Референдуми о прикључењу Русији: Запад заборавио на главно оружје Москве

Пише Ирина Алкснис

Француски председник је синоћ затражио хитан телефонски разговор са Владимиром Путином – и одбијен је. Према речима самог Емануела Макрона, он очекује да ће разговарати са руским лидером у наредним данима. Па, Владимир Зеленски је хитно назвао турског лидера Реџепа Тајипа Ердогана. Бескомпромисну ​​осуду Русије и обећање нових санкција изразили су и Жозеп Борел, Олаф Шолц, Стејт департмент, НАТО и многи други.
Разлог комешања је очигледан – убрзано организовање референдума у ​​ДНР, ЛНР, Запорошкој и Херсонској области о присаједињењу Русији.

Тек у понедељак је ова тема покренута у представничким и извршним властима сва четири региона, а јуче су већ прошле формалне процедуре за доношење потребних одлука. Као најсмртоноснија информација испоставило се датум одржавања плебисцита, који ће почети буквално прекосутра – 23. септембра – и трајати до 27. септембра.

Са своје стране, руске државне структуре су показале пуну спремност да подрже иницијативу бивших украјинских региона. Председник Државне думе Вјачеслав Володин и заменик председника Савета безбедности Дмитриј Медведев изјавили су безусловну подршку референдуму. ЦИК Русије се спрема да помогне у организацији гласања међу људима са тих  територија, као и да пошаље посматраче у регионе у којима се оно одржава.
Вреди подсетити се контекста у коме се дешавају актуелни догађаји. Реч је о кошмарном гранатирању које Оружане снаге Украјине спроводе по насељима последњих недеља. У понедељак је у Доњецку на тргу Комисарова у Бакуу убијено 13 људи, а у селу Краснореченское ЛНР седам људи, међу којима троје деце. Дан раније, девет цивила је убијено у масовним ударима у Доњецку. У Херсону и Мелитопољу ситуација није лакша.
У текућем гранатирању нема ни најмањег војног смисла – постоји само казнени, терористички. Десетине мртвих цивила, одраслих и деце, нису озлоглашени „колатерални губици“ (од којих ниједна војска заиста није осигурана). Не, они су главне мете удара.

Једног дана ће историчари и социјални психолози детаљно проучити украјинско искуство: како и зашто је Запад успео да целу земљу претвори у камиказа зомбија – лишеног разума, али опседнутог мржњом и жељом да убија не само странце, већ и своје.
Али у овом тренутку за Русију је једно чисто практично питање много релевантније од теоријских прорачуна и претпоставки: шта да радите са овим монструозним створењем поред вас. За решавање овог проблема осмишљена је специјална војна операција. И процес се наставља, иако прилично споро. Без сумње, постоје најозбиљнији политички и војно-политички разлози за спровођење управо такве стратегије – Владимир Путин је пре неки дан у Самарканду још једном потврдио уверење у њену исправност.
Међутим, ни државе и Европа не крију задовољство чињеницом да је Русија и даље „заглављена“ у Украјини због потребе да се делује са хируршком прецизношћу. Уопште, чини се да је Запад последњих месеци заиста веровао у свој потпуни успех претварања Украјине у геополитичку „прљаву нуклеарну бомбу“ за Русију, а у саркастичним коментарима њених лидера транспарентно се чита цитат из филмских класика. : “Немате методе против Костје Саприкина”.

Истина, очигледно су опет заборавили да је можда главно оружје Москве њена способност да прави асиметричне и неочекиване потезе који не само да разбијају целу композицију на шаховској табли, већ и преокрећу сто. Мада је заправо чудно што су заборавили, пошто је од последњег „изненађења” прошло нешто више од шест месеци.
Тако да ће у наредним данима и недељама аналитичари и штабни официри Пентагона и других западних земаља морати да размишљају о томе како ће референдуми и потоње политичке промене утицати на стратегију и тактику Москве, каква непријатна „изненађења“ чекају Оружане снаге Украјине и западне специјалце и плаћенике, шта се може очекивати од Оружаних снага Русије. А простор за размишљање се отвара најшире. На пример, регион Запорожје је рекао да планира да прогласи независност и постане део Русије у оквиру њених административних граница. Сходно томе, када регион постане субјект Руске Федерације, украјинске и стране војне јединице које се налазе на територији региона наћи ће се у веома специфичном положају са изузетно страшним изгледима.
Осећајући да се ситуација поново окреће у погрешном правцу, званичници САД и ЕУ унапред су издали комплетан сет добро познатих саопштења. Све смо их чули пре осам и по година у вези са кримским референдумом. Речено је да су квалитет и ниво односа Запада и Москве у то време били неупоредиви са садашњим – а уосталом, свако је свој на своме, свако је на своме.
Па, шта је са Русијом? Укључила је дугме на телефонској секретарици: „Останите на вези. Ваше мишљење нам је веома важно. Одговориће вам први слободни оператер Министарства одбране“.

Извор: https://ria.ru/20220921/referendumy-1818295165.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *