ИЗЛОГ КЊИГЕ

Метју Денисон
КРАЉИЦА
Лагуна

За милионе људи у Великој Британији и широм света, Елизабета Друга је била отеловљење монархије. Њен дуги живот премошћивао је готово цео један век националне и светске историје, од доба пре Велике депресије до ере ковида 19. Њена владавина трајала је од времена Винстона Черчила до данашње премијерке Уједињеног Краљевства Лиз Трас, док је са свог престола краљица била сведок мандата четрнаест америчких председника, од Харија Трумана до Џоа Бајдена. У овом животопису суверенке с најдужим стажом на престолу у целој британској историји Метју Денисон прати њен живот кроз доба друштвених промена без преседана. Дело Краљица, које красе префињени стил и нијансирано просуђивање, пружа слику радости и победа као и разочарања и превирања у једном изузетном владарском животу. Такође се процењују остварења једне жене на коју се гледало као на заступницу оданог служења својој земљи, симбол поштовања дужности, постојаности, доброчинства и стоицизма што је она заиста и била све до последњег дана.

Лав Николајевић Толстој
РАТ И МИР
Лагуна

Филозофски, историјски и епски роман-река у којем Лав Толстој анализира сложен процес историјске стварности, друштвене динамике и људског понашања. Идеали и смисао људског постојања централна су тема овог ремек-дела. Радња се одвија током Наполеонове инвазије на Русију 1812. године и прати судбине троје јунака: Пјера Безухова, ванбрачног сина једног племића, који се бори за своје наследство и духовно испуњење, кнеза Андреја Болконског који оставља своју породицу да би ратовао против Наполеона, и Наташе Ростове, прелепе младе грофице која интригира обојицу. Како Наполеонова војска напредује, тако нам Толстој у све ширим потезима осликава позадину историјских дешавања, па се на полеђини ове импресивне фреске појављују сељаци, војници и грађанство у својој борби са проблемима доба у којем живе.

Бранко Брмболић
ОД КРФА ДО РУСИЈЕ У ОТАЏБИНУ ПРЕКО ПОЛА ЗЕМАЉСКЕ КУГЛЕ
Прометеј

Књига садржи дневничке записе и сећања непознатог српског официра и дневничке записе резервног потпуковника Милорада Вујачића. У последњем делу се налазе фотографије из заоставштине армијског генерала Стевана Хаџића, Милорада Вујачића и као додатак фотографије немачког резервног коњичког официра Лотара Хеилборна, а које се односе на руско-румунски и немачко-руски фронт као и румунска села у том делу ратишта.
За приређивача је било фасцинантно виђење великих градова Европе и њихових становника очима официра Краљевине Србије током Великог рата. Официра који су потицали из мале сељачке земље каква је била Краљевина Србија почетком XX века. Земље која је имала огроман дисконтинуитет у социјалном и културном развоју од средњег века, потпавши под отоманску власт. Земља која је једноставно заборављена у прошлости, а чију су сјајну прошлост генерацијски чували гуслари, српско свештенство и пречански Срби у Аустроугарској монархији.
Официри из Србије са селима, варошима и градом Београдом оријентално-европског стила, како у архитектури тако и по начину живљења. Из Београда који је добрим делом тако изгледао и тридесетих година прошлог века, судећи по платнима Косте Хакмана, дакле поприлично и по завршетку Великог рата. Србија коња, воловских и крављих запрега, блатњавих путева, али са људима необично позитивних карактеристика, како су их описивали ретки путници у 19. веку, међу којима и англикански пастор Вилијем Дентон: „Ни у једној земљи нису имовина или живот безбеднији, а сељаци из било ког дела Европе не могу се поредити са српским сељацима по овој до највеће мере искреној уљудности која се заснива на независном духу и извире из искрене отмености карактера.“