Čitanje jednog života

Povodom sedamdeset godina Vladimira Putina

Kada je došao na vlast, Rusija je bila na kolenima – ekonomski, kulturno i vojno. Počeo je polako da je podiže, i da svoju zemlju, Vasilisu Prekrasnu, oslobađa čari Baba Jage, koja je na Ruse delovala dolarom i Holivudom. Ali taj bajkoviti poduhvat bio je katkad heraklovski težak

U Svetom pismu jasno stoji: „Život čovekov je do sedamdeset godina, a kod jačeg do osamdeset godina. Sve preko toga je muka i nevolja.“ Predsednik Ruske Federacije došao je do prve biblijske granice. I vredi se zagledati u njegov život, koji je, u ovom trenutku, jedan od najvažnijih života sveta – bez obzira da li neko voli ili mrzi čoveka u Kremlju. Pogledi milijardi ljudi usmereni su ka njemu, i čini se da će još biti tako. Jer rat je počeo, i trajaće.
Unuk Lenjinovog kuvara i sin skromnih sovjetskih građana, koji je poneo sudbonosno rusko ime (od krstitelja Rusije, koga su zvali Sunce Jarko, do Iljiča Uljanova, to ime je imalo veliku semantičku nosivost, i svetlu i tamnu), čovek koji je započeo karijeru kao pripadnik KGB-a u trenucima kada je sovjetska moć bila na vrhuncu da bi se, nedugo zatim, sunovratila u rasulo, Vladimir Vladimirovič Putin našao se na čelu najveće države sveta u času tranzicije svetskog poretka – ili ka globalnom totalitarizmu, konačnoj inkarnaciji zapadnog Velikog Inkvizitora, ili ka novom, multipolarnom početku, u kome, kako reče knez Nikolaj Trubeckoj, neće biti „viših“ i „nižih“ civilizacija, nego će postojati samo one ravnopravne.

OSLOBAĐANJE VASILISE PREKRASNE Kada je došao na vlast, Rusija je bila na kolenima – ekonomski, kulturno i vojno. Počeo je polako da je podiže, i da svoju zemlju, Vasilisu Prekrasnu, oslobađa čari Baba Jage, koja je na Ruse delovala dolarom i Holivudom. Ali taj bajkoviti poduhvat bio je katkad heraklovski težak – trebalo je Čečeniju osloboditi terora, zaustaviti krvave dželate u Beslanu i pozorištu na Dobrovki, sprečiti NATO da zloupotrebi Tbilisi protiv Moskve, okončati bezumne zločine kancer-kapitalizma koji su, tačku po tačku, pretvarali Bliski istok u pakao, dok krvoloci nisu udarili na Siriju.
U zemlji – okončati samovolju oligarha, vratiti dostojanstven život ljudima umornim od Jeljcinovih ekonomskih ubica, pokazati da je moguća „suverena demokratija“, i nastojati da se ideološke stege ne vrate u politički i kulturni život. Moralo je doći i do pomirenja onoga što je bilo vredno u beloj i crvenoj Rusiji. Tako su kosti Ivana Iljina i njegove žene, kao i komandanta belih, Denjikina, vraćene u otadžbinu. Vratila se i misao, hrišćanska i patriotska, umova prognanih od strane boljševika. Putin se, međutim, nije mogao odreći Velikog otadžbinskog rata, koji je, kao i rat protiv Napoleona, sprečio Zapad oličen u Hitleru da Treći Rim (privremeno presazdan u Treću internacionalu) zauvek ukloni s lica zemlje i otme sva njegova blaga.

SOLŽENJICIN I PUTIN Umeo je Putin da odgovori anglosaksonskim kušačima kada su mu nabijali na nos Staljina – Staljin je, reče, isto što i vaš Kromvel, surovi izvršitelj naloga revolucije, spreman da ubija u ime ideala. Kromvel je bio pre, a Staljin kasnije, ali je to ista matrica, opomenuo ih je. Zato je uznik GULAG-a Aleksandar Solženjicin, koji je odbio bilo kakav naklon prema Jeljcinu, videvši Putina na poslu velike obnove i primivši orden iz njegovih ruku, zapadnim kušačima takođe rekao – jeste, bio je Vladimirovič u KGB-u, ali u spoljnoj obaveštajnoj službi, a ne na čelu nekog logora kao mučitelj inakomislećih. Pa i Džordž Buš Stariji, koji je, uoči napada na Irak 1991, prvi rekao da nastupa Novi svetski poredak, bio je šef CIA, podsetio ih je Aleksandar Isaijevič, i potvrdio da smatra kako Putin preporađa Rusiju.
Video je starac da Putin umno osluškuje bilo ruske istorije – jer, Rusija je, po piscu „Arhipelaga GULAG“, i u carsko, ne samo u sovjetsko, doba trošila ogromne žive sile boreći se po tuđoj volji i za tuđ račun. Pre sukoba s Napoleonom Romanov je slao kozake da, kao francuski saveznici, ratuju čak u Indiji. A Putin nije hteo da troši svoje ljude, i sve ratove je obavljao hirurški precizno, nastojeći da sa što manje dobije što više. U samoj zemlji, Rusi su se opustili: nije bilo ideološkog diktata i izgledalo je da će mir trajati, da sa Zapadom neće biti ozbiljnijih sukoba. Vladimir Vladimirovič je ulagao napore da ih ne bude. Želeo je da Rusija živi u miru.

PUTIN I SRBI

Napaćeni srpski narod, prvi na udaru NATO imperije, dočekao je Putina ne samo kao svoga nego kao našeg, svečovečanskog, koji, u ime normalnih, nezgrbljenih i nepropuzalih, govori DA bitiju i NJET ništavilu. O tome, u pesmi „Ruska tuga za ocem“, peva Đorđo Sladoje još na početku 21. veka, kada je borba tek počinjala: „Taj rez bi možda bio i rutina /Ali nije pristo da ga opet seku – /O kako žalim što nije Putina /Dočekao da vidi u veku / (Dok ovaj deli levo – desno pljuske) / Pa da mu na tren planu oči krotke / I bore dublje no granice ruske / A moćno ko stepa jasno ko kap votke / Razleže se svuda gromko – njet i njet / Tek tada bih znao po mirisu kvasa / Koji sa ovim veže onaj svet – / Da se u pokoju domogao spasa…“
Naravno, Putina ne treba mitologizovati – ali je Srbima, koji pevaju Bogu Pravde, on pokazao da je borba za pravdu u ovom času još uvek moguća.

ŠTA SU MU ZAMERALI PATRIOTI? Kompromise radi mira u zemlji i svetu su mu mnogi rodoljubi ozbiljno zamerali: verovao je u zapadni model uređenja društva i ekonomije, koketirao je s NATO-om, čak je nudio, na počecima svog snalaženja na mestu na kome se obreo, da i Rusija, radi bezbednosti svoje i svetske, uđe u NATO. Gubio je, tvrde kritičari, dragoceno vreme u uzaludnim pokušajima nagodbe sa zapadnom Imperijom, a ekonomiju je prepustio neoliberalnim „usrećiteljima“, koji su potkopavali rusko čudo na svoje, potuljene i podmukle i podle, proklete načine.
Pitanje obnove kulture i obrazovanja nije rešavano na pravi način. Godine 2019. razgovarao sam s jednim čovekom iz ruske ambasade u Beogradu, i zamolio ga da mi razreši nedoumicu: „Dobro, razumem da Rusija u Srbiji ne može biti prisutnija ekonomski, pa čak ni medijski. Opkoljeni smo NATO-om. Ali zašto Rusije u našoj zemlji nema više u kulturnom smislu? Nije dovoljno samo da dolaze kozaci, i skakuću na domaćim binama.“ Čovek je bio jasan: „Putin drži vojsku, policiju i službe bezbednosti. Ekonomiju drže oni koji su je držali i za vreme Jeljcina. A njih srpska kultura zanima kao i ruska – to jest nimalo.“
Vreme je prolazilo, i to je počelo da se menja. Ruska kultura se vraća sebi i svojim hrišćanskim temeljima, a rusko visoko obrazovanje će napustiti ludilo „bolonjskog procesa“. Oslobađanje mora doći iz one oblasti iz koje je počelo porobljavanje – iz oblasti uma.

PUTIN I RELIGIJA Vladimir Putin je omogućio da Ruska pravoslavna crkva zauzme mesto koje joj pripada, i nije nimalo slučajno što je Karl Bilt pre osam godina rekao da je rusko pravoslavlje opasnije od islamskog terorizma, pošto se jasno vidi da Putin čuva Siriju jer Asad štiti pravoslavne hrišćane u svojoj zemlji i na Bliskom istoku. Zato je NATO, preko carigradskog patrijarha – izdajnika svepravoslavne sabornosti, napravio strašni raskol u Ukrajini, dovodeći nerukopoloženog Dumenka na čelo krivotvorine koja sebe naziva „crkvom“, a u stvari je pećina razbojnička.
Da je Putin vodio promišljenu politiku u oblasti vere, zna se i po tome što je bio glavni posrednik u izmirenju Moskovske patrijaršije i Ruske zagranične crkve (osnovali su je „beli“ nakon bekstva iz Lenjinove Sovjetije), pri čemu je obratio pažnju i na ruske staroverce, raskoljene od zvaničnog pravoslavlja još od 17. veka – rekao im je da imaju značajno mesto u društvu, i da su i oni ruski rodoljubi, što su dotični sa zahvalnošću prihvatili. Svetogorci su ga dočekivali kao novog cara Romeja, ali je on odbio da na Atosu sedne u carsku stolicu. Bio je zadovoljan činjenicom da zna mističku vrednost udela Presvete Bogorodice, pa je, kad je starac bio sudski gonjen zbog poseta Rusiji, spasavao vatopedskog igumana, oca Jefrema, od progona NATO slugu u Grčkoj.
Veliku pažnju Putin je posvetio slobodi i razvoju tradicionalnih veroispovesti, islama, budizma i judaizma, pa islamski verski vođi danas mogu da se obrate svojoj braći širom sveta, i da jasno kažu da u Rusiji niko ne vređa Muhameda, i da njihova religija ima puno uvažavanje države.

PREDVIDLJIVI BUDILAC PLANETE

Zapadna neonacistička propaganda opisuje Putina kao iracionalnog ludaka spremnog da nuklearnom bombom planetu pretvori u prah i pepeo. On je, vele, nepredvidljiv, i s njim nema dijaloga. Naravno da nije tako: Putin je jedan od najpredvidljivijih čelnika današnjeg sveta, kao što je uvek bio izraziti protivnik ratova; pre svega, onog nuklearnog. Zapadu je, od Minhena 2007, govorio da, ako ne pristanu na multipolarnost, Rusija neće sedeti skrštenih, a naročito ne vezanih, ruku. Oliveru Stounu je, u drugoj deceniji 21. veka, u dokumentarnom filmu koji je gledao sav svet, nacrtao budućnost koja dolazi. Zauzeo je, mirno i staloženo, poziciju državnika, koji, za razliku od horor klovnova iz frik šoua koji kao da je smislio Stiven King (pogledajte: Džo Bajden, Boris Džonson, Liz Tras, Emanuel Makron, i pročaja, i pročaja), podseća na velikane poput Šarla de Gola.
Zato Stanko Cerović, kadar da vidi mističku potku zbivanja u doba hipersekularizma, za Putina veli da je Veliki Budilac čovečanstva koje spava na vulkanu što tek nije proradio: „Odavno on pokušava da probudi, prije nego bude kasno, lidere zemalja koji vjeruju da upravljaju svijetom. U njegovim govorima i susretima sa ovim liderima stalno se ponavlja ista scena: on njih poziva da se oslobode iluzija i da prihvate realnost svijeta, a oni njega pokušavaju da ućutkaju, ili nekako diskredituju, za slučaj da ga neko čuje. Govori vrlo jednostavno, skoro brutalno. Ima kod njega neka hitnja, nešto suviše ozbiljno, kao da nema vremena za gubljenje. Ponekad liči na velike mistike koji zovu ljude da se probude ako hoće da budu spaseni. Potpuno je jasno u njegovim govorima da nije u pitanju samo odnos Zapada prema Rusiji nego očuvanje uslova života u kojima ljudi mogu da prežive. Probudite se iz iluzija! Svijet se mijenja! Ako ne pratimo te promjene, propašćemo. Vi vjerujete da ste bogovi, a ostatak čovječanstva su vaše sluge! A riječ je o opstanku svijeta.“
Putin im je, dakle, rekao da nisu bogovi, jer Bog je Jedan, a oni su Luciferovi patuljci, pljuvači na Sunce, kojima će se pljuvačka vratiti u lice.

DOK NE BUDE KASNO Stanko Cerović dodaje: „Putinova poruka je: vratite se među ljude prije nego bude kasno. Ako ne vjerujete u Boga, bar poštujte zakone svijeta. Tako govori Putin. Sve je kod njega u funkciji te poruke. Na svjetskoj pozornici nema takvog lidera ne samo zbog njegove političke vještine nego zbog njegovog karaktera koji izražava dramatičnost istorijskog trenutka kroz koji ljudi žmureći prolaze. Strahotu drame, međutim, do kraja izražavaju lica uspavana u iluzijama, njihovi osmijesi po kojima se vidi da još uvijek sanjaju da su bogovi i da će se probuditi kao gospodari svijeta. U njihovom djetinjastom sudaru sa svijetom koji odumire je sva dramska napetost koju je neznani autor doveo do tačke na ovoj planeti na kojoj se ne razlikuju jasno smrt i život. Poneki put izgleda kao da samo dlaka fali pa da se ljudska priča završi.“
Iako takav, sav u borbi za opstanak čovečanstva, rekao je da će Rusija odgovoriti na nuklearni napad NATO Zapada. Kada su ga pitali zar ne zna da bi to bio kraj planete, izjavio je, ne trepnuvši. „Šta će nam planeta bez Rusije?“

PUTIN I PREVRATNIŠTVO Stanko Cerović ukazuje da Putin ratuje protiv utvara: „Putin ratuje sa fantomima preko dvadeset godina. Iz toga iskustva je baš ovih dana izvukao jednu rezigniranu rečenicu: Imperija laži. Kako se ratuje protiv fantoma? Gdje je izlaz iz Imperije laži? To je taj skriveni rat. Skriven iza ratova o kojima mediji pričaju uvijek iste fantazije. Iako se te fantazije ponavljaju bezbroj puta na dan, iako u njih vjeruju milioni, opet su samo fantazije, a realan je samo onaj skriveni rat koji kao da se odvija ispod nivoa svijesti. Nepodnošljivo realan.“
Rat je počeo 1789, kada se, u ime tobožnje slobode, jednakosti i bratstva, krenulo u rušenje tradicionalnih vrednosti širom Evrope. Prevrat je, krajem 18. veka, Francusku koštao milion života (trista hiljada monarhista pobijeno je samo u Vandeji). Zakone prevrata širio je Napoleon, sve dok nije, 1812, krenuo na Moskvu – otišao je sa šeststo, a vratio se sa šezdeset hiljada vojnika. Države Starog kontinenta su, dva veka, više ili manje pružale otpor rušenju tradicije u ime „progresa“, ali su, na udaru okultne agende, padale jedna po jedna, da bi bankokratija, maskirana u demokratiju, danas udarila i na biološke temelje ljudskosti, na pol i prirodnu porodicu, i najavila transhumanizam – smrt čoveku, živela veštačka inteligencija.

REČ JE REČENA: ZAPADNI SATANIZAM A onda je ustao Vladimir Putin i, u ime hrišćanskih i opšteljudskih vrednosti, 30. septembra 2022, o luciferijanskim vođima Zapada rekao: „U suštini, oni pljuju na prirodno pravo milijardi ljudi, većeg dela čovečanstva, na slobodu i pravednost, na to da sami, samostalno određuju svoju budućnost. Sad su već sasvim prešli na radikalno negiranje moralnih normi, religije, porodice. Hajde da sami za sebe odgovorimo na veoma jednostavna pitanja. Hoću da se vratim na ono što sam rekao, hoću da se obratim svim građanima zemlje – ne samo kolegama koje se nalaze u sali – svim građanima Rusije: zar mi želimo da kod nas, ovde, u našoj zemlji, u Rusiji, umesto mame i tate budu ’roditelj broj jedan’, ’broj dva’, ’broj tri’ – jeste li već potpuno skrenuli tamo? Zar mi želimo da u našim školama, od nižih razreda deci nameću perverzije koje vode degradaciji i izumiranju, da im utuvljuju u glavu da osim žena i muškaraca navodno postoje još neki dženderi, i da im nude da urade operaciju za promenu pola? Zar mi svi to želimo za svoju zemlju i svoju decu? Za nas je sve to neprihvatljivo, imamo drugu, svoju budućnost. Ponoviću, diktatura zapadnih elita uperena je protiv svih društava, uključujući i narode samih zapadnih zemalja. To je izazov za sve. Takvo potpuno negiranje čoveka, srozavanje vere i tradicionalnih vrednosti, gušenje slobode poprima osobine ’religije naopako’ – otvorenog satanizma. U Besedi na Gori Isus Hristos, razotkrivajući lažne proroke, kaže: po plodovima njihovim poznaćete ih. I ti otrovni plodovi već su očigledni ljudima – ne samo u našoj zemlji, u svim zemljama, uključujući za mnoge ljude i na samom Zapadu.“
Jasno i jednostavno. Jer antička izreka kaže: „Pozvan ili nepozvan, Bog je prisutan.“ Putin zna za Boga i Njegovo prisustvo u istoriji.

RAT POTONJEG IZAZOVA Kada se pravoslavni hrišćanin krštava, sveštenik ga pita, dok je okrenut Zapadu: „Odričeš li se satane, i svih dela njegovih, i sve gordosti njegove, i svega služenja njemu?“ Katihumen kaže: „Odričem se.“ Posle još jedne potvrde odricanja od nečiste sile, sveštenik mu kaže: „Duni i pljuni na njega.“ Pljunuvši na satanu, katihumen ispoveda da veruje u Hrista kao Cara i Boga, i sjedinjuje se s Hristom. Od tog trenutka počinje borba. I traje do kraja života.
Putin je ovaj krštenjski čin u političkom smislu, kao hrišćanski div među luciferijanskim liliputancima posthrićanskog Zapada, učinio na simbolički dan, kada Crkva slavi Svetu Sofiju i njene tri kćeri, Veru, Nadu i Ljubav. Tog dana se Novorusija vratila Rusiji. A svi znaju da su se izaslanici Svetog kneza Vladimira, Sunca Jarkog, za pravoslavlje opredelili u Hramu Svete Sofije u Carigradu, i da je knez Vladimir prvi hram u Kijevu posvetio Svetoj Sofiji, Premudrosti Božjoj. I sasvim je jasno: Rusija neće i ne može biti pobeđena osim ako nije kraj istorije, kada će, kako kaže Apokalipsa Jovanova, zveri – antihristu biti dato da vojuje sa svetima i da ih pobedi, ali će odmah posle toga konačno trijumfovati Hristos, koga je otac Justin zvao Bogom slovenskih očajnika.
Putin je, u ime svih onih koji Sunce pravde stavljaju iznad paklenog mraka, rekao reč, i dunuo i pljunuo na kušača čoveka i čovečanstva. Zaista ispovednički. Posle svih, sveruskih i svojih, lutanja i traženja, vratio se istočniku – Logosu, Smislu čoveka i sveta. To, u sedamdesetoj godini, nije malo ni za koga, a kamoli za predsednika najveće države na svetu. Šta god da se desi, Hristos je ispoveđen, a On će, kako je jedan ruski kaluđer rekao boljševicima, pobediti posle svih pobednika..

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *