Нисмо ми започели. Ко је запретио Русији нуклеарним оружјем?

Председник Русије Владимир Путин се у обраћању народу 21. септембра осврнуо на „изјаве високих представника земаља НАТО-а“ о „могућности и дозвољености употребе оружја за масовно уништење против Русије“. Аиф.ру је погледао ко је себи конкретно дозволио такве изјаве.

Ако оставимо по страни конфронтацију између САД и СССР-а током Хладног рата, чувену карипску кризу и друге „чари” тог времена, видећемо: у 21. веку директне претње нуклеарним оружјем стизале су углавном из Кијева.

Када се Крим вратио Русији 2014, први експлицитни наговештаји дошли су из Украјине. Милиони су тада чули снимак телефонског разговора између бивше украјинске премијерке Јулије Тимошенко и бившег првог заменика секретара Савета за националну безбедност и одбрану Нестора Шуфрича. Разговарали су о ситуацији на савршеном руском. У почетку је „наранџаста принцеза“ била једноставно узбуђена: „Ја сам сада спремна да узмем митраљез и да пуцам. А онда је одсекла са рамена: „Надам се да ћу све своје везе укључити, и да ћу цео свет да подигнем чим будем могла, да, дођавола, од ове Русије не остане ни спаљено поље! рекла је. „Проклетство, треба их гађати атомским оружјем.

Мало ко је тада сумњао да су украјински политичари трчали западним покровитељима са овом идејом. И очигледно је било присталица тог предлога, али је здрав разум победио. Москва је такође одлучила да не примети ове покушаје.

Али када је већ ове године Владимир Зеленски на Минхенској конференцији запретио да ће се одрећи статуса Украјине као државе без нуклеарног оружја, сви су ову уцену схватили озбиљно. Тада је украјински председник поставио питање: или чланство његове земље у НАТО, или иступање из Будимпештанског меморандума, који је обезбеђивао одрицање Украјине од нуклеарног наоружања. С обзиром на обавештајне информације о активним и веома успешним покушајима Кијева да створи такозвану прљаву атомску бомбу, онда би било врхунац неозбиљности мирно чекати развој догађаја.

После почетка специјалне операције против Русије, нуклеарне претње су интензивно пљуштале. Већ 25. фебруара, француски министар спољних послова Жан-Ив Ле Дријан рекао је медијима да НАТО има свој нуклеарни арсенал и Путин то мора да разуме. Узгред, у исто време је избегао – „Путине, у борби против НАТО-а…“. Иако су у том тренутку странци још увек пажљиво прикривали своју „помоћ Украјини“, што више личи на директно учешће у непријатељствима.

Следећи је био заменик премијера Пољске Јарослав Качињски. 3. априла, у интервјуу за Велт ам Соннтаг, политичар је рекао много „нуклеарних“ ствари. Качињски је рекао да Пољска на својој територији жели да види “велики командни центар НАТО-а”, у којем би се планирале и изводиле све важне операције Алијансе у источном правцу. „Ово би био јасан сигнал Москви, што би значило да је команда НАТО-а сада присутна на истоку“, рекао је заменик пољског премијера. „То би значајно повећало обуздавање Москве. А да нико не би сумњао у оно о чему говори, објаснио је да је неопходно да се у Пољској распореди америчко нуклеарно оружје, а то би опет „појачало страх Москве“. Истина, одлучио је да сачека иницијативу Вашингтона, али је нагласио да на источном крилу има смисла проширити програм НАТО-а на заједничку употребу нуклеарног оружја.

Крајем јуна командант немачког ратног ваздухопловства Инго Герхарц јасно је изјавио да постоји решеност да се употреби нуклеарно оружје против Русије, и истовремено позвао НАТО да се за то унапред припреми. „За кредибилно средство одвраћања потребна су нам и средства уништења и политичка воља да применимо нуклеарно одвраћање, ако је потребно“, рекао је генерал. А и тада је „напредна јавност“ одлучила да то не примети. Очигледно зато што Немачка нема сопствено нуклеарно оружје, а одлука о лансирању пројектила дефинитивно се не доноси у Берлину.

Али наступ нове британске премијерке Лиз Трас је схваћен веома озбиљно. Трас је и даље у статусу шефа МИП-а, али је већ у фази борбе за премијерску позицију рекла да је притискање дугмета за лансирање нуклеарног оружја важна дужност премијера, а она је лично спремна да уради то. Тада су се сви сетили да Лондон добро барата са својим нуклеарним потенцијалом, а Британија може много више да утиче на одлуке Алијансе него Немачка.

На листи нуклеарних сила света за 2022. годину налази се, поред Русије, девет главних држава: Иран, Северна Кореја, Израел, Индија, Пакистан, Кина, Велика Британија, Француска и САД. Агресију и оштре изјаве на рачун Москве дозвољавају себи политичари последња тројке. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је у пролеће назвао ризике нуклеарног рата веома значајним: „Опасност је озбиљна, реална је, не може се потценити“. Владимир Путин је крајем фебруара наредио да се стратешке снаге одвраћања, које су намењене, између осталог, да одвраћају агресију употребом нуклеарног оружја, ставе у посебан режим приправности.

Али није тајна да претња Русији долази не само од употребе нуклеарних бојевих глава. Нуклеарна катастрофа може да се деси ако не престане гранатирање са стране Украјине на Запорошку нуклеарну електрану. И Владимир Путин је такође забележио овај тренутак у свом обраћању народу. Међутим, западни политичари су, као и увек, радије то  занемаривали, већ су почели да вичу да Русија „уцењује нуклеарном претњом“. Иако је председник Русије јасно ставио до знања да то нисмо ми започели, али све „главе које говоре“ са својим нуклеарним претњама треба да се сете да имамо на шта да одговоримо.

Извор: https://aif.ru/politics/russia/ne_my_eto_nachali_kto_ugrozhal_rossii_yadernym_oruzhiem

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *