Sve širi front političke ofanzive na Srbiju

Dok Aljbin Kurti istrajava na reciprocitetu, sa Zapada se množe ideje i predlozi koji treba da odobrovolje Srbiju na ustupke koji su, u bilo kojoj formi, ništa drugo do priznavanje nezavisnosti njihovog balkanskog čeda

Dok je početkom septembra na prelazima između Srbije i KiM počeo da važi novi (usmeni) sporazum Beograda i Prištine o načinu ulaska i izlaska iz naše južne pokrajine, rešenje drugog dela problema, odnosno insistiranja na kojem istrajava Priština nije ni na vidiku. Štaviše, premijer prištinskih privremenih vlasti Aljbin Kurti poručuje da je počela zamena registarskih tablica Republike Srbije takozvanim kosovskim „RKS“ i da će taj proces trajati sledeća dva meseca.
Iako se takva poruka u Beogradu tretira kao pretnja, zbog čega je i došlo do napetosti, čak i zveckanja oružjem i usplahirenog delovanja zapadnih „dobronamernih“ emisara, Kurti ne odustaje od nauma da se i na ovaj način približi potpunoj nezavisnosti. Ponovo se Srbima na KiM obratio na srpskom jeziku kako bi ih podstakao da u naredna dva meseca preregistruju vozila u 34 centra za registraciju širom pokrajine. Sve uz napomenu da preregistracija automobila sa registarskim oznakama gradova na KiM koje izdaje Srbija neće moći da se izvrši nakon isteka roka. „Da bi se osigurao što lakši proces registracije vozila, neće biti potrebe za carinom. Ovo je veliki ustupak, imajući u vidu da bi carinska naplata po vozilu bila oko 5.000 evra. Za prvu registraciju se neće tražiti tehnički pregled vozila“, poručio je Kurti u poruci objavljenoj na njegovom fejsbuk nalogu.
MUP u Prištini nije objavio nikakve detalje oko pripremnih radnji za sprovođenje procesa preregistracije, niti koji će biti dalji koraci ukoliko građani na severu odbiju da preregistruju svoje automobile. U njihovom uputstvu za preregistraciju vozila na „RKS“ registarske oznake, u članu 4, gde su opisane procedure za preregistraciju vozila, u paragrafu 1.5, navodi se da je „važeća vozačka dozvola“ neophodna, bez preciziranja da li ovaj dokument treba da izdaju kosovske vlasti. MUP-u u Prištini mnogo je važnije bilo da saopšti da je prvi slučaj preregistracije izvršen u opštini Prizren. [restrict]

TEHNIČKE ZAČKOLJICE Kurtijev providan politički cilj je i zamišljen tako da se na terenu kroz niz birokratskih začkoljica Srbi navedu da prihvate sva prištinska dokumenta, samim tim i nazovidržavu Kosovo. Ta zamka se upravo ogleda prilikom preregistracije automobila. Ukratko, osnovna stvar koju građanin treba da ima kada želi da registruje auto je „kosovska“ lična karta. A da bi izvadio ličnu kartu, najpre mora da ima dokaz o državljanstvu. Ovaj dokument sadrži dve vrste podataka, iz izvoda iz matične knjige rođenih i iz matične knjige državljana. Srbi s Kosova imaju pravo na dvojno državljanstvo, pa tako većina njih koristi ono srpsko, ali ukoliko žele da ostvare bilo koje pravo pred kosovskim institucijama, moraju da imaju i kosovska dokumenta jer organi u Prištini skoro po pravilu ne priznaju dokumenta koje izdaju njihove kolege u Srbiji.
Mnogi Srbi navode da im se ne priznaju ni noviji izvodi iz matične knjige venčanih koje izdaju organi Srbije, kao i izvodi iz matične knjige umrlih, sudska dokumenta… Poteškoće oko vađenja kosovskih dokumenata imaju i građani koji su „igrom slučaja“ rođeni u Srbiji, odnosno i od njih se traži da pokrenu proceduru prijave državljanstva umesto verifikacije. A osim građana na severu, ima i onih na jugu koji se suočavaju sa ovim problemima i to su uglavnom povratnici.
Da bi, valjda, „ohrabrili“ građane sa severa na taj čin, u Leposaviću su, recimo, pod rotacijom patrolirale specijalne policijske jedinice s dugim cevima, što je veoma uznemirilo građane najsevernije opštine na KiM jer su u to vreme roditelji vodili decu u školu.
Pa ipak, ne bi se reklo da su Srbi previše zainteresovani za registraciju. Plašenje oružjem je tu kontraproduktivno. Gradonačelnik Severne Mitrovice Milan Radojević reći će za „Tanjug“ da se niko od Srba nije pojavio u centrima za preregistraciju vozila. „Odgovor Prištini i Aljbinu Kurtiju Srbi su dali danas samim tim što se, prema podacima koje imam, niko nije pojavio u registracionim centrima da se raspita ili da podnese zahtev za preregistraciju. Tako da mislim da je to jasan odgovor i signal i institucijama u Prištini i Aljbinu Kurtiju šta Srbi o tome misle“, rekao je gradonačelnik Severne Mitrovice.
Na tu temu se osvrnuo i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, posle razgovora sa slovenačkim predsednikom Borutom Pahorom, naglasivši da je, prema prvim informacijama, samo dvoje građana sa severa Kosmeta prihvatilo da promeni tablice, što, kako je rekao, samo potvrđuje koliko je odluka Prištine neodgovorna i neozbiljna. Vučić nije propustio da kaže kako ima oko 9.000 KM tablica, a 7.500 su baš na severu Kosova i Metohije. „Očigledno da svi čekaju u redu da podrže te Kurtijve ideje“, dodao je Vučić ironično, uz procenu da neće biti više od 200 zamenjenih tablica, sa KM na „RKS“.
Pitanje preregistracije, odnosno zamene tablica na „RKS“ je ovog avgusta samo oživelo tenzije iz septembra prošle godine, kada je Priština uvela recipročne mere Srbiji, odnosno izdavanje probnih tablica svima koji upravljaju autom sa registarskim oznakama gradova iz Srbije. Najava Kurtijeve vlade da će građanima na severu Kosova biti oduzete sve KM (Kosovska Mitrovica) tablice, revoltirala je Srbe i navela da dve nedelje drže u blokadi granične prelaze na severu KiM – Jarinje i Brnjak, koje su zaposeli pripadnici kosovske specijalne policije, a s druge strane doletali vojni avioni Srbije.
Još tada je zvanični Beograd poručio da su jedinice Vojske Srbije u povišenoj borbenoj gotovosti u garnizonima Raška i Novi Pazar, nadomak granice s Kosovom. To važi i danas, pa su se neki zapadni vojni atašei čak drznuli da zatraže proveru tih kasarni. Naravno da su odbijeni.
Privremeno rešenje u vidu „kompromisa“, koje je donekle spustilo tenzije, bilo je da se belim stikerima prelepljuju državni simboli, što je važilo i za KM tablice, sve do postizanja konačnog rešenja. Ali, u junu ove godine, baš kada je specijalni predstavnik EU za dijalog između dve strane Miroslav Lajčak u Prištini izrazio nadu da će se dijalog Kosova i Srbije na visokom političkom nivou nastaviti, vlasti samoproglašene države Kosovo su usvojile odluku o preregistraciji automobila registarskih oznaka gradova na Kosovu, koje izdaju organi Srbije, na „RKS“ (Republika Kosovo) tablice.
Oštar odgovor Beograda i dovođenje u pitanje samog dijaloga naveli su Lajčaka da u odnosima Beograda i Prištine samo konstatuje „novu situaciju“.
Sada smo tu gde smo. Napravljen nazovikompromis s ličnim dokumentima u kome je bolje prošla Priština jer su njihova dokumenta sada legalna u Srbiji, iako je to nonsens jer Srbija i dalje ne priznaje samozvanu državu Kosovo. Zato su na svim carinskim punktovima na administrativnim prelazima na vidnim mestima postavljeni disklejmeri, tj. obaveštenja u kojima se objašnjava da se omogućavanje korišćenja ličnih karata izdatih od strane Prištine vrši isključivo iz praktičnih razloga, radi omogućavanja slobode kretanja i da se to ne može tumačiti kao priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
Bilo bi zanimljivo videti kako na dokumenta kvazidržave Kosovo reaguju Španija, Grčka, Rumunija i Slovačka, zemlje koje i dalje ne priznaju ovu nakaradu od države, kao i većina članica UN.
Za ove zemlje, izgleda, ne mari ni Evropska unija, bar po pozivu portparola Evropske komisije Karlosa Martina, upućenog Prištini da produži rok za preregistraciju vozila. Ili je to baš u skladu sa politikom EU, čiji zvaničnici ne kriju da teže obavezujućem sporazumu između Beograda i Prištine koji, kako je izjavio Olaf Šolc, podrazumeva obostrano priznanje, bolje reći nezavisnost „Kosova“.

DIPLOMATSKI PRESING Pojačana diplomatska aktivnost u tom cilju ne ogleda se samo u angažovanosti već poznatih specijalnih izaslanika Miroslava Lajčaka, Amerikanca Gabrijela Eskobara i američkog ambasadora u Beogradu Kristofera Hila, koji se ovih dana rastrčao po beogradskim medijima nediplomatski deleći „savete“ srpskim vlastima šta i kako treba da čine.
Mediji najednom iz naftalina izvlače bivšu visoku predstavnicu EU Ketrin Ešton, koja navodno treba da bude angažovana na pisanju budućeg sporazuma, koji bi sadržao elemente modela dve Nemačke, na čemu su baš u Berlinu oduvek insistirali.
Kategorično odbijanje Beograda da pristane na međusobno priznanje dovelo je do oživljavanja modela dve Nemačke a u javnost ga je proturio Artan Behrami, savetnik bivšeg predsednika tzv. Kosova Hašima, navodeći da je američki diplomata Frenk Vizner uoči nedavnog sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Kurtija u Briselu predložio da Kosovo odustane od priznanja budući da iz Beograda nema ni nagoveštaja da bi se to moglo dogoditi…
Primena modela dve Nemačke značila bi aranžman između Beograda i Prištine po uzoru na rešavanje problematičnih odnosa između Istočne i Zapadne Nemačke. Zapadna i Istočna Nemačka dogovorile su se nakon više od dve decenije, 1972. godine, da obe, kao samostalne države, postanu ravnopravne članice UN. Pri tome, Zapadna Nemačka nikada nije priznala Istočnu Nemačku.
Za beogradske analitičare, poput bivšeg diplomate Zorana Milivojevića, vraćanje na model dve Nemačke pokazuje i koliko svi dosadašnji pokušaji nisu dali rezultat, a ovo je jedina varijanta koja nudi potvrdu kosovske državnosti bez priznanja Srbije. Međutim, „nema šanse da to prođe, jer Srbija neće priznati Kosovo, neće pristati na mogućnost da Kosovo postane član UN, i to je za Srbiju neprihvatljivo i ne zadovoljava njene državne i nacionalne interese…“, ocenio je Milivojević.
U Briselu demantuju angažman nekadašnje visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton i njeno priključenje timu specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka, navodeći da je Lajčak samo „u redovnom kontaktu s prethodnim fasilitatorima i ljudima s dubokim znanjem u dijalogu, uključujući baronesu Ešton“.
I tu nije kraj. Da se ne bi gubilo vreme, postarali su se predsednik Francuske Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc, upućujući zajedničko pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u kojem, pored tirade o bezbednosti Evrope, stabilnosti u regionu (kako ga oni zovu) „Zapadnog Balkana“, a sve u „svetlu ruske agresije na Ukrajinu“, apeluju na predsednika Vučića da „pokaže maksimalnu odlučnost i spremnost da donosi teške odluke“. Koje, kako navode, vode ka napretku u dijalogu između Kosova i Srbije, pod okriljem EU. Oni zvanično nude svoje savetnike za spoljnu i bezbednosnu politiku, Jensa Pletnera i Emanuela Bona, da pruže direktnu podršku Miroslavu Lajčaku u njegovim zalaganjima.
Nije teško naslutiti šta te odluke treba da predstavljaju. Automobilske tablice su tek „ciglica“ u bedemu kosovske nezavisnosti. Srbija se nadavala takvih „ciglica“ i vreme je da za to pita i narod. Tako će biti lakše i vlastima i narodu.

[/restrict]