ЕКСКЛУЗИВНО Александар Боцан-Харченко: ТОТАЛНИ ХИБРИДНИ РАТ ЗАПАДА ПРОТИВ РУСИЈЕ!

Његова екселенција, амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Боцан-Харченко о продужетку специјалне операције,
о српско-руским традиционалним односима

Учинићемо све да западне елите схвате да је слом њихове диктатуре, као и неоколонијалне парадигме коју намећу, питање времена – каже амбасадор Русије Александар Боцан-Харченко

Циљеве војне операције у Украјини председник Русије Владимир Путин јасно је формулисао – демилитаризација и денацификација. Денацификација ће очито бити друга и дуготрајнија фаза ове операције. Запад се користи украјинским неонацизмом, који има дубље корене у историји. Са украјинске стране неонацизам показује невиђену суровост према руском народу. Болесна и свирепа потреба НАТО-а да на тим просторима нанесу што више несреће – очигледна је. О поменутим, сложеним околностима, продужетку специјалне операције у Украјини, о успешној борби Русије да сачува право свог народа на језик, веру, културу – говори Њ. е. амбасадор Русије Александар Боцан-Харченко.

Ваша екселенцијо, да ли је Русија спремна да доследно и до краја обави историјску мисију демилитаризације и денацификације у Украјини?
Како је нагласио председник Русије Владимир Путин, главни циљеви специјалне војне операције остају непромењени. Они ће бити испуњени, ма колико времена буде потребно. Решавајући приоритетни задатак заштите Донбаса, руска војска је ослободила од неонациста и значајне територије Херсонске и Запорошке области. Наши војници и официри, добровољци ће наставити да се самопрегорно боре за право руског народа на своју веру, културу и традицију, право на руски језик и руску реч.
Недавно стање на ратишту на Донбасу, продор украјинских снага у Харковској области, поново мучење цивила довели су до референдума грађана Доњецка и Луганска, Запорожја, Херсона који више од осам година трпе терор украјинских нациста. Како коментаришете резултате референдума, отежавајуће околности у којима је обављен референдум и присаједињење РФ? Како оцењујете реакције САД, Запада?
Референдуми у ДНР, ЛНР, Запорошкој и Херсонској области одржани су упркос провокацијама кијевског режима, укључујући гранатирање цивилних објеката. Излазност је сигурно премашила потребних 50%, огромна већина се заложила за поновно уједињење са Русијом. Организацију су високо оценили посматрачи, међу њима преко хиљаду међународних представника.
Дана 30. септембра 2022. године су потписани уговори о пријему четири региона у састав Руске Федерације, које су 1. и 4. октобра ратификовала оба дома Федералне скупштине Руске Федерације. Председник Владимир Путин 5. октобра је потписао законе о ратификацији уговора, као и федералне уставне законе о формирању у саставу Руске Федерације нових субјеката. Предстоји велики посао на обнови инфраструктуре ових територија, укључујући социјалну инфраструктуру, организацију образовања и здравства, као и на подстицању економског развоја. Главно је да су се становници ДНР, ЛНР, Запорошке и Херсонске области вратили у своју историјску Отаџбину. Заувек постају наши грађани.
Што се тиче реакције Запада, она се не може назвати другачије него хистеричном. Оставимо то на савести наших донедавних партнера, који су од 2014. године лицемерно затварали очи пред ратом који је Кијев покренуо против Донбаса, дискриминацијом рускојезичног становништва широм Украјине, офанзивом на непожељне странке и медије. Власти у САД и ЕУ такође демонстративно покушавају да омаловаже демократску вољу становништва у регионима који су гласали. Међутим, злонамерници неће моћи да промене стварност „на терену“, ма колико су се трудили.

[restrict]

У Русији је у току делимична мобилизација, што говори о процени руководства РФ о озбиљности ситуације, евентуалним провокацијама НАТО-а, посебно у пограничним деловима, могућим планираним терористичким нападима. С тим у вези, председник Путин је ставио до знања да ће по сваку цену штитити интерес Русије, укључујући и употребу нуклеарног наоружања. Да ли Запад схвата да се човечанство налази на ивици катастрофе?
Морална и идејна поквареност политике Запада је очигледна. Данас су напори западњака усмерени на наставак експлоатације других народа – под лицемерном и лажном заставом „слободе и демократије“ – на рачун контроле глобалних тржишта и производних и логистичких ланаца, технологија и информационих ресурса. Њихов непосредни задатак је да нанесу стратешки пораз Русији, да је потчине и десуверенизују. Украјина у овој игри није ништа друго до потрошни материјал.
За сада видимо да у Вашингтону и европским престоницама мисле да ће се извући. Намерно ескалирајући украјински сукоб, они не презају од нуклеарних уцена: одобравају неразборито украјинско гранатирање нуклеарне електране Запорожје и у својим изјавама дозвољавају примену нуклеарног оружја против Русије. Наравно, Запад је навикао да ужива у својој некажњивости и фанатично верује у своју искључивост.
Русија је свесна своје одговорности. Учинићемо све да западне елите схвате да је слом њихове диктатуре, као и неоколонијалне парадигме коју намећу, питање времена. Наш народ ће по сваку цену обезбедити суверенитет и независност своје Отаџбине. На нашој страни је апсолутна већина земаља у свету које не намеравају да се одричу својих вредности, свог права на независан и хармоничан развој.
Многи у Србији критикују наше власти због осуде војне интервенције у УН. То се у народу доживљава као издаја Русије. Такође, изјава министра спољних послова Николе Селаковића да Србија „у складу са нормама међународног права не може да призна резултате референдума у Луганску, Доњецку…“ у српском народу је примљена са огорчењем. Како Русија гледа на такав став званичне Србије за разлику од Републике Српске, која је признала резултате референдума?
У присном смо контакту с руководством Србије о свим питањима у вези с током руске специјалне војне операције за заштиту Донбаса. Разјашњавамо нашим српским колегама разлоге, мотиве и циљеве нашег деловања. Разумемо специфичности позиције Београда. Истичемо – то је учинио и руски стални представник при УН Василиј Небензја у свом говору на седници Савета безбедности УН 27. септембра 2022. године – суштинске разлике између ситуације око ДНР, ЛНР, Запорошке и Херсонске области, где није било обустављено злочиначко насиље кијевског режима, и ситуације на Косову и Метохији 2008. године, када је Приштина једнострано, уз подршку Запада, прогласила тзв. независност, док ништа није угрожавало живот и безбедност косовских Албанаца. Надамо се да ће наше расуђивање овде наилазити на све веће разумевање.
Високо ценимо принципијелан курс Београда на непридруживање нелегитимним једностраним санкцијама Запада против наше земље.
Велика трагедија у Удмуртији, у школи у Ижевску потресла је свет. Од 17 убијених једанаесторо су деца, од 24 рањених 22 су ученици. Шта ће Русија предузети да би предупредила овакве несреће?
Захвални смо руководству Србије и свим грађанима земље на искреним речима саосећања. Дубоко саучешће онима који су изгубили своје најмилије у овој стравичној трагедији. Такви терористички напади се не смеју поновити. Зато ће се учинити све што је могуће.
Украјинске власти после преврата и свргавања председника Виктора Јануковича не бирају средства да остваре своје циљеве: протеклих осам година извршен је низ терористичких напада све до убиства политиколога Дарје Дугине. Ово су недопустиви акти за сваку државу. Сматрате ли да Украјина може бити проглашена у Русији терористичком државом?
Надлежни органи Русије истражују сваки тешки злочин који је починио режим у Кијеву и настојаће – убудуће уз ангажовање међународних структура – да кривци буду заслужено кажњени. Што се тиче звучних назива, ми, за разлику од Запада, не јуримо за њима. Верујемо да би то удаљавало од реалног стручног рада.
Готово све земље НАТО-а активно су се и отворено укључиле у сукоб у Украјини. Предњаче Американци. Може ли се рећи да је на делу сукоб Русије и САД на нивоу какав је био у Кореји и Вијетнаму, или „пројекат Украјина“ може да се схвати као специјални рат против Русије, али и против руског народа?
Западни врх у суштини води тотални хибридни рат против Русије. У Украјини западњаци играју све агресивнију улогу. Украјинске војне формације су обучене по стандардима НАТО-а, ослањају се на податке западних обавештајних служби и дефакто делују под командом западних саветника. Кијев се и даље пумпа смртоносним оружјем и војном опремом, који се користе за убијање цивила на руској територији у близини Украјине. Све зарад једне фантазмагоричне идеје – остварења „победе Кијева над Русијом на бојном пољу“. Да поновим: колективни Запад не крије задатак да развали нашу земљу и да заврши оно што се није успело 1991. године приликом слома СССР-а.
Бивше чланице Варшавског уговора, осим Мађарске, испоручују Украјини оружје, шаљу своје људе и пружају логистику украјинској страни, против Русије. Некада се ово сматрало за casus belli. Мислите ли да овакав став бивших чланица додатно ојачава руски захтев да се ресетују односи НАТО–Русија и врате на стање пре 1997. године?

Северноатлантска алијанса ставља све на коцку, својим деловањем око Украјине стварајући напетост без преседана на европском континенту. Срушени су режими контроле конвенционалног наоружања који забрањују његов извоз у кризне зоне. Европол диже узбуну јер све више западног оружја, које се испоручује Украјини, завршава на црном тржишту. Штавише, не ради се само о пиштољима и аутоматским пушкама већ и о противваздушним и противтенковским ракетним комплексима, бацачима граната, системима за електронско ратовање који су изузетно опасни по инфраструктуру и цивилно ваздухопловство.
Позивамо Запад да се предомисли. Више година тежимо ка формирању у евроатлантском региону система једнаке и недељиве безбедности у складу са критеријумима које су утврдили шефови држава и влада свих земаља ОЕБС-а без изузетка. Познати су наши концептуални предлози у вези са тим, направљени крајем 2021. године.
Санкције које ЕУ уводи Русији вратиле су им се као бумеранг. Енергетска криза је погодила европску економију, владе падају, а зима је близу. Упркос свему ЕУ заоштрава политику санкција. Последњи корак, ограничење цена нафте из Русије, наишао је на енергично упозорење председника Путина да ће одговор бити обустава испоруке енергената свих врста. Да ли ово значи да је Русија коначно одлучила да најоштрије одговори Западу?
Нелегитимне једностране рестрикције САД и ЕУ против Русије, покушаји да се униште пословне везе са нашом земљом, да се она одсече од светских тржишта и технологија нису успели да поткопају руску привреду. Истовремено, у многим европским земљама видимо несташицу струје, нагли раст цена, значајан пад прихода. На тај начин су обични грађани принуђени да плаћају русофобски авантуризам својих власти. Међу његовим жртвама су се, нажалост, нашле и треће земље, посебно земље у развоју, на које су негативно утицала западна ограничења на извоз руских енергената, прехрамбених производа и ђубрива на светска тржишта.
Добро вам је позната активност западних представника од самог почетка војне операције. Једно у низу је писмо с највишег нивоа из ЕУ од стране Шолца и Макрона. На делу је притисак на Србију без преседана – основни захтеви су прекид односа с Русијом и предаја Космета. Очигледно, желе да искористе заокупљеност Русије Украјином. Можемо ли заједничким снагама да се одупремо оваквој агресивној политици?
Руско-српско партнерство је стратешке природе, засновано на међусобном поштовању. Србија може и даље да рачуна на нашу свеобухватну помоћ у обезбеђивању њеног суверенитета и територијалног интегритета, који су гарантовани међународним правом, Резолуцијом 1244 СБ УН. То је потврдио руски председник Владимир Путин на церемонији предаје акредитива амбасадора Србије у Москви Момчила Бабића 20. септембра 2022. године.
Србија води мирољубиву политику према свим земљама, нарочито суседима. Запад на речима тежи стабилизацији, али видимо да је на делу активна дестабилизација региона. Хипотетички, уколико би дошло до оружане интервенције Запада против Србије, да ли би Русија била у стању да нам помогне?
Већ сада активно помажемо Београду у свим областима. Наша обострано корисна економска сарадња, посебно у области енергетике, саобраћаја и иновација, ствара неопходни основ за превазилажење актуелних изазова и омогућава Србији да се динамично развија и води уравнотежену политику.
Једнако значајну улогу има и војнотехничка сарадња. Стављање у употребу савременог руског наоружања постало је битан фактор у одвраћању било којих покушаја потенцијалних агресора да иступе против Србије.
Спремни смо да наставимо, с обзиром на жеље Београда, да доприносимо јачању одбрамбених капацитета и економске одрживости Србије.
Русију Запад оптужује да жели да дестабилизује Балкан, управо оно што Запад ради деценијама. Бивше југословенске републике, данас државе, уводе санкције Русији, испоручују оружје и шаљу своје грађане као војнике у Украјину. Нацификација је присутна и на Балкану. Како Русија данас види Балкан? Ваша екселенција је добро упућена у балканске прилике – како ви видите ситуацију?
Ситуација на Балкану била би много стабилнија да Запад не злоупотребљава конфликтну прошлост региона. Очигледан пример је покрајина Косово и Метохија, где САД и ЕУ у свему повлађују привременим органима самоуправе у Приштини који освајају север покрајине насељен од Срба, избегавају садржајан дијалог са Београдом и саботирају раније преузете обавезе, укључујући стварање пуноправне Заједнице српских општина. Све ове аспекте ћемо истаћи током предстојеће седнице СБ УН о ситуацији на Космету 19. октобра 2022. године.
У Босни и Херцеговини западњаци, „поставивши“ мимо свих постојећих процедура марионетског „високог представника“ Немаца Кристијана Шмита, настављају – без обзира на вољу два од три конститутивна народа БиХ, Срба и Хрвата – са насилном централизацијом те земље. Не треба заборавити ни мешање Запада у унутрашња питања Црне Горе, где поједини амбасадори буквално диктирају кога укључити у владу, а кога не.
Зашто је то потребно Западу? Кроз политику „завади па владај“ Запад очекује да истисне велике конкуренте, односно Русију и Кину, да обезбеди екстрапрофит за америчке енергетске корпорације и концерне за производњу оружја. Таквој контрапродуктивној линији може се и треба одупрети.
Као што сте потпуно тачно нагласили, Србија се придржава конструктивних приступа: активно успоставља сарадњу са суседним земљама у формату „Отвореног Балкана“, више пута је притекла у помоћ државама региона у борби против пандемије ковида 19 и елементарних непогода. Уверени смо да управо овај одговорни, заиста суверени курс води ка напретку и просперитету на Балкану.
На глобалном плану за Русију су важни добри односи са Кином, Индијом, Ираном, арапским земљама, чланицама БРИКС-а, властитим суседима, бившим републикама СССР-а. Могу ли ови односи компензовати санкције Запада? Није ли дошло време да започне процес изолације Запада и његово затварање у сопствене границе?
Рецидиви неоколонијалног размишљања, о којима смо већ говорили, у ствари доводе до самоизолације Запада. Свет постаје све више свестан тога да се западне земље не могу сматрати поузданим партнерима.
Такви мултилатерални механизми, као што су БРИКС, ШОС, Евроазијска економска унија, развијају се у складу са објективним процесима деглобализације, формирања полицентричног, праведнијег светског поретка. Њихове вредности – поштовање међународног права и централне улоге УН, прагматизам и равноправна сарадња, усмереност на колективно решавање проблема међународног развоја, обезбеђивање једнаке и недељиве безбедности – изазивају изражено интересовање све више земаља и удружења. Пре неки дан на самиту ШОС-а у Самарканду решено је питање пуноправног чланства Ирана у организацији, одобрен је захтев за придруживање Белорусије, а још осам држава су постале партнери ШОС-а у дијалогу.
Наставићемо да радимо с многобројним пријатељским државама у Евроазији, Африци и Латинској Америци. И даље ћемо спречавати покушаје западних елита да шире своју деструктивну агенду изван сопствене географије. Имамо много истомишљеника, укључујући и оне у самој Европи и САД, и осећамо њихову подршку.
Релативно дуго сте у дипломатској мисији на нашим просторима. Како доживљавате Србе? Шта бисте поручили српском народу у овом тешком времену како за Русе, тако и за Србе?
Мислим да Србе одликују отвореност и срдачност, духовна целовитост, слободарство и осећање националног и грађанског достојанства.
Срби су за нас истински братски народ. Ослањање једних на друге увек нам је помагало у најтежим тренуцима историје. Верујем да и данас треба да се сећамо своје прошлости, да се поносимо њеним светлим и јуначким страницама, да баштинимо славне и племените традиције наших предака који су раме уз раме савладали све тешкоће и недаће. Да бринемо о својим ближњима и да градимо мирну и просперитетну будућност, гледајући напред са сигурношћу и надом.
Додаћу да ових дана заједно обележавамо наредне годишњице ослобођења српских градова од нацистичких освајача. Бескрајно смо захвални народу Србије на искреној пажњи према светом за нас сећању на оне који су пали у име Велике победе.

[/restrict]