У клинчу са савршеном енергетском олујом

Србија пред зиму

Вишегодишњи проблеми ЕПС-а са планирањем, управљањем и хаваријама, уз светску енергетску кризу која и нас погађа, довели су Србију у тежак положај и велике додатне трошкове за неопходне енергенте

Скоро да се не памти да је Србија и у летњем периоду увозила струју јер није у стању да је довољно произведе. Подаци кажу да је потрошња струје лети дневно око 80 GWh, док нама фали још од три до пет одсто. Слично је и са угљем који ће се до краја лета копати до 80 тона дневно, што је довољно за свега за 50 GWh, док се остатак увози из Пољске, Босне и Црне Горе.
Ту је и лоша хидролошка ситуација, водостај река је због суше екстремно низак, па је производња струје путем хидроелектрана тренутно свега 12 GWh дневно. Ови подаци говоре да ће грађане Србије највеће невоље тек задесити због енергетског дефицита, што због великог мањка струје, што због многоструко увећаних цена на светском тржишту гаса, нафте, угља… Тек, без увијања су и председник Србије Александар Вучић и нова-стара премијерка Ана Брнабић јасно рекли – грађане Србије очекују јесен и зима какви се не памте.
Увидом у податке, а стручњаци и данас потврђују, овдашња електропривреда је деценијама пословала веома солидно и била највећа српска компанија, по обиму посла и висини прихода. Годишње је на инотржишту извозом зарађивала отприлике седамдесет милиона више него што је увозила, док је током југословенског периода пласман струје у друге републике био и приметно већи. Откуд наједном дефицит и тешкоће у снабдевању домаћег тржишта? Додуше, не треба заборавити да је с повећањем индустријске производње додатно порасла и потрошња енергената, што се види из податка да је Србија и пре кризе у Украјини имала трошак од једне милијарде евра за њихов увоз.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Један коментар

  1. Лепо!
    У “енергетској олуји” која нас чека, нико и не помиње одговорност ресорног министра Зоране Михајловић за нерад дуг “неколико сезона уназад” – или за намерно нечињење са веома мутним циљем.
    Председник се обраћа Европској унији за помоћ, као да она и сама са собом зна шта ће, само јој још фали Србија, Унија не може да помогне Србији, али – ето још једне прилике за уцене…
    Али, председник – или ћути и “трепће” кад неки “дипломата” треба да добије оштру реакцију Државе на своје отворено безобразне речи или поступке, или моли погрешне особе за помоћ, нпр. Хила да Америка помогне у дијалогу с Приштином (??!), или се лепим речима умиљава осведоченом непријатељу… па не треба ни да чуди што држи штетног министра још увек на положају, уместо да је позове на одговарност за САБОТАЖУ. А да дотична поднесе оставку? Е то ће се десити лимбурга месеца, како се некад говорило – јер положај је пресладак, а морал – никакав.
    А трпеће, ко? Погађате – народ…
    А, саклони Боже, да нас хитро приме у ЕУ? – што је можда једини начин да нам ставе омчу. Па га молим: Председниче, и не помињите више ту трулу творевину; кажите: нећемо! Јер НЕЋЕМО!
    Но, њега се уопште не дотиче шта не жели овај народ: идиотски прајд (понос!!); сијасет родова; законском принудом примена измишљених речи у женском роду – као да се језик може измишљати… и као да је то суштина једнакости између полова; опасни, непримерене, глупе и окпасне садржаје школских уџбеника… Ко би све набројао! Да брине о народу не би му и трећи пут стављао прст у око, доводећи “жену која воли да буде мушкарац” на место премијера (где нема баш никакав, али никакав, лични учинак (сем савета: да педерима нико не може да забрани да шетају…) – и ја бих могла да будем само “ехо”… само треба упоредити њу и Орбана

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.