Цвеће зла Жозепа Бореља

За главног баштована Европске уније све изван ње је – џунгла

Скандалозна изјава шефа дипломатије Европске уније потврдила је јавну тајну: током протеклих деценија јесу се донекле променили методи, али не и циљеви пробраних европских колонизатора

Високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ је, обраћајући се групи студената на Европском колеџу за дипломате у Брижу, упоредио ЕУ са „дивном баштом“ која има најбољу комбинацију „политичке слободе, економског просперитета и социјалне кохезије“ икада познате човечанству. Отуда она, убеђен је Борељ, мора бити заштићена од напасти из спољашње „џунгле“. Први по рангу међу бриселским дипломатама је у истом даху оголио и своју визију како изабрани „европски баштовани“ треба да третирају остатак света.
Европска дипломатска академија, на адреси у питорескној белгијској варошици познатој и као Венеција севера због канала на којима лежи, замисао је Европске службе за спољне послове (ЕЕАС). Ове године је та идеја преточена из речи у дела са задатим циљем да развије „аутентичан европски дипломатски кор“. У пилот-пројекту прве године учествује 42 студента; то су махом кандидати из различитих институција ЕУ, али и дипломате из земаља Западног Балкана, Грузије, Молдавије и Турске. Уз два полазника из Украјине. „Ви сте прва генерација. Ви сте лучоноше овог процеса и надам се да ће вашим стопама поћи и многи други“, охрабрио је Борељ групу будућих европских дипломата. „Чувајте башту, будите добри баштовани. Ваша дужност, међутим, неће бити да се бринете о самом врту, већ и [о] џунгли напољу“, упозорио је потом Борељ, чиме је изазвао лавину огорчених коментара житеља не само широм Европе већ и дипломата из целог света. Многе је запрепастило Борељево поређење Европске уније са „баштом која има најбољу комбинацију политичке слободе, економског просперитета и социјалне кохезије“, а којој прети опасност „спољног непријатеља“ који вреба из „џунгле“.

[restrict]

БОРЕЉОВ АМАНЕТ „Европа је башта. Направили смо башту. Све лепо ради. То је најбоља комбинација политичке слободе, економског просперитета и социјалне кохезије коју је човечанство успело да изгради – ове три ствари заједно. (…) А остатак света (..) није баш башта. Већи део остатка света је џунгла, а џунгла би могла да нападне башту. Баштовани треба да воде рачуна о томе, јер башту неће моћи да заштитите зидом. Лепа, мала башта окружена високим зидовима, како би се спречило продирање из џунгле – није решење зато што џунгла има снажан капацитет да расте и зид никада неће бити довољно висок да заштити (нашу) башту. Баштовани стога морају да иду у џунглу. Европљани морају бити много повезанији са остатком света. Иначе ће нас остатак света нападати на разне начине и разним средствима“, тако гласи Борељов аманет који је положио на душу будућим европским дипломатама. Нема сумње да је према описаном виђењу и Србија, која је ван међа Борељове прекрасне ЕУ баште – смештена у „џунглу“, као и већина држава на Балкану. Да све буде горе, ово није први пут да Борељ пореди Европску унију с предивном и уредном баштом окруженом хаотичном и суровом џунглом у којој влада безакоње. Још у марту је за шпански „Мундо“ изјавио да „ако не желимо да џунгла поједе нашу башту, морамо да се пробудимо“.
Борељ, прворангирани дипломата Европске уније, једнако је познат и по ратоборним изјавама о Русији и Украјини. Високи представник дипломатије ЕУ је, да цинизам буде потпун, један од истакнутијих јастребова неспособне председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, уверен да „Русија морално и политички губи рат у Украјини“. Он је недавно и на заседању министара одбране НАТО-а истакао да председник Руске Федерације Владимир „Путин губи рат и војно“, уз претњу да ће „руска војска бити уништена ако посегне за нуклеарним оружјем“. Занимљиво је да је речена изјава Жозепа Бореља изазвала незадовољство чак и у дипломатским круговима НАТО-а, где је став да се „циљеви и стратегија Запада у (америчком прокси) рату – не износе на видело“.
Већина западних медија се нашла у процепу како представити Борељову скандалозну изјаву о „Европској унији као фантастично уређеној башти“, па су је испрва и прећутали, али је она, заједно с видео-снимком његових речи, упркос заташкавању и цензури ипак протутњала друштвеним мрежама, где су се истог трена појавиле огорчене реакције поводом чињенице да је Борељ без зазора изнео своје расистичке и колонијалистичке ставове о надмоћи белаца. Шеф европске дипломатије је потом покушао да санира штету и умије сопствене изјаве, тврдећи да је суштина његове поруке била да се ЕУ „и убудуће мора што снажније ангажовати да спољном свету докаже предност свог поретка политичке слободе, економског бољитка и социјалне збијености, солидарности“.

„БАШТА“ ЕУ ИЗГРАЂЕНА ПЉАЧКАЊЕМ „ЏУНГЛЕ“ „Европска унија је после Другог светског рата изградила поредак у коме Европљани имају повластицу, предност да живе“, истакао је он. Додао је да „то није случај у многим деловима света“, иако има модела друштвеног уређења сличног оном у Унији, при чему је као примере навео Канаду и Аустралију. „Била је то порука против Европе-тврђаве“, том синтагмом је Борељ пробао да ублажи своја првобитна упутства упућена будућим европским дипломатама, од којих ипак и даље очекује да буду ангажовани у свету „да би предочили предности нашег поретка утемељеног на слободама, а који је сад суочен с надметањем с другим политичким моделима у свету, као и опасностима и претњама“. Упркос релативизацији првобитне изјаве због које је у неким прогресивним електронским медијима освануо као карикатура у одори фашисте, Борељови супремацијски ставови о Европској унији као „баштици“ и већем делу спољашњег света у коме не види ништа изузев „џунгле“, наметнули су се као тема и на недавном редовном брифингу за новинаре у Бриселу. Новинари су од портпарола Европске комисије желели да сазнају да ли председница Европске комисије Фон дер Лајен дели спорно мишљење високог представника ЕУ Жозепа Бореља, као и да ли он и даље ужива њено поверење.
Представница за медије Фон дер Лајенове Дана Спинант је узвратила кратко, речима да „наравно, Борељ ужива пуно поверење председнице ЕК“. С друге стране, директорка Одељења за информисање и штампу Министарства спољних послова Руске Федерације Марија Владимировна Захарова најоштрије је осудила изјаву Жозепа Бореља и подсетила да је „башта“ ЕУ изграђена пљачкањем „џунгле“ током периода колонијализма. „Да наставимо са овом аналогијом: европски баштован је у вегетативном стању. Иако можемо озбиљно да тврдимо да је Европа изградила ту ‘башту’ кроз варварско пљачкање ‘џунгле’, Борељ то није могао боље да изрази – ‘најуспешнији систем на свету’, створен у Европи, подигнут је с коренима у колонијама које су биле немилосрдно угњетаване“, упозорила је Захарова. Критикујући умешаност Немачке у оба светска рата под маском „враћања правде“, она је нагласила да је „филозофија сегрегације и расне супериорности постала основна идеја фашизма и нацизма. Оба светска рата у 20. веку била су покренута амбицијом Немачке да ‘постигне правду’ и прерасподели европске колоније које претходно није успела да приграби. Остварење тог циља требало је да обезбеди Немачкој исти просперитетни и безбрижни живот експлоататора као онима који живе у Борељовој домовини Шпанији, или у Француској, Великој Британији и Португалији“.
Случај је хтео да су наведену осуду на рачун лицемерја Запада баш у исто време потврдиле и саме државе-чланице ЕУ, некадашње колонијалне силе, с обзиром на то да је већина западних земаља, чланица УН савета за људска права, укључујући Британију, САД, Француску, Немачку, Шпанију и Украјину, гласала против резолуције УН о предузимању конкретних мера против расизма. Против те резолуције су гласале и Чешка, Црна Гора, Холандија и Пољска, уз седам уздржаних. Међу земљама које су гласале „за“ резолуцију су Кина, Боливија, Венецуела и многобројне латиноамеричке, азијске и афричке државе. Британска амбасадорка за људска права Рита Френч је тим поводом на крајње циничан начин аргументовала одлуку своје земље да дигне глас против резолуције о расизму: „Не слажемо се с тврдњама изнетим у овој резолуцији да су државе дужне да плате репарације за трговину робљем и колонијализам, што јесте многима нанело велику патњу, али у то време нису представљали кршење међународног права.“
Реакције на Борељов неприкривени расизам, као и одбијање некадашњих колонизатора да гласају против расизма биле су бруталне. „Метафора о башти и дивљој џунгли произлази из потпуно неприхватљивог колонијалног менталитета који Западу даје ‘право да напада и окупира’. Та ера је давно прошла. Пред нама је мултиполарност. ЕУ мора да се навикне на промене, у супротном ће и даље бледети и на крају нестати“, записао је гласноговорник иранског министра спољних послова Насер Канани. „Жозеп Борељ каже да је ЕУ башта, а већина ‘остатка света’ џунгла. То је оно што ти западни такозвани лидери мисле о Азијцима, Африканцима и другима. Они мисле да смо животиње које живе у џунгли. Каква гомила одвратних расистичких колонизатора“, написао је у свом твиту Хасан Мафи. „Невероватно. Руси су у праву. Заиста су сви расисти“, сложио се други коментатор. Трећи, житељ једне од земаља ЕУ, изнео је опречно мишљење: „Па, будимо искрени. Европа је развијена, прилично безбедна и мирна, за разлику од већине света. Већина људи би радије живела у Европи него у Африци или Ирану или Пакистану. То нема везе са расом, али имамо много боље и стабилније друштво.“
Ту не треба пренебрегнути да чак и домаћи новинари у служби западних медија који емитују своје вести у Србији већ припремају српску публику на то да је део „џунгле“, а не „Европе“. У том духу је на пример водитељка вечерњег дневника телевизије Н1 најавила какве нам вести „стижу из Европе“ (уместо „из Брисела“, или „Европске уније“), имплицирајући да Србија није део истог континента него у неком вакууму или на другој хемисфери. У Борељовој „џунгли“. Срећом, упркос јакој пропаганди западних, а пре свега америчких медија, многи су широм кугле земаљске ипак схватили да је шеф дипломатије ЕУ нехотице разоткрио сву трулеж „европског цвећа зла“, окрећући према „осталом“ свету ружно лице расизма и ширећи наопаку мантру о цивилизацијској надмоћности држава ЕУ. „Уважите моје извињење због ароганције наших лидера овде, у Европи. Већина нас, ‘обичних’ људи, веома мало их поштује“, поручио је онима који живе изван „баштенске ограде“ Едвард Грант, „обичан грађанин“ Европске уније.

ПРОМЕЊЕНИ МЕТОДИ, АЛИ НЕ И ЦИЉЕВИ ЕУ БАШТОВАНА Убрзо потом су се појавили и сликовити прикази и подсећања како су „баштовани“ из Европе столећима третирали „џунглу“: слике тамнопутих малишана затворених попут канаринаца у кавезима, а које су колонизатори у Конгу поклањали својој белој дечици да им служе као „људске играчке“; ту си и бескрајне фотографије људи окованих ланцима, робови одсечених екстремитета, слике Либије – како је изгледала пре и после америчке интервенције, уз позамашан списак свих ратова које су Сједињене Америчке државе после Другог светског рата водиле против независних земаља у Латинској Америци, Африци, Азији…
Све то су непобитни докази који потврђују да су врли „европски баштовани“ вековима управљали „џунглом“ користећи најгоре облике угњетавања и тортуре, уз помоћ сабљи, топова, пушчаних цеви и бајонета, силовања, одсецања руку и ногу (и малолетне деце), третирајући сужње горе од кућних љубимаца. Отуда је спорна Борељова изјава потврдила јавну тајну – током протеклих деценија донекле су промењени методи, али не и циљеви пробраних „европских баштована“, уз спознају да и врх дипломатије Европске уније води особа огрезла у доктрину превејаних европских колонизатора.

[/restrict]