Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Za glavnog baštovana Evropske unije sve izvan nje je – džungla
Skandalozna izjava šefa diplomatije Evropske unije potvrdila je javnu tajnu: tokom proteklih decenija jesu se donekle promenili metodi, ali ne i ciljevi probranih evropskih kolonizatora
Evropska diplomatska akademija, na adresi u pitoresknoj belgijskoj varošici poznatoj i kao Venecija severa zbog kanala na kojima leži, zamisao je Evropske službe za spoljne poslove (EEAS). Ove godine je ta ideja pretočena iz reči u dela sa zadatim ciljem da razvije „autentičan evropski diplomatski kor“. U pilot-projektu prve godine učestvuje 42 studenta; to su mahom kandidati iz različitih institucija EU, ali i diplomate iz zemalja Zapadnog Balkana, Gruzije, Moldavije i Turske. Uz dva polaznika iz Ukrajine. „Vi ste prva generacija. Vi ste lučonoše ovog procesa i nadam se da će vašim stopama poći i mnogi drugi“, ohrabrio je Borelj grupu budućih evropskih diplomata. „Čuvajte baštu, budite dobri baštovani. Vaša dužnost, međutim, neće biti da se brinete o samom vrtu, već i [o] džungli napolju“, upozorio je potom Borelj, čime je izazvao lavinu ogorčenih komentara žitelja ne samo širom Evrope već i diplomata iz celog sveta. Mnoge je zaprepastilo Boreljevo poređenje Evropske unije sa „baštom koja ima najbolju kombinaciju političke slobode, ekonomskog prosperiteta i socijalne kohezije“, a kojoj preti opasnost „spoljnog neprijatelja“ koji vreba iz „džungle“. [restrict]
BORELJOV AMANET „Evropa je bašta. Napravili smo baštu. Sve lepo radi. To je najbolja kombinacija političke slobode, ekonomskog prosperiteta i socijalne kohezije koju je čovečanstvo uspelo da izgradi – ove tri stvari zajedno. (…) A ostatak sveta (..) nije baš bašta. Veći deo ostatka sveta je džungla, a džungla bi mogla da napadne baštu. Baštovani treba da vode računa o tome, jer baštu neće moći da zaštitite zidom. Lepa, mala bašta okružena visokim zidovima, kako bi se sprečilo prodiranje iz džungle – nije rešenje zato što džungla ima snažan kapacitet da raste i zid nikada neće biti dovoljno visok da zaštiti (našu) baštu. Baštovani stoga moraju da idu u džunglu. Evropljani moraju biti mnogo povezaniji sa ostatkom sveta. Inače će nas ostatak sveta napadati na razne načine i raznim sredstvima“, tako glasi Boreljov amanet koji je položio na dušu budućim evropskim diplomatama. Nema sumnje da je prema opisanom viđenju i Srbija, koja je van međa Boreljove prekrasne EU bašte – smeštena u „džunglu“, kao i većina država na Balkanu. Da sve bude gore, ovo nije prvi put da Borelj poredi Evropsku uniju s predivnom i urednom baštom okruženom haotičnom i surovom džunglom u kojoj vlada bezakonje. Još u martu je za španski „Mundo“ izjavio da „ako ne želimo da džungla pojede našu baštu, moramo da se probudimo“.
Borelj, prvorangirani diplomata Evropske unije, jednako je poznat i po ratobornim izjavama o Rusiji i Ukrajini. Visoki predstavnik diplomatije EU je, da cinizam bude potpun, jedan od istaknutijih jastrebova nesposobne predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, uveren da „Rusija moralno i politički gubi rat u Ukrajini“. On je nedavno i na zasedanju ministara odbrane NATO-a istakao da predsednik Ruske Federacije Vladimir „Putin gubi rat i vojno“, uz pretnju da će „ruska vojska biti uništena ako posegne za nuklearnim oružjem“. Zanimljivo je da je rečena izjava Žozepa Borelja izazvala nezadovoljstvo čak i u diplomatskim krugovima NATO-a, gde je stav da se „ciljevi i strategija Zapada u (američkom proksi) ratu – ne iznose na videlo“.
Većina zapadnih medija se našla u procepu kako predstaviti Boreljovu skandaloznu izjavu o „Evropskoj uniji kao fantastično uređenoj bašti“, pa su je isprva i prećutali, ali je ona, zajedno s video-snimkom njegovih reči, uprkos zataškavanju i cenzuri ipak protutnjala društvenim mrežama, gde su se istog trena pojavile ogorčene reakcije povodom činjenice da je Borelj bez zazora izneo svoje rasističke i kolonijalističke stavove o nadmoći belaca. Šef evropske diplomatije je potom pokušao da sanira štetu i umije sopstvene izjave, tvrdeći da je suština njegove poruke bila da se EU „i ubuduće mora što snažnije angažovati da spoljnom svetu dokaže prednost svog poretka političke slobode, ekonomskog boljitka i socijalne zbijenosti, solidarnosti“.
„BAŠTA“ EU IZGRAĐENA PLJAČKANJEM „DŽUNGLE“ „Evropska unija je posle Drugog svetskog rata izgradila poredak u kome Evropljani imaju povlasticu, prednost da žive“, istakao je on. Dodao je da „to nije slučaj u mnogim delovima sveta“, iako ima modela društvenog uređenja sličnog onom u Uniji, pri čemu je kao primere naveo Kanadu i Australiju. „Bila je to poruka protiv Evrope-tvrđave“, tom sintagmom je Borelj probao da ublaži svoja prvobitna uputstva upućena budućim evropskim diplomatama, od kojih ipak i dalje očekuje da budu angažovani u svetu „da bi predočili prednosti našeg poretka utemeljenog na slobodama, a koji je sad suočen s nadmetanjem s drugim političkim modelima u svetu, kao i opasnostima i pretnjama“. Uprkos relativizaciji prvobitne izjave zbog koje je u nekim progresivnim elektronskim medijima osvanuo kao karikatura u odori fašiste, Boreljovi supremacijski stavovi o Evropskoj uniji kao „baštici“ i većem delu spoljašnjeg sveta u kome ne vidi ništa izuzev „džungle“, nametnuli su se kao tema i na nedavnom redovnom brifingu za novinare u Briselu. Novinari su od portparola Evropske komisije želeli da saznaju da li predsednica Evropske komisije Fon der Lajen deli sporno mišljenje visokog predstavnika EU Žozepa Borelja, kao i da li on i dalje uživa njeno poverenje.
Predstavnica za medije Fon der Lajenove Dana Spinant je uzvratila kratko, rečima da „naravno, Borelj uživa puno poverenje predsednice EK“. S druge strane, direktorka Odeljenja za informisanje i štampu Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije Marija Vladimirovna Zaharova najoštrije je osudila izjavu Žozepa Borelja i podsetila da je „bašta“ EU izgrađena pljačkanjem „džungle“ tokom perioda kolonijalizma. „Da nastavimo sa ovom analogijom: evropski baštovan je u vegetativnom stanju. Iako možemo ozbiljno da tvrdimo da je Evropa izgradila tu ‘baštu’ kroz varvarsko pljačkanje ‘džungle’, Borelj to nije mogao bolje da izrazi – ‘najuspešniji sistem na svetu’, stvoren u Evropi, podignut je s korenima u kolonijama koje su bile nemilosrdno ugnjetavane“, upozorila je Zaharova. Kritikujući umešanost Nemačke u oba svetska rata pod maskom „vraćanja pravde“, ona je naglasila da je „filozofija segregacije i rasne superiornosti postala osnovna ideja fašizma i nacizma. Oba svetska rata u 20. veku bila su pokrenuta ambicijom Nemačke da ‘postigne pravdu’ i preraspodeli evropske kolonije koje prethodno nije uspela da prigrabi. Ostvarenje tog cilja trebalo je da obezbedi Nemačkoj isti prosperitetni i bezbrižni život eksploatatora kao onima koji žive u Boreljovoj domovini Španiji, ili u Francuskoj, Velikoj Britaniji i Portugaliji“.
Slučaj je hteo da su navedenu osudu na račun licemerja Zapada baš u isto vreme potvrdile i same države-članice EU, nekadašnje kolonijalne sile, s obzirom na to da je većina zapadnih zemalja, članica UN saveta za ljudska prava, uključujući Britaniju, SAD, Francusku, Nemačku, Španiju i Ukrajinu, glasala protiv rezolucije UN o preduzimanju konkretnih mera protiv rasizma. Protiv te rezolucije su glasale i Češka, Crna Gora, Holandija i Poljska, uz sedam uzdržanih. Među zemljama koje su glasale „za“ rezoluciju su Kina, Bolivija, Venecuela i mnogobrojne latinoameričke, azijske i afričke države. Britanska ambasadorka za ljudska prava Rita Frenč je tim povodom na krajnje ciničan način argumentovala odluku svoje zemlje da digne glas protiv rezolucije o rasizmu: „Ne slažemo se s tvrdnjama iznetim u ovoj rezoluciji da su države dužne da plate reparacije za trgovinu robljem i kolonijalizam, što jeste mnogima nanelo veliku patnju, ali u to vreme nisu predstavljali kršenje međunarodnog prava.“
Reakcije na Boreljov neprikriveni rasizam, kao i odbijanje nekadašnjih kolonizatora da glasaju protiv rasizma bile su brutalne. „Metafora o bašti i divljoj džungli proizlazi iz potpuno neprihvatljivog kolonijalnog mentaliteta koji Zapadu daje ‘pravo da napada i okupira’. Ta era je davno prošla. Pred nama je multipolarnost. EU mora da se navikne na promene, u suprotnom će i dalje bledeti i na kraju nestati“, zapisao je glasnogovornik iranskog ministra spoljnih poslova Naser Kanani. „Žozep Borelj kaže da je EU bašta, a većina ‘ostatka sveta’ džungla. To je ono što ti zapadni takozvani lideri misle o Azijcima, Afrikancima i drugima. Oni misle da smo životinje koje žive u džungli. Kakva gomila odvratnih rasističkih kolonizatora“, napisao je u svom tvitu Hasan Mafi. „Neverovatno. Rusi su u pravu. Zaista su svi rasisti“, složio se drugi komentator. Treći, žitelj jedne od zemalja EU, izneo je oprečno mišljenje: „Pa, budimo iskreni. Evropa je razvijena, prilično bezbedna i mirna, za razliku od većine sveta. Većina ljudi bi radije živela u Evropi nego u Africi ili Iranu ili Pakistanu. To nema veze sa rasom, ali imamo mnogo bolje i stabilnije društvo.“
Tu ne treba prenebregnuti da čak i domaći novinari u službi zapadnih medija koji emituju svoje vesti u Srbiji već pripremaju srpsku publiku na to da je deo „džungle“, a ne „Evrope“. U tom duhu je na primer voditeljka večernjeg dnevnika televizije N1 najavila kakve nam vesti „stižu iz Evrope“ (umesto „iz Brisela“, ili „Evropske unije“), implicirajući da Srbija nije deo istog kontinenta nego u nekom vakuumu ili na drugoj hemisferi. U Boreljovoj „džungli“. Srećom, uprkos jakoj propagandi zapadnih, a pre svega američkih medija, mnogi su širom kugle zemaljske ipak shvatili da je šef diplomatije EU nehotice razotkrio svu trulež „evropskog cveća zla“, okrećući prema „ostalom“ svetu ružno lice rasizma i šireći naopaku mantru o civilizacijskoj nadmoćnosti država EU. „Uvažite moje izvinjenje zbog arogancije naših lidera ovde, u Evropi. Većina nas, ‘običnih’ ljudi, veoma malo ih poštuje“, poručio je onima koji žive izvan „baštenske ograde“ Edvard Grant, „običan građanin“ Evropske unije.
PROMENJENI METODI, ALI NE I CILJEVI EU BAŠTOVANA Ubrzo potom su se pojavili i slikoviti prikazi i podsećanja kako su „baštovani“ iz Evrope stolećima tretirali „džunglu“: slike tamnoputih mališana zatvorenih poput kanarinaca u kavezima, a koje su kolonizatori u Kongu poklanjali svojoj beloj dečici da im služe kao „ljudske igračke“; tu si i beskrajne fotografije ljudi okovanih lancima, robovi odsečenih ekstremiteta, slike Libije – kako je izgledala pre i posle američke intervencije, uz pozamašan spisak svih ratova koje su Sjedinjene Američke države posle Drugog svetskog rata vodile protiv nezavisnih zemalja u Latinskoj Americi, Africi, Aziji…
Sve to su nepobitni dokazi koji potvrđuju da su vrli „evropski baštovani“ vekovima upravljali „džunglom“ koristeći najgore oblike ugnjetavanja i torture, uz pomoć sablji, topova, puščanih cevi i bajoneta, silovanja, odsecanja ruku i nogu (i maloletne dece), tretirajući sužnje gore od kućnih ljubimaca. Otuda je sporna Boreljova izjava potvrdila javnu tajnu – tokom proteklih decenija donekle su promenjeni metodi, ali ne i ciljevi probranih „evropskih baštovana“, uz spoznaju da i vrh diplomatije Evropske unije vodi osoba ogrezla u doktrinu prevejanih evropskih kolonizatora.
