Državni megaterorizam

Zastrašujući globalni fenomen

Dogodilo se nešto neverovatno, da se danas antiterorističke snage antiruskog fronta država ne udružuju da bi sprečile terorističke akcije, nego upravo suprotno, kako bi izvele spektakularne terorističke akcije na štetu Rusije

Ko bi rekao da ćemo doći u situaciju da razmatramo terorističke mogućnosti antiterorističkih snaga, jer one su zaista zastrašujuća i neiscrpna pretnja. Pravi teroristi, kakve poznajemo iz prethodnog perioda, povukli su se od stida pred savremenim terorističkim akcijama, svesni da tako nešto oni ne mogu da urade, ni organizaciono, ni kadrovski. Dešavalo se i ranije da neke obaveštajne službe podstiču ili pomažu neku terorističku akciju protiv svojih protivnika, ali nikada da one stoje iza velikih terorističkih akcija u celini, od planiranja, do izvođenja, bilo bi isuviše kompromitujuće. Danas klasični teroristi ljubomorno gledaju i uče kako se to može jednom akcijom proizvesti globalna opasnost i kako se, samo uz pravu organizaciju, mogu naterati da strepe istovremeno brojne države i državnici i svi njihovi građani, i sve to sa samo nekoliko desetina kilograma eksploziva, ako se postavi na pravo mesto.
Dogodilo se nešto neverovatno, da se danas antiterorističke snage antiruskog fronta država ne udružuju da bi sprečile terorističke akcije, nego upravo suprotno, kako bi izvele spektakularne terorističke akcije na štetu Rusije. Tako danas svi strepimo od fantastičnih terorističkih mogućnosti antiterorističkih snaga koje u tom prljavom poslu povezuje neka od najmoćnijih zapadnih obaveštajnih službi. Njima, tako udruženima nijedan problem nije nerešiv, ni o pitanju logistike, ni o pitanju izvođača. Imaju na raspolaganju sve, od oružja do eksploziva, od automobila i kamiona, do dronova, aviona, jahti, brodova, podmornica i minipodmornica. Transport preko cele planete i preko svih granica za njih nije problem, ne moraju koristiti lažna dokumenta, dokumentaciju i tablice, mogu nabaviti originalne. Doturanje eksploziva i logistika uopšte, što bi za klasične teroriste bilo nerešivo, za njih je sitnica. Obaveštajne informacije imaju u trenu. Za izvođače imaju armiju operativaca, specijalaca, stručnjaka raznih profila, pa do ucenjenih ili potplaćenih kriminalaca i terorista, zbog uklapanja u sredinu i maskiranje najbolje lokalnih, s kojima su po prirodi posla uvek u vezi. Tom ubitačnom mehanizmu samo treba prstom pokazati metu. [restrict]

RUSI SU „LEGITIMNA“ META Do sada se iskristalisalo da bi produktivne i uznemirujuće akcije mogle biti atentati na značajne ličnosti, kao što je to bilo kod surovog ubistva Darije Dugin, koje na Zapadu baš niko nije osudio iako ona ni po jednoj logici ne može biti legalna meta. Nakon toga više se ne igra na propagandnu kartu „da je Putin bolestan i neuračunljiv“ jer to ni najveći antirusi nisu mogli da progutaju kao istinu, nego se vrti mantra „da će Putin biti ubijen“. Druga unosna meta je Krim i sve što je vezano za tu oblast, posebno Krimski most. Zašto baš Krim, nije teško odgonetnuti. Nije samo stvar u tome što je Krim bio u sastavu Ukrajine pa je referendumom prešao u sastav Rusije, nego što ga je NATO odavno „nanišanio“ kao ključnu stratešku poziciju za ovladavanje srednjom Azijom i bezbednosno ugrožavanje Rusije. Sa njega se kontrolišu dva mora, Azovsko i Crno, na koje izlaze važne članice NATO-a. Cilj je bio da se iz luka na Krimu izbaci ruska Crnomorska flota i da se u njih uvuče nuklearna flota NATO-a. U poslednji čas je to Rusija osujetila, ali ideja je bila tako dobra kao smrtna pretnja Rusiji da se od nje neće lako odustati. Zato je Krim na udaru svake vrste, pa i terorističke.
Treća unosna meta su gasovodi i naftovodi za snabdevanje Evrope ruskim energentima. Političke mere prekida snabdevanja nisu dovoljna garancija. U pitanju je „slavina“ koja svakog časa može da se otvori ako neka država pod pritiskom svoje javnosti ipak odluči da prekrši nelegalne sankcije. Neko se dosetio da se terorističkim akcijama to može fizički onemogućiti i globalne energetske žile kucavice od životnog značaja velikog broja država i ogromnog broja ljudi postale su glavna teroristička meta. Klasični teroristi se sada čude jer znaju da bi oni nakon prve takve akcije bili zbrisani s lica zemlje pod udarom udruženih antiterorističkih sistema svih ugroženih država. Danas to rade „superteroristi“ kao proizvod istih tih bezbednosnih sistema koji bi zbrisali obične teroriste. To jeste novi globalni bezbednosni problem, novi bezbednosni fenomen, za koji se dugo neće naći rešenje jer ga je kolektivni Zapad uvrstio u široku lepezu metoda totalnog hibridnog rata koji je objavio Rusiji. Običan terorizam je bio u toj lepezi i do sada, ali ovo je nešto drugo, i sa stanovišta meta i sa stanovišta planiranja terorističkih akcija.

URADI PA PROTIVNIKA OPTUŽI Ko je otvorio još jednu Pandorinu kutiju nije teško utvrditi. Već kod atentata na Dariju Dugin videlo se da nemamo posla s klasičnim atentatorima, nego da iza komplikovane organizacije tog zločina stoji mnogo složeniji i moćniji sistem. Videli smo operativce i agente obaveštajno-bezbednosnog sistema Ukrajine, ali je isto tako postalo jasno da im obaveštajnu logistiku pružaju neke najmoćnije obaveštajne službe i druge službe iz antiruskog fronta. Bili smo paralisani činjenicom da je atentatorka, visokoobučeni agent ukrajinske bezbednosne službe, kao pouzdanu masku za svoju prljavu aktivnost koristila svoje malo dete. To do sada nismo videli, ni kod najfanatizovanijih terorista, ali u trenutku atentata još uvek se nije znalo da je to novi globalni trend, da antiteroristi preuzimaju monopol nad globalnim terorizmom i da je to nova opasnost s nesagledivim posledicama. Da li je Rusija mogla da traži hapšenje i izručenje atentatora od bilo koje države iz redova antiruskog fronta? Ne, za njih je Rusija izopštena država prema kojoj je sve dozvoljeno.
Tek nakon terorističkih akcija na Krimskom mostu, „Severnom toku“ i naftovodu „Družba“, koje su uspešno izvedene, i planirane akcije na „Turski tok“ koja je presečena, postalo je jasno ko se protiv „superterorizma“ bori, a ko ga podržava. Ono što se dešavalo u zonama kontrole NATO država nije razjašnjeno (neće ni biti) a ono što se dešavalo na teritoriji Rusije je razjašnjeno. Doduše, istrage se formalno pokreću jer je s detaljima „superterorizma“ upoznat veoma uzak krug ljudi a vlasnici gasovoda zahtevaju istragu. I ovde se koristi poznati sistem hibridnog ratovanja – uradi neprihvatljiv prljavi posao i prstom pokaži na protivnika. Tako neke vlade na Zapadu za fizičko presecanje „Severnog toka“ optužuju Ruse i ne smeta im što u tome nema baš nimalo logike – zašto bi oni izvodili tako spektakularnu i rizičnu terorističku podvodnu akciju koja im dugoročno nanosi ogromnu štetu, kada mogu samo da zavrnu slavinu? Dok Poljaci o rezultatima istrage o oštećenju naftovoda „Družba“ ćute, Norveška, Danska i Švedska se oko istrage oštećenja „Severnog toka“ svađaju. Švedska neće da ustupi rezultate svoje istrage Norveškoj i Danskoj „jer su rezultati strogo poverljivi“. Šta su to otkrili što ne bi mogao znati ceo svet? Da nisu možda utvrdili da je to uradio neko od njihovih „saboraca“ iz antiruskog fronta, pa su ljuti što i oni nisu upoznati s tim pre izvođenja terorističke akcije?
Za to vreme ruska FSB je presecanje „Turskog toka“ na njenoj teritoriji sprečila na vreme, teroristi su uhapšeni, nakon čega su dali izjave da ih je angažovala i da iza svega stoji ukrajinska SBU. Verovatno jeste, ali teško da iza takvih akcija može da stoji samo Ukrajina.
I iza napada na Krimski most teško da stoji samo Ukrajina. Utovar kamiona obavljen je u Bugarskoj koja je to negirala, a sada vrši istragu? Nakon toga kamion je prešao pet država, dva puta su menjani papiri koji prate teret i spektakularna akcija je uspešno izvedena. „Slučajno“ baš kada je naišla kompozicija voza sa cisternama goriva koje se zapalilo. „Slučajno“ se sve desilo baš na Putinov rođendan. Takvu koordinaciju i preciznost po vremenu i prostoru mogu postići samo „superteroristi“. Uhapšeno je osam osoba, pet državljana Rusije i tri Ukrajine i Jermenije, što znači da imamo lokalne izvođače i kontrolu akcije od SBU na licu mesta. Naravno da sve to nije moglo bez saradnje obaveštajnih službi više država na ovom terorističkom poslu. Da su uključeni vidi se i po tome što niko na Zapadu nije osudio teroristički akt na Krimskom mostu. Za njih je to bogougodno delo i tek „rušenje nelegalne gradnje“. Za četiri lica koja su se na mestu eksplozije slučajno zadesili i poginuli na stravičan način niko nije zainteresovan iako su u pitanju nevine žrtve. Niko se ne pita šta se desilo sa vozačem kamiona, da li je u pitanju samoubilačka akcija ili je i on ubijen sistemom daljinskog ili tempirnog aktiviranja eksploziva. Što bi rekli na Zapadu, nije to ubistvo nego „kolateralna šteta“.

SAMO JE RUSKI ODGOVOR TERORIZAM Plamen eksplozija na Krimskom mostu kao da je ogrejao kolektivni Zapad, za njih to nije terorizam, ali ruski odgovor jeste. Odgovor su odmah proglasili za terorizam iako on to nije i ne može biti po zvaničnim definicijama terorizma. Ruski odgovor ili odmazda može se podvesti pod ratni zločin ako su namerno i svesno gađani civili, ili ako je postojala namera da se ubije što više civila.
Da vidimo šta kaže matematika. Najpouzdanije je uzeti podatke iz prvog dana ruskog raketnog napada na skoro sve ukrajinske gradove i regione kako bi se videlo šta je u stvari gađano i da li su stvarno životi civila bili cilj moćnih raketa. Prvog dana lansirane su 83 ruske krstareće rakete a poginulo je 11 civila (kasnije se povećavao broj poginulih, ali i broj lansiranih raketa). Znači, Rusi su lansirali po sedam-osam krstarećih raketa od kojih svaka nosi po 400-500 kilograma eksploziva da bi ubili jednog civila, a svaka ta raketa je toliko moćna i razorna da može od šale da ubije stotine ljudi ako pogodi stambenu zgradu. Svaki život je dragocen, ukrajinski kao i ruski, i svaki treba žaliti, pogotovo kada su nevini civili žrtve, ali ovi podaci govore da Rusi nisu gađali civile, nego infrastrukturu. U klasičnoj terorističkoj akciji s jednom ili nekoliko automatskih pušaka stradalo bi više ljudi, a ovde je upotrebljeno oko 40.000 kilograma eksploziva da bi se likvidiralo 11 civila. Dakle, meta nisu bili civili, nego infrastruktura, pre svega železnička čvorišta i elektroenergetski objekti, i to je teško demantovati. A to u surovim ratnim uslovima predstavlja „legalne mete“.
I najnoviji događaj na poligonu za obuku gde je iz automatskog oružja ubijeno najmanje 11 ruskih vojnika, po izboru izvršilaca i propagandnoj kampanji sa Zapada, asocira na ručni rad moćnih obaveštajnih sistema. Prvo, akcija liči na samoubilačku jer su izvršioci delovali u okolnostima gde nisu imali nikakve šanse da ostanu živi. Drugo, izvršioci su poreklom iz Tadžikistana, države članice ZND, sami su se prijavili u vojsku, po ugovoru, što može biti pripremljena akcija putem ucene porodicom ili saradnja zapadnih službi s fanatizovanom terorističkom grupom. I treće, pripremljena je propaganda kojom se podrivaju ZND i široka verska tolerancija u Rusiji.

Utisak je da su terorističke akcije koje planiraju zapadne obaveštajne službe našle široku primenu u podrivanju ekonomske i unutrašnje stabilnosti Rusije i da se od njih neće tek tako odustati. Dok se izvodi jedna, već se planiraju sledeće. Rusija za sada ne odgovara istom merom, terorizmom, nego vojnim akcijama u Ukrajini. Za terorizam krive ukrajinsku SBU, ali to neće dugo ostati na tome, jer je i njima sigurno jasno da je ukrajinska služba samo dobra maska kojom se prikrivaju terorističke aktivnosti ostalih obaveštajnih službi iz antiruskog fronta država. Kako će Rusija odgovoriti kada se, pre ili kasnije, dokaže učešće drugih i da li će odgovor biti samo preko Ukrajine ili direktno, videćemo, ali jedno je sigurno, da ovo tako osetljivo prikriveno mešanje može izazvati ono od čega sada strepi ceo svet – direktan sukob NATO-a i Rusije, što znači Treći svetski rat. Pri tome treba imati u vidu da „megateroristi“ rade za glavne igrače antiruskog fronta, i pitanje je da li ostali uopšte o tome nešto znaju ili samo pretpostavljaju.

[/restrict]