ЖИВЕТИ У „ИМПЕРИЈИ ЛАЖИ“

ЗАПАДНА СИМУЛАЦИЈА МОЋИ

Руски председник Владимир Путин назвао је читав Запад (САД плус НАТО) „империјом лажи“. Ништа није тачније од тога. Лаж је овде постала модус вивенди. Оно што важи за Европу, још више важи и за Америку. И тамо је на власти лажна, антинародна елита, која је способна још једино да измишља реалност. Прво и најважније је сакрити несумњиве и очигледне чињенице пада америчке империје, а који је већ извесно време у току

Како примећује Пепе Ескобар, Европа, предвођена „групом неподношљивих медиокритета“ – попут креатура Фон дер Лајенове или Бореља, или оног „норвешког комада дрвета које се одазива на име Столтенберг“ – може још само сањати да живи у ери пре 1914, када се овај део света налазио у центру светске политике. Ствари су се отада промениле: Европа више није центар светске политике већ само жалосна периферија (америчке) периферије. Данас је свима јасно да „центар више не може да издржи“ (Јејтс) и да је Европа захваћена вртлогом. Дебакл колективног Запада, додаје Ескобар, „можемо замислити као ракету, која се креће брзином већом од брзине слободног пада, урањајући у вртлог црне празнине тоталног друштвено-политичког колапса“.
Постоје и „физички аспекти овог пада“: штедња, инфлација, недостатак топле воде (на пример, за туширање) и „смрзавање у знак подршке неонацистима у Кијеву“. Али физичком паду претходиле су „сумпорне ватре духовног пада“; сваки пад има превасходно духовни узрок. Овде се не ради (само) о економији. Али сада пропаст поприма економске обрисе и већ се јасно показују стрме контуре европског економског пада.
Шта за то време раде „еврократе“ и њихови „трансатлантски наредбодавци“? Они су заузели позу олимпских богова. Све што раде јесте да не допуштају чак ни сумњу да су можда погрешили. „Како се усуђујете да се ругате ’вредностима’ из доба просветитељства? Ако се не поклоните пред овим блиставим културним олтаром, ви сте само варварин који мора да буде спреман на то да ће бити оклеветан, тужен, поништен, прогањан, кажњен и – уз помоћ ’хајмарса’ – уништен.“ Заправо, „њихова опсесија потребом да виртуелна стварност увек побеђује дубоко је патолошка: на крају крајева, једина активност којој се они посвећују јесте измишљање лажне стварности. Нажалост, Бодријар и Умберто Еко више нису с нама да разоткрију њихове језиве планове“.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.