ВЛАДИМИР ИЉИЧ ТОЛСТОЈ – Србија је моја родина

Русија је веома захвална Србији за непоколебљив став. Србија је успела да сачува своје лице, срце и душу у овим тешким временима трпећи нападе и осуду са свих страна. Знам да то није лако и да се врше велики притисци на српско руководство. Утолико је већа и захвалност Русије за вашу истрајност у принципијелном ставу

У Руском дому у Београду недавно је у организацији Међународног удружења професора руског језика и књижевности, а уз подршку руске Федералне агенције за Заједницу независних држава, сународника у иностранству и међународну хуманитарну сарадњу при Министарству иностраних послова Руске Федерације – Россотрудничество и Фондације „Руски свет“, одржан Међународни образовни и културни форум „Златни век руског реализма: читалачко искуство“.
Била је то прилика да за „Печат“ говори Владимир Иљич Толстој, не само зато што је на челу Међународног удружења професора руског језика и књижевности већ што је и чукунунук славног руског писца Лава Толстоја. Наш саговорник је већ деценију на дужности саветника председника Руске Федерације Владимира Владимировича Путина у области културе, уметности и руског језика. Такође, носилац овог славног имена је секретар председниковог Савета за културу и уметност, председник Савета Филмске фондација (Фонд кино), кровне државне институције која се бави подршком националне продукције играних филмова. Додајмо да је, уз све набројано, Толстој и председник Надзорног одбора Фондације „Руски свет“.
Владимир Иљич Толстој својом „родином“ сматра Србију будући да је потомак „беле емиграције“ и да су се његови преци, отац и деда, родили управо овде. Како каже, „наши очеви су говорили ’наша отаџбина је Русија зато што су се наши очеви родили у Русији, наша домовина је Југославија, Србија, зато што смо се ми родили у Србији’. Ми смо се пак родили у Совјетском Савезу – то је наша домовина. А Србија је наша отаџбина, јер су наши очеви одавде. Зато се с разлогом називамо српски Толстоји, осећамо ту везу…“

Тренутак у којем живимо, обручи и ограде који се немилосрдно плету око Русије изискују додатне напоре, много пажње и труда када је у питању домен културе. Шта се у овом часу чини да се руска култура одбрани, сачува, али и да живи и оплемењује светску културу?
Руски културни свет и руски свет припадају целом свету и ми настављамо да га обогаћујемо и да њиме обогаћујемо светску културу. Коначно, данас у том циљу активно радимо на покретању и развијању значајних културних пројеката који обухватају све сфере уметности, културног стваралаштва. Велике резултате, рецимо, постижемо у сфери филмске уметности. Руси су навикли на тешка времена и на овакве ситуације и наши културни делатници се не обазиру на потешкоће и мобилишу се упркос њима. Не случајно, у оваквим ситуацијама рађају се нове идеје. Данас је очигледно да је поезија добила један нови моћни импулс, као и свеукупна руска књижевност. Када је позоришна уметност у питању, рекао бих да се никада није радило као данас. Времена нису лака, напротив, али показало се да та тешка времена рађају нову благодат, снагу и нове идеје у уметности.
Готово свакодневно се протерују великани руске културе, Достојевски, Толстој, Чајковски, Рахмањинов, из западњачких библиотека, концертних дворана…, налик на прилике у Немачкој пред Други светски рат.
Могу да као пример наведем конкурс Рахмањинова који је изазвао огроман интерес музичара и композитора, пијаниста са свих страна света. Милиони људи посматрало је онлајн-изведбу са свих страна света. Савремене технологије учиниле су апсолутно доступном и руску културу. Пробијене су баријере и показало се да конкурс Рахмањинова није отказан, успео је у потпуности. Ниједан уметник није отказао своје учешће а што се публике тиче, већ сам рекао – читав свет слушао је Рахмањинова! Није било граница међу земљама, културама и народима. Култура тог нивоа коју носи име Чајковског, Рахмањинова, Шостаковича, Достојевског, Чехова, то је наднационална култура и она припада целом свету. То је део наше културне баштине која је призната на читавој Земљиној кугли. То признање је заслужено а мислити да поменути великани припадају само руској култури је сасвим бесмислено. Она припада свима, и то је осећање које деле сви у Русији. Исто тако, хвала Богу, отворени смо према ономе што се назива западна култура у оном смислу у којем она обогаћује културни живот наших грађана.

Као најближи Путинов саветник можете ли да нам пренесете његов став у области националне културне стратегије у најширем смислу?
Председник Путин види целу ситуацију боље, шире и даље од других. Управо му тај увид даје усмерење и снагу да на најмудрији начин одржи и економију и баланс државе уопште. Нарочиту пажњу посвећује образовању, како оно више не би било у слепој привржености Болоњском систему, што је био случај до сада. Схватили смо да наш систем образовања, који баштини традицију и совјетског времена, има велике предности и квалитете које је Болоњски систем урушио и скрајнуо. Руски систем образовања сада је конципиран тако да је досегао највиши ниво и то од основног и средњег до високог образовања. Што се културе тиче, као што сам већ рекао, ту границе не постоје и не би смеле да постоје. Уз културу, ту је и туризам. Ми отварамо врата наше лепе земље и прекрасних места и предела које свет треба да види. Ту су Алтај, Закавказје, наш север, Камчатка… Људи који посете Русију у прилици су да откривају и упознају њену културу, наслеђе, традицију, природне лепоте Руске Федерације. Не видим ту глобални проблем. Ситуација јесте тешка и то стање траје, овај период не можемо назвати срећним и најбољим, људи умиру, али наше руководство све чини да ускоро дође до решења и мира. С друге стране, ми морамо предано да радимо на очувању наше културне баштине и традиције.
Где је данас „руски свет“?
Руски свет је свуда где живе људи који говоре руски језик и који се интересују за руску културу. Задатак Русије је да учврсти, ојача, успостави везе у оквиру тог руског света. Знам и уверен сам да те везе можемо да сачувамо и ојачамо.
Наши људи у великој мери, иако то многима није по вољи, Србију виде као део „руског света“. Како оснажити духовна и културна прожимања, сарадњу и размену између наша два народа? Како је учинити плодотворнијом?
Русија је веома захвална Србији за непоколебљив став. Србија је успела да сачува своје лице, срце и душу у овим тешким временима трпећи нападе и осуду са свих страна. Знам да то није лако и да се врше велики притисци на српско руководство. Утолико је већа и захвалност Русије за вашу истрајност у принципијелном ставу. На нама је да деламо на плану јачања културних веза између наша два народа. Отуд и иницијатива за управо одржани Форум који је привукао велику пажњу и професора и студената и многих који се интересују за руски језик и руску књижевност. У оквиру Форума показано је јединство у ставовима оних који су читав свој живот посветили језику и култури… Захвалан сам Србији, Руском дому за могућност сусрета…
Управо су оваква тешка времена важна за учвршћивање веза између братских народа, као што су наши, у свим доменима а нарочито у области културе. Русија ће свим силама и даље подржавати Србију и политички и економски и у домену јачања културних и духовних веза.
Руски језик је све чешћа мета за одстрел у свету. Познати су случајеви лобирања од стране и србомрзаца и русомрзаца да се руски језик избаци из српских школа. Клијенти Сороша и осталих западњачких мецена убеђују децу, родитеље, директоре школа да се избаци руски језик из наставе. Како деловати у овом случају?
То није ништа ново. По истом обрасцу разни западни фондови деловали су и у Русији. То што ми називамо ,,америчком помоћи“, „Фондом Сорош“ и сличним организацијама стигло је и до нас и до вас а циљеви су јасни. Они желе да утичу на измену свести људи, да утичу на јавно мнење, да мењају наш поглед на живот, да руше основне моралне вредности, традицију, и све оно што представља духовну, културну баштину народа. Зато је никад као данас важно држати се заједно. У том смислу важно је да руски језик остане у српским школама. А подршка и очување руског језика у оквиру образовног система у Србији може да се реализује институционалном сарадњом на највишем државном нивоу.
Снажне су ваше везе са Србијом. Подсетите наше читаоце на ваше порекло и однос према Србији.
Моји најближи сродници су дуго живели у Југославији. Ту су се родили мој отац и мој деда. Моји преци су говорили да човек има своју „родину“ и своју „домовину“. У мојој породици говоре да је „родина“ земља у којој си се родио а „домовина“ она у којој живиш…
Како се та непоколебљива братска љубав огледа у Русији? У јавности, код обичног света. Сада, када су сви, па и Бугари, Црногорци, Румуни – издали Русију?
Већ сам рекао да Русија веома цени искрену преданост, верност Русији и све оно што је Србија урадила у за нас тешком периоду. Захвални смо руководству Србије на принципијелном ставу. Србију сматрамо најблискијом братском земљом међу словенским народима.
Рат у Украјини недвосмислено је разоткрио један много разорнији, по човечанство погубнији духовни рат између два света. На једној страни, поред руског и српског света, свет народа који држе до вере, традиције, до породице, до највиших људских моралних начела. С друге имамо неоглобалисте и маскирани тоталитаризам који би да нам намећу „Параде поноса“, газе и избришу нам идентитет. Куда данас срља свет?
У самом вашем питању налази се и одговор. Традиционалне вредности су оно најважније што данас морамо да сачувамо. Ми сматрамо да треба да заштитимо свој културни, духовни интегритет. Коначно, наши ставови о очувању традиције и највиших моралних вредности у складу су и с нашом вером. То важи и за муслимански свет који такође жели да сачува свој традиционални, верски интегритет. Наши ставови нису у сагласју с новим „вредностима“ које доноси Запад у тежњи да мења свет. Технологија данас у свету доживљава врхунац, што се не може рећи пак за основне, темељне људске вредности и тековине људске цивилизације. То је велики несклад. Чему толика технолошка постигнућа човеку ако не сачува своју душу?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *