Сусрет старих пријатеља

Самит Шангајске организације за сарадњу у Самарканду

Си и даље безусловно подржава Путина у Украјини, стране су потврдиле посвећеност уједињеном фронту на светској сцени, шаљући алармантне сигнале западним земљама, оцењују немачки медији

Док су лидери Шангајске организације за сарадњу (ШОС) прошле недеље – у поодмаклој фази изградње праведнијег, мултиполарног света – заседали у узбекистанском граду Самарканду, примајући у пуноправно чланство још једну земљу, Иран, и припремајући скоро учлањење Белорусије, на Западу се и даље много „радују украјинској контраофанзиви“, без обзира на то што грађани Украјине нису нимало срећни због свега тога. Чак и у њиховом, херметички затвореном медијском простору, осећа се нелагода због много хиљада улудо датих живота, без икаквог смисла и војне логике. Зато је Запад поново покренуо стари план по шеми „Рачак-Буча“, откривајући наводне масовне гробнице, овог пута у околини до тла разрушеног Изјума, где су пре рата живели искључиво Руси. Данас ту не живи скоро нико.

КАКО КИЈЕВ „ОСЛОБАЂА“ Али чудне су те „масовне гробнице“ које више личе на гробље, с појединачним хумкама и православним крстовима, именима и бројевима. У њима су, како истиче руска страна, тела погинулих украјинских војника која њихове војне власти нису желеле да покупе, као и цивила страдалих у гранатирању – где се обе стране споре ко је бацао експлозив. Ко год да је то чинио, страдали су Руси, чији су животи уништени и који нису нимало срећни што их је Кијев „ослободио“. О томе сведоче и масовне репресије кијевских снага над преосталим грађанством које није успело да побегне: чак и тапшање новим руским властима на митингу сматра се „издајом домовине“ и разлогом за малтретирање. Онима који су узели руско држављанство, судбина је запечаћена, за пример свима другима. Ипак, Кијев можда не схвата да ће овакве репресије само повећати одлучност становништва у другим деловима Донбаса и југа Украјине да се боре до краја. Зато што предаја доноси патњу и смрт.
Да би етничка припадност града била потпуно јасна, треба погледати само његов назив и грб. Реч „изјум“ на руском језику значи суво грожђе, а ово воће је и представљено на грбу града, који је још 1781. својим указом установила руска императорка Екатерина Велика. Да то са Украјином нема никакве везе, може се уочити и најобичнијом језичком анализом. Ако се на руском суво грожђе каже „изјум“, онда је на украјинском језику то „родзинка“ (грожђица), где нема ни најмање сличности. Националисти су у свом заносу након 2014. преименовали, или бар украјинизовали, на десетине и стотине градова и насељених места, а Изјум нису ни „такнули“, што такође сведочи о томе који народ у њему живи. Преименовања нису избегли оближњи велики градови, попут Дњепропетровска и Харкова, који су тако постали „Дњипро“ и „Харкив“, али Изјум никада није пристао да буде „родзинка“. Вероватно и због тога – постао је рушевина.
Док Украјинци броје мртве и рањене, а ЕУ и НАТО смишљају нове санкције против Москве, не би ли још више подривали сопствене економије, дотле је руски председник Владимир Путин уживао у друштву својих колега из ШОС-а у Самарканду. Посебно је био значајан његов сусрет с кинеским лидером Си Ђинпингом, где је Путин, како је и сам рекао, свом колеги разјаснио одређена „питања и забринутости“, пре свега поводом Украјине. Из тога су поједини западни аналитичари одмах извукли злуради закључак да се „нешто десило“ у Самарканду и да Пекинг почиње да окреће леђа Москви, што је сан западних русофоба од самог почетка сукоба у Украјини. Али чак су и они морали да примете да Си Ђинпинг ниједном речју није поменуо Украјину, нити је упутио било какву критику Русији – о било ком питању.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.