Усташтво и трагично српско државно повезивање с Хрватима (1. део)

Шта подразумевамо под усташком идеологијом? По језику, ставовима, идејама, пракси, то је политика искључиве, шовинистичке одбране хрватских националних интереса у коју је укључен антисрпски елемент. Управо наглашено антисрпство је оно што ову хрватску идеологију разликује од других

Присталице усташке идеологије су на различите начине испољавале оданост антисрпском хрватству. Неки су писали шовинистичке текстове против Срба, други су потискивали Србе из хрватских институција, трећи су радили на асимилацији Срба, четврти су их излагали вербалним увредама уз физичке нападе, а најкрволочнији су они из Јасеновца и других стратишта у НДХ. Дакле, усташка идеологија је непријатељска политичка мисао Хрвата према Србима која се остваривала вербалним и оружаним средствима са циљем да се они уклоне (или дискриминишу) са простора на коме су вековима живели. И не само то; одликују је лаж, мегаломанија и грандоманија (Немањићи су Хрвати, БиХ је Хрватска, српски геноцид над Хрватима). Антиусташка хрватска политика националних интереса, а немогуће је да такве нема међу Хрватима, може се одредити као толеранција и уважавање српских права и интереса, дакле хрватска идеологија без дискриминације Срба или неке друге нације. То би могла да буде разлика између усташке и неусташке хрватске идеологије и политике. Усташка идеологија једна је од оних (комунистичка, нацистичка, фашистичка) против које се српски народ борио у новијој историји. Како се рађала усташка свест у хрватској нацији? Како се догодило да после 1918. она постане водећа идеологија хрватске политике? Погледајмо, у скици дату, политичку ситуацију Хрвата и Срба у 19. веку у Аустроугарској монархији и Србији.
Срби и Хрвати у Аустроугарској монархији Почетком 19. века области Хрватске, Далмације и Славоније су под влашћу Аустрије и Мађара. Људевит Гај, немачког порекла, предводи илирски покрет под којим је подразумевао културно и језичко повезивање Јужних Словена. Хрвати после Аустроугарске нагодбе 1867. стичу аутономију, сабор и бана под влашћу Мађарске. Далмација је под Аустријом. Срби су насељени од 14. века на подручју Војне крајине. Српска православна црква чува манастире старе шест векова, шири српску културу и просвету; Крупа (1317), Крка (1350), Драговић (1395), који постају духовна средишта, културни центри и национална окупљања српског народа у Далмацији. Црква се одупире католичењу Срба, али не може да спречи прелазак неких православаца у католике. У политичком животу Монархије Срби оснивају Српску самосталну странку 1881. године. Крајем 18. и почетком 19. века у Хрватској стварају архимандрит Герасим Зелић, географ Павле Соларић, филолог Сава Мркаљ, епископ Никодим Милаш и други Срби.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

У следећем броју: Срби, Хрвати, југословенство

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.