Опозиција спасла амбасадора Фичена

Додикова победа у поразу

Због бојкота посланика прозападне опозиције у Народној скупштини РС није потврђен вето српског члана Председништва БиХ на именовање новог амбасадора Немачке, али су читав поступак, као и усвајање закључка парламента којим се „одбацује интервенционистичка политика и резолуција Бундестага“ показали да Српска неће мирно прихватити планове Берлина да је „угаси“

Томас Фичен ће ипак бити нови амбасадор Немачке у БиХ, на чему првенствено мора да захвали помоћи „конструктивне опозиције“ Републике Српске, која је одбила да у Народној скупштини РС подржи Додиков захтев да се, у складу са заштитом виталних националних интереса, ускрати агреман дипломати из најмоћније државе „европске породице“. Иако му је било јасно да посланици прозападних странака неће у парламенту мањег ентитета подржати његов захтев (за изгласавање Додиковог предлога у Народној скупштини РС била је потребна двотрећиниска већина), државник из Лакташа је устрајао на ставу да не прихвата предложеног немачког амбасадора.
Пошто је и приликом другог гласања на седници Председништва БиХ, одржаној 2. септембра у Сарајеву, „упалио црвено светло“ за долазак „хер Фичена“, преостало му је да, у складу с предвиђеном процедуром, посегне за инструментом вета (заштите виталних националних интереса), односно пребаци на посланике Народне скупштине РС одлуку о томе хоће ли предложени амбасадор добити дефинитивну сагласност за обављање посла у Сарајеву. Да им не пада на памет да се о овом питању сврставају у „национални блок“ и тако покваре „везе“ са Четвртим рајхом у покушају (као и Западом уопште), челници опозиционих партија су показали и пре седнице парламента из Бањалуке.

[restrict]

„СУКОБ СА ЧИТАВИМ СВЕТОМ“ Од Игора Црнадака, високог функционера ПДП-а и некадашњег министра спољних послова БиХ, могли смо чути како Додик својим одбијањем да се сагласи с давањем агремана Фичену „води Републику Српску у изолацију и сукоб са читавим светом“. За овог великог заговорника уласка БиХ у НАТО свет се очигледно своди на Вашингтон и његове послушне вазале, а исто мишљење, без сумње, има и лидер СДС-а Мирко Шаровић. Некадашњи председник РС је забринуто поручио да „Додикови лажни обрачуни могу коштати грађане губљења 2.000 дозвола које наше компаније добијају за послове у Немачкој“, те, доводећи у питање и задржавање досадашњег визног режима, подсетио јавност да је највећа држава Европске уније „најважнији спољнополитички партнер БиХ са више од милијарду евра размене на годишњем нивоу“.
„Конструктивна опозиција“ је одлучила да њихови посланици не присуствују седници Народне скупштине РС после чега је постало потпуно јасно да српски члан Председништва Босне и Херцеговине неће имати довољан број гласова за потврду вета. Иако свестан тога, Додик је ипак одржао говор присутним посланицима владајуће коалиције и од њих затражио да се изјасне о његовом захтеву. Нагласивши да се Немачка меша у унутрашње послове БиХ доношењем резолуције Бундестага која заговара промену модела организације Босне и Херцеговине, позвао је посланике да осуде и одбаце ту резолуцију.
„Немачка јесте већа, али ми имамо иста права, морамо да водимо рачуна о националним интересима. Да ли ће нас Немачка поштовати ако кажемо – добро дошли, узмите наша права? Не могу и не желим да се понашам тако да смо се унапред предали. Ово није прича о Додику, ово је прича о легитимитету Народне скупштине РС. Сад један немачки амбасадор чека да види шта ће рећи Народна скупштина. То до сада није било. Не могу да прихватим именовање амбасадора за кога унапред знам да долази да спроводи малициозну политику према Српској“, саопштио је најутицајнији политичар мањег ентитета БиХ са говорнице парламента.
Његов захтев није добио подршку ниједног посланика, већ је 46 оних који су гласали (од 53 присутна) било суздржано. Такав на први поглед неочекивани епилог изјашњавања народних посланика је заправо био последица претходног договора челника владајућег блока да Народна скупштина РС усвоји закључак о давању агремана Томасу Фичену, али и онај други којим се „одбацује интервенционистичка политика и Резолуција немачког Бундестага“, те наводи да Немачка „као гарант Дејтонског споразума има доследнију обавезу да примењује овај споразум“.Усвајањем ових закључака (за шта је била потребна проста већина посланика) владајућа коалиција из Бањалуке је желела да покаже како је Народна скупштина РС у суштини крајња инстанца која одлучује о давању „зеленог светла“ немачком амбасадору, али и стави до знања Берлину да не прихвата његов непријатељски „курс“, а првенствено резолуцију Бундестага која има за циљ укидање Републике Српске.
Критичари су пожурили да изостанак потребне двотрећинске већине гласова приликом изјашњавања у Народној скупштини РС прогласе „још једним неуспехом Додикове неодговорне политике“. Замерају му да је „операцију“ ускраћивања сагласности за агреман „хер Фичена“ покренуо из популистичких разлога са жељом да добије поене у предизборној кампањи, а пребацује му се и то да је, иако је био свестан какав ће бити крајњи епилог „затезања конопца“, непотребно гурнуо „прст у око“ моћној држави Европске уније. Босанскохерцеговачки дипломата Слободан Шоја га је оптужио да се „детињасто поиграва са државом и државним пословима“, те провоцира „прекид дипломатских односа са Немачком“, а могле су се чути и оцене да ће ова држава, без обзира на то да ли ће имати амбасадора у Сарајеву, наставити да води досадашњу политику према Српској.
Тога је, верујемо, свестан и српски члан Председништва БиХ, али његов циљ приликом већ спомињаног „затезања конопца“ није био да спречи долазак новог немачког амбасадора у град на Миљацки, нити кидање дипломатских веза Сарајева с Берлином. Желео је да покаже да, без обзира на огромну разлику у моћи Берлина и Бањалуке, Српска може, у складу са својим уставним правима, да одлучује о давању агремана представнику једне утицајне државе, односно „обзнани“ земљи чију дипломатију води русофобна Аналена Бербок да се мали ентитет с Балкана неће послушно и без борбе повиновати плановима Немачке (и не само ње!) за његово уништење. Неки процењују да је корист од недавног Додиковог потеза мања од претрпљене штете због наводног провоцирања моћника, при чему такве закључке треба ставити у контекст резоновања оних, мање или више утицајних припадника српског народа (са обе стране Дрине) који сматрају да је било какво супротстављање вољи западних сила неприхватљиво, да не кажемо равно богохуљењу. За разлику од њих, Додик је – без обзира на одређене слабости, политичку трансформацију (од „наде међународне заједнице“ у „главни проблем Босне“) и повремена тактичка одступања – показао спремност да ради заштите националних и државних интереса у неповољним међународним околностима храбро „изађе на црту“ представницима „евроатлантске породице“. Овим поступањем је стекао поштовање већине национално опредељених бирача који су му указивали поверење на досадашњим бројним изборима. Због тога нам се чини да оно што многи представљају као пораз Додика у покушају да спречи именовање новог немачког амбасадора у БиХ заправо јесте мала победа овог неконвенционалног политичара, али и Српске, чије интересе брани свим средствима.
Српски члан Председништва БиХ ће у завршници предизборне кампање (избори ће се одржати 2. октобра) поново отпутовати у Русију, где ће се, како је најављено, 20. септембра по други пут у само три месеца састати с Владимиром Путином. Очекује се да ће се на овом састанку најутицајнијег политичара мањег ентитета БиХ с председником велике словенске државе, која се трећи пут у својој историји супротставља коалицији агресивних западних земаља, разговарати о политичким и економским темама. Додику би ова посета могла донети додатне гласове патриотски опредељених бирача који цене одржавање чврстих веза Бањалуке с Москвом, док ће с друге стране његово упорно одбијање да се уклопи у наметнута правила о „изолацији Русије“ изазвати нове негативне реакције бројних домаћих и страних противника.
„Јелена Тривић, моја противкандидаткиња у борби за функцију председника Републике Српске, састаје се са Кристијаном Шмитом, а ја идем на састанак с Путином, па нека бирачи процене ко се бори за Републику Српску и њену слободу, а ко за подаништво. Ми знамо направити државу, а странци хоће да нас зауставе, али мој сан ће бити једног дана остварен“, поручио је Додик с предизборног скупа у Сребреници.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *