ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА – Четврти рајх не рачуна на Гебелса

Због чега се и у Америци данас чују гласови интелектуалаца који тврде: „Четврти рајх је логичан наставак стања које траје на Западу“?; Док присуствујемо покушају стварања глобалног дигиталног концентрационог логора из Вашингтона и Давоса – кроз Агенду 2030, корона операцију, зелену агенду, Четврту индустријску револуцију итд. – могли бисмо да констатујемо да се „радни логор“ вратио кући

Месеци су прошли како су нацисти из Азова сатерани у Азовстаљ у Маријупољу, али ми је још живо сећање на дубоку брижност западне јавности. Кад би бивали заробљени, измишљана су невероватна стања – „евакуација на сигурнији положај“. Кад су се ти људи појављивали на екранима са значкама, тетоважама и СС симболима, ништа се није мењало. Европи ништа није било чудно.
А знак пука Азов прављен је да неодољиво подсећа на амблем 2. Panzerdivision SS „Das Reich“, дивизије која се у Украјини истакла „ослобођењем“ Харкова од Совјета 1943. а 1944. починила незаборављени масакр у француском селу Орадур сур Глан. Да би то и после седам деценија опстајало, мора имати „помоћ пријатеља“.

АМЕРИКА ВОЛИ БАНДЕРУ ЦИА је већ скинула ознаку тајности с радова са ратним злочинцем Стјепаном Бандером, а „да унапреди украјински подземни покрет у циљу дестабилизације Совјетске Украјине“. Кевин Рафнер у књизи Cold War Allies: The Origins of CIA’s Relationship with Ukrainian Nationalists детаљно је описивао – „ЦИА је поново успоставила и проширила контакте са Украјинцима и другима, за тајне акције против комуниста и као ратна средства која ће они користити иза линија Црвене армије као герилци, саботери и вође отпора.“
То је трајало. Тако је СССР дестабилизован, а кад је деведесетих куцнуо час – нацизам је могао да се размаше. Како су процеси безглавог одушевљења „транзицијама“ јењавали, тако су нацисти постајали потребнији.
Ројтерс је 2018. објавио да у Украјини наступа Национална милиција, што је „новоформирана ултранационалистичка група која се заклиње да ће ‘користити силу за успостављање реда’… Многи припадници Националне милиције су из покрета Азов, једног од тридесетак приватно финансираних ‘добровољачких батаљона’“. Међутим, Ројтерс неће наћи да је то опасно пошто је „недавни чланак у Форин аферсу смањио значај ризика које би група могла представљати, истичући да је, као и друге добровољачке милиције, Азов ‘зауздан’ кроз интеграцију у Оружане снаге Украјине“.
Форин аферс, гласило чувеног Савета за спољне послове који усмерава америчко управљање светом, наравно није налазио да је лоше и да Оружане снаге буду нацистичке. Јер утицај Азова и иних ЦИА клијената треба да се шири друштвом. И уопште није проблем што Азов има своје кампове за обуку деце нацизму, и одељење за каријере које регруте у редовној војсци усмерава Азову и нацистичким вредностима.

[restrict]
Знак пука Азов прављен је да неодољиво подсећа на амблем 2. Panzerdivision SS „Das Reich“, дивизије која се у Украјини истакла „ослобођењем“ Харкова од Совјета 1943. а 1944. починила незаборављени масакр у француском селу Орадур сур Глан

КАО ТРЕЋИ РАЈХ Тако у јануару ове године Јаху њуз, у чланку Украјинска паравојска коју обучава ЦИА може да заузме кључну улогу ако Руси нападну, јавља да ЦИА има изузетне резултате у припреми нацистичке војске: „Ми обучавамо ове момке већ осам година. Они су стварно добри борци. Ту би програм Агенције могао да има озбиљан утицај“, рекао је високи неименовани званичник.
Контрола над Украјином има јасан циљ: неутрализованој Русији остало би да се повинује америчкој хегемонији и задобије статус вазалне државе „попут Велике Британије и других западноевропских нација“, с јасном улогом – „њени огромни ресурси биће стављени на располагање западном капиталу да их експлоатише и на њима профитира“. Америчка интелектуалка Чајтање Дејв закључује да САД и европске земље гледају на Русију исто као Хитлеров Трећи рајх 1941 – као на огромну арену за пљачку. „Комбинујући рат и унутрашње дестабилизације они настоје да подстакну распад Русије. Тада би САД владале народима света. Ово је дијаболички план америчке владе.“
Четврти рајх је логичан наставак стања које траје на Западу. Вратимо се на почетак Другог светског рата. „Нас у Америци држе у уверењу да су савезничке снаге предвођене Двајтом Ајзенхауером биле главне у поразу Хитлерове нацистичке Немачке. Ово је очигледна лаж“ (Ч. Дејв).

ДО ДРУГОГ РАЈХА Године 1941. није само Немачка напала СССР. Напала га је цела Европа. Са изузетком Грка и Срба!
Државе које су се придружиле Хитлеру биле су правно легалне – политички пронемачке. А какве би биле. Као што су данас све те државе проамеричке.
Зато у трећој деценији XXI века преостали антифашисти (Руси и Срби) славе Дан победе 9. маја, а они други 8. мај – Дан помирења и жалости. Оплакују свој пораз у трајном гневу против Руса. Као што маршал Жуков рече у Берлину, испод црвене заставе на Рајхстагу: „Победили смо фашизам, али нам они никад неће опростити.“
И нису. Једно време су се држали антифашистичке политичке коректности, али обавезне манифестације, пригодна подсећања у новинама и на радију, школски обавезни програми нису остављали дубље трагове.
Ако то гледате огољено као историјски ток, почело је Маршаловим планом, а кулминирало Европском унијом. У међувремену, 1949. формиран је НАТО. Две године касније је одбијен Стаљинов предлог да се расечена Немачка уједини. Они су знали да је боље да слушају Вашингтон и сачекају готово пола века.
Али да би се разумео смисао ове логике, морамо се вратити још даље у историју. У 1918, на крај Другог рајха, губитника Првог светског рата.
Јури Рубцов, академик Руске академије војних наука, подузео је смислена истраживања: „Ако желимо да говоримо о ‘одговорности за рат’ , онда треба да одговоримо на следећа питања: Ко је помогао нацистима да дођу на власт? Ко их је послао на пут у светску катастрофу?

ЕНГЛЕСКА БАНКА, ФЕДЕРАЛНЕ РЕЗЕРВЕ И ТРЕЋИ РАЈХ „Читава предратна историја Немачке показује да су ‘неопходним’ политикама управљала финансијска превирања, у која је свет упао после Првог рата.
„Кључне структуре које су дефинисале послератну развојну стратегију Запада су централне финансијске институције Велике Британије и Сједињених Држава – Банка Енглеске и Федералне резерве – и повезане финансијске и индустријске организације као средство за успостављање апсолутне контроле над финансијским системом Немачке и њеном способношћу да контролише политичке процесе у средњој Европи.“
Неке чињенице су познате – Немачкој је наметнута обавеза плаћања „ратних репарација“, што доводи до бекства немачког капитала из земље – и 1923. до „велике инфлације“ кад је долар вредео 4,2 трилиона марака. Пуштена је Француска да се докаже њена неспособност да реши проблем. Како амерички државни секретар Хјуз рече: „Неопходно је сачекати да Европа сазри да би прихватила амерички предлог.“
Онда је развијен пројекат „у дубинама компаније JP Morgan & Co по инструкцијама шефа Банке Енглеске Монтегјуа Нормана“. Ту се појављује немачки банкар Хајлмар Шахт, који ће ускоро бити доведен за гувернера Рајхсбанке, а кога је надзирао Џон Фостер Далс.
Операција је извођена као „апсурдни вајмарски круг“: злато које је Немачка платила за ратне одштете продато је и нестало у САД, а онда враћано Немачкој као план „помоћи“. Тако су сви у Немачкој живели у дуговима, и било је јасно да ће, уколико Волстрит повуче кредите, земља доживети потпуни банкрот.
Сад је амерички капитал могао да се активно интегрише у немачку привреду. „Укупан износ страних улагања у немачку индустрију 1924–1929. је 63 милијарде златних марака (30 милијарди је ишло на кредите), а исплата репарација – 10 милијарди. Целих 70 одсто прихода обезбедили су банкари из Сједињених Држава, а већина банака је из JP Morgan. Резултат: 1929. немачка индустрија је на другом месту у свету, али је у великој мери у рукама водећих америчких финансијско-индустријских група.“

ХИТЛЕР И АМЕРИЧКИ ПРИЈАТЕЉИ Политичка последица: Рокфелер је финансирао изборну кампању Адолфа Хитлера. Како? ИГ Фарбен, главни снабдевач немачке ратне машинерије, покривао је 45 одсто Хитлерове предизборне кампање 1930. а под контролом је Рокфелеровог Стандард ојла. JP Morgan је преко Џенерал електрика контролисао немачки радио и електро индустрију (АЕГ и Сименс). Држали су 30 посто удела у компанији за производњу авиона Focke-Wulf. Џенерал моторс је успоставио контролу над Опелом. Хенри Форд је контролисао 100 одсто акција Фолксвагена.
Године 1926. једна Рокфелерова банка је подигла други највећи индустријски монопол у Немачкој (уз ИГ Фарбен) – металуршки концерн Тисен.
И 4. јануара 1932. одржан је састанак британског финансијера Монтегјуа Нормана, Адолфа Хитлера и Франца фон Папена (у мају постаје канцелар). Постигнут је споразум о финансирању Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei (NSDAP или Nazi Party). На састанку бејаху и креатори америчке политике браћа Далс, што њихови биографи не воле да помињу. (Јер ЦИА организација која је давала живот нацизму после 1945. дело је Алана Далса из 1947. године.)
Годину дана касније, 14. јануара 1933, Адолф Хитлер, немачки финансијер барон Курт фон Шредер, канцелар Франц фон Папен и Хитлеров економски саветник Вилхелм Кеплер у потпуности одобравају Хитлеров програм. „Ту су коначно решили питање преноса власти на нацисте и 30. јануара 1933. Хитлер је постао канцелар.“
У августу 1934. Стандард ојл у Немачкој узима 730.000 хектара земље и гради велике рафинерије које су снабдевале нацисте нафтом до краја рата. Истовремено, Немачка тајно преузима од САД најсавременију опрему за фабрике авиона. Америчке фирме дају Немцима велики број војних патената. Године је 1941. бесни Други светски рат, а америчка улагања у привреду Немачке су 475 милиона долара.
Није љубав Америке и фирера случајност: Хитлер се дивио америчкој вештини односа према црнцима и како су Индијанце угурали у заробљеничке логоре. Џон Толанд у делу Аdolf Hitler: The Definitive Biography наводи да фирер за „концепт концентрационих логора, као и практичност геноцида“ много дугује студијама историје Енглеске и Сједињених Држава, и да се „дивио логорима за бурске затворенике у Јужној Африци и за Индијанце на Дивљем западу; и често је у ужем кругу хвалио ефикасност америчког истребљења – глађу и неуједначеним борбама – црвених дивљака које није могло укротити заточеништво“.
Иначе, Хитлер и војни аташе САД у Немачкој капетан Труман Смит састали су се у Минхену још 1922: у извештају за Војну обавештајну службу у Вашингтону Смит је похвално говорио о Хитлеру. Касније ће у Смитовом кругу познаника Хитлер срести немачко-америчког бизнисмена Ернста Франца Сеџвик Ханфштигела, дипломца Харварда, који је „одиграо важну улогу у формирању Хитлера као политичара“.

ЧЕТВРТИ РАЈХ ПРЕСТАЈЕ БИТИ НАУЧНА ФАНТАСТИКА Док у ово време присуствујемо покушају стварања глобалног дигиталног концентрационог логора из Вашингтона и Давоса – кроз Агенду 2030, корона операцију, зелену агенду, Четврту индустријску револуцију итд. – могли бисмо да констатујемо да се „радни логор“ вратио кући.
Само се сад планира да се не троше паре на бодљикаву жицу и не држе чувари који могу попустити, јер и те звери су људи, него следи – трансхуманизам. Човек ће бити „прикључен на машину“. Кажу да је ових дана са интернета повучен детаљни опис Клауса Шваба како ће изгледати та благодат – кад човек „користи“ компјутер тако што је неповратно повезан с компјутером. Али није повучена она сочна прича Јувала Ное Харарија, професора историје на Хебрејском универзитету у Јерусалиму, идеолога новог логора, како ће људи бити хаковани где год да су. Милијарде људи.
Ту генијалности Јозефа Гебелса постају секундарне. А Институт Јозеф Гебелс који су у Лавову отворили наивни Украјинци биће музеј.
Сада се прелази на остваривање визије еугеници склоног Џулијана Хакслија (Олдусов брат) који је пројектовао „пријемник можданих таласа“ у уву човека а који би поништавао индивидуалне свести. Али и та изванредна идеја је застарела. Нанотехнологија спрема боља решења. Као вакцине, на пример.
Џо Бајден је 12. септембра ове године издао извршну наредбу унапређивања биотехнологије и иновација у биопроизводњи за одрживу и сигурну америчку биоекономију.
Радник на терену Тал Закс, главни медицински менаџер Гејтсове Модерне, већ говори о „хаковању софтвера живота“, а на ковид-19 пандемији прокажена мРНА технологија вакцине – биће коришћена за вакцину против грипа за 2023. Некад се то звало научна фантастика. И читало се са знатижељом. Дошло време да се схвати озбиљно. Четврти рајх није друштво љубитеља књижевности.

[/restrict]

Један коментар

  1. Шљивић

    Овакви текстови су разлог зашто купујем Печат редовно. Утицај богаташа и финасирање масовних убица, откривање понеког презимена. Највише бих волео да сазнам сва њихова имена и презимена и да их неко стави за почетак на листу а касније и да их осуди. Предпоставља се да их има јако мало да се узимају међусобом фамилијарно и чак сумњам да су уопште нормални ти власници скоро целог света. Срби су свог владара Алесандра исецкали на коцкице зато што је био видљив и монголоидан и што су сви знали да његова недолична жена доноси одлуке. Како ми да видимо власнике дугова (Јован Ковач је у својој изјави рекао да су му објаснили да је он начелу Трилатералне комисије тј да је представник власника 75% светских дугова. ВЛАСНИЦИ ДУГОВА)? Ко би све имао користи ако би се сви дугови на свету обрисали? Да ли би дужници стали у фронт против злочинаца? Ми смо у региону имали власника Тодорића који је водио фирму вредну 2 милијарде а после банкротства испоставило се да је дужан западним фондовима 7,5 милијарди а Збер банци 1,2 милијарде. Власници дугова еј они су газде. Најпре би требало забранити тајност власништва и тајност дугова, у доба вештачке интелигенције и компијутера влсништво дугова би веома брзо избацила имена, довољно је да сазнамо власништво једног фонда и једне банке именом и презименом и истераћемо зеца из рупе. Тада ћемо видети какав метузалем има највеће власништво и онда ћемо одлучити да ли наше животе да ставимо некоме у руке.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *