Екипа „Печата“ у Руднику Мајданпек
Из теренског возила изашли смо на плато осмог гребена планине Старица изнад Мајданпека. Било је то протеклог петка, 9. септембра, око 11 сати, баш у тренутку када су полиција и приватно обезбеђење раздвајали групу од више десетина радника кинеске компаније „Зиђин“, којој су власти Србије продале већински удео у Руднику Мајданпек, од двојице активиста групе грађана „Не дам Старицу“, који су у том сукобу извукли „дебљи крај“
Новинарски инстинкт налагао је да одмах ту, где су претучена двојица младих људи, Ненад Миладиновић и Драган Дмитровић, речју и сликом забележимо шта се догађа на месту тешких издисаја Србије, за које, додуше, већина њених грађана и не зна, али је неки „главни“ Кинез на терену одмах испружио руке према нама бесомучно вичући да никакво снимање није дозвољено. Истовремено, на бедему подигнутом од камена миниране планине, мирно је под шлемовима, маскама и наочарима стајало најмање тридесетак Кинеза који су нас сви одреда, као и њихов шеф, снимали телефонима. У вербалном дуелу одговорили смо им свеприхваћеном крилатицом „ми само радимо свој посао“, што смо морали да докажемо каснијим легитимисањем и давањем изјава полицији.Кад су се тензије настале због опасног приближавања огромних машина „црвеној црти“, чије би прелажење значило одбрану врха Старице телима Мајданпечана, мало смириле, „главни“ Кинез је нетрагом нестао. Ми смо остали са узнемиреним чуварима планине који су полицајце и припаднике приватног обезбеђења ангажованог за потребе „Зиђина“ уверавали да нема те силе која ће их спречити да одбране Старицу и с великим неспокојем посматрали трагедију закулисне одлуке да, заправо, у име некога или нечега Срби ударају на Србе. [restrict]
ПРИРОДНА ЛЕПОТА У НЕСТАЈАЊУ Видна узнемиреност и спорадични вербални сукоби свих који су се тог преподнева нашли на осмом гребену потрајали су све док није престало разбијање стене и одвожење супстрата камионима што, нажалост, није дуго потрајало. У тренутку кад је бректање металних грдосија престало, са активистима смо кренули козјом стазом до врха планине који је сав изминиран. При томе смо се стазама и богазама провлачили кроз и испод мреже пластичних сајли коју су Кинези овде испреплели зарад минирања. Поглед на Мајданпек као „на длану“ изазвао је додатно узнемирење, што због лепоте природе у нестајању, што због чињенице да један град постаје усамљено острво усред јаловишта ископаних до испод нивоа мора, а које од наноса прашине и опасних ветрова штити још једино Старица.
„Овде смо већ скоро три месеца, откад је миниран врх стене преко пута нас, која је такође пала тајно, без икаквог обавештења или упозорења. То су урадили у једну недељу, када су се стене сурвале у град, што је изазвало шок Мајданпечана и прве протесте. Али пошто смо схватили да нико од надлежних не реагује на нашу побуну, одлучили смо да физички запоседнемо овај врх и не дозволимо да минирају и ову стену, и отад траје борба непрестана“, рекао је за „Печат“ активиста из удружења „Не дам Старицу“ Младен Владић, обећавајући да ће, упркос великим физичким напорима и исцрпљености, „издржати до краја“. Активисти упозоравају да је суштински проблем што ће Мајданпек, ако сруше Старицу, остати без природне заштите, окружен јаловиштима с којих ће прашина пуна тешких метала неометано стизати у насеља и куће.
Активисти указују на „цинизам и лаж“ у којем учествују чак и надлежно Министарство рударства и енергетике и министарка Зорана Михајловић, коју неко, како кажу, можда такође лаже уз оцену да она, по свему судећи, и није стручна за проблем с којим се суочавају. „То упорно министаркино понављање да се ради о санацији је бесмислено. Каже нам да је напукла нека стенска маса, па ће нас она спасти тако што ће срушити целу планину. Ако сам као грађанин Србије угрожен, ваљда ме Србија и спасава, а не неки ’Зиђин’ минирањем. Уосталом, чувени архитекта Бакић из Београда је запушио уста и њој и свима осталима лекцијом о томе шта је санација, јер се то прво учи на факултету, који она додуше и није завршила“, рекао је Владић. Уобичајена процедура код пуцања стенске масе је пуњење пукотине бетоном, такозвано инјектирање, а не минирање, јер се у том случају рупе шире. „То, изгледа, разумеју сви осим министарке која упорно понавља да руши планину како би нас спасла“, каже Владић истичући да се у тужби којом се захтева одштета од активиста као циљ радова експлицитно наводе експлоатација бакра, злата и сребра.
Место на којем се налазимо и на којем се врше радови, према тврдњама активиста, катастарска јединица 624/1, није власништво „Зиђина“, пошто је кинеска фирма није купила као што је купила Рудник Мајданпек, што се види на веб-страни Републичког геодетског завода. Дакле, то је чиста парцела, власништво Републике Србије којом могу и треба да брину и управљају „Србијашуме“. „Кад смо већ код ’Србијашума’, директор из Кучева Игор Секулић, који је у наш крај дошао из Берана, појавио се пре неког времена овде са директорима ’Зиђина’ и претио. Онда су 5. јуна дошли кинески радници који нам се представљају као специјалци војне инжењерије и са платоа који видите испод нас скидају једно 20 метара врха планине. Сад је тај плато потпуно миниран, видите то по овим белим рупама у које је натрпан експлозив“, рекао је Владић.
Други „чувар планине“ Ненад Ковачевић каже да за Мајданпечане нема живота ако власти Србије дозволе Кинезима да сруше Старицу. „Ако сруше ово што су минирали, сву прашину из јаловишта ветар ће носити у Мајданпек, град од 5.000 становника, у коме онда више нема живота. Тренутно, вредност трособног стана у Мајданпеку износи до 30.000 евра јер циљ власти и ’стратешких партнера’ је да сви напусте овај град. А мој отац је 42 године радио у овом руднику и отишао из њега у пензију. Међу нашим породицама има и по три генерације које су радиле у руднику, и нико нама не може да каже да смо против рударења. Ми само хоћемо да знамо шта ће бити с градом и његовим становницима, јер ја сам овде рођен пре 46 година, овде сам ишао у школу, оженио се, добио двоје деце и интересује ме шта смерају с нама“, рекао је он.
ЦИНИЗАМ НА КИНЕСКО-СРПСКИ НАЧИННа уласку у Мајданпек и по самом граду налазе се билборди који говоре о великој бризи Кинеза за заштиту природе у подручју РТБ Мајданпек, а по граду су постављене лепе дрвене клупе које порукама сведоче о доброчинству незваних гостију. Наши саговорници, међутим, кажу да је све то једна велика шарена лажа, јер од доласка Кинеза, који су у почетку били изразито љубазни а онда одједном постали бахати и силни, живот Мајданпечана се видно променио нагоре. |
МАНИПУЛАЦИЈЕ У СКУПШТИНИ ОПШТИНЕ Одборница у Скупштини општине Мајданпек Ирена Барбуловић испред групе грађана „Не дам Старицу“ тврди да се „политички манипулатори“ у Скупштини понашају као да се тај проблем њих уопште не тиче. „Уз упозорење да то не сме да допре до јавности, кажу да ће планина сигурно бити срушена, да ће срушити и град, и све то уз опаску – ’па шта’“, што је, како тврди, рекао бивши председник општине, а сада одборник Српске напредне странке у СО Дејан Вагнер, који се запослио у „Зиђину“. „Он то може да каже јер има довољно средстава да се пресели где год пожели, док већина породица овде нема ни ’жуте банке’ за голу егзистенцију“, додаје Барбуловићка.
Активисти истичу да је Старица и симбол и заштита Мајданпека, природна брана, која је постала симбол неправде, безакоња, похлепе, угрожавања здравља и безбедности, а у ствари симбол целе Србије, која је преко такозваних иностраних инвестиција нападнута и окупирана у сваком свом делу, од Косова и Метохије до границе на северу државе. „Уместо да нам помогне, држава генерише свако дизање Срба на Србе, што Кинези посматрају са чуђењем и неверицом. Срећом, обезбеђење Зиђина нас је у овом инциденту одбранило од разјарених Кинеза који су претукли двојицу наших активиста, а који су и поред великих плата заправо робови, а не слободни људи“, наводи Барбуловићка, иначе мајка троје деце.
Шеф одборничке групе „Не дамо Старицу“ Владимир Божић је на врху Старице од првог дана и за „Печат“ каже да га је покренуло „сумануто минирање врха осмог гребена“ пре три месеца, када нико у граду још није знао шта се спрема, али су били шокирани када су дошли на планину и видели пустош наспрам које стоје јаловишта.
Младен Владић подсећа да је Рудник Мајданпек, према званичним подацима, продат Кинезима за 300 милиона долара, али и износи оптужбу да тај новац није уплаћен у буџет Републике Србије како налаже закон, него на рачун рудника. „Према подацима АПР-а до којих смо дошли, ’Зиђин Копер’, ’Зиђин Мајнинг’, ’Зиђин Јиншан’ су само у 2021. години пријавили добит од 600 милиона долара. Хоћемо да знамо ко је власник ’Зиђин Мајнинга’ у Бору, те чувене златне жиле ’Чукару Пеки’. Ево вам податак – то нису Кинези, него ’Чукару Пеки Б. В. Амстердам’, ’ташна, машна’ фирма на адреси на којој је регистровано 4.990 таквих ’бокс-фирми’ иза којих се крију власници. На истој адреси можете да купујете и оружје, органе и ко зна шта још. Е сада, главно је питање ко је власник ’Чукару Пеки’ из Амстердама! Ко? Ко је власник ’Каменог потока’ у Амстердаму, а да му се презиме завршава на -ић? Кинези не дају својим фирмама назив ’Чукару Пеки’ или ’Камени поток’“, наводи он, додајући да очекује да од адвоката из Холандије које су ангажовали добије податке о власнику.
ВЕЛИКИ КАПИТАЛ СВЕ НАС ГАЗИКолико год били огорчени намерама и делима крупних и непознатих капиталиста, Мајданпечани имају саосећања с кинеским радницима и доживљавају их, као и себе, савременим робовима. Гост у једином мајданпечком хотелу каже да му је жао када види групицу од шест-седам Кинеза који купе три гајбе пива и испијају га одсутна и замишљена погледа. Дешава се, каже, да у таквим тренуцима покажу износе плата на својим рачунима. Тако је један инжењер показао да има месечна примања од два милиона динара, али он је, као и сви, нестао одавде кад му је истицало годину дана, вероватно да „Зиђин“ не би плаћао порезе и доприносе држави Србији на остварене приходе. |
Узнемирени свиме што смо видели и доживели, „домаћинима“ импровизованог кампа на самом врху Старице пожелели смо свако добро, а они нам понудили да нас истим теренским чудом од аута врате у град. И само што смо се спустили шумским путем до пута који су Кинези пробили за седам дана, и приближили се месту где се поново скреће на пут кроз шуму, обавестише нас да не можемо да прођемо. А било је очигледно да не можемо, јер док смо у кампу разговарали са активистима групе „Не дам Старицу“, однекуд је стигло наређење да багер камењем препречи пут. Било је то брдо од набацаног камена које ни „лада нива“ није могла да пређе. Службеници обезбеђења „Зиђина“ само су слегали раменима, а онда се, након што је фото-репортер позвао полицијску станицу Мајданпек, појавио Кинез који нам је као „знак добре воље“ нудио флаширану воду. Нисмо је прихватили и вербални дуел овде се наставио. А онда се појавио багер и раскрчио нам пролаз до шумског пута.
[/restrict]
Poprilično profesionalno posrnuće gdje N. Stojčević! Ne pravi se ozbiljan tekst na osnovu izjava nekoliko „aktivista“ , ma šta to značilo. Gde je druga strana, gde su lokalne vlati, gde ministarstva, vlada…gde stručnjaci, geodetski zavod, dokaz da su pare vraćene d. Hiljadu pitanja bez odgovora reporterke. Zatim priče o zabludelim i pijanim Kinezima na bespućima globalnog kapitala. Gde je dokaz za te tvrdnje. „Pesnička sloboda“
Senzacionalistički i površno! Posebna zagonetka je „inspirativni“ naslov teksta! Pozavideli bi joj i Njujork tajms i Gardijan zajedno!