НЕ ОДУСТАЈЕМО ОД СВОЈЕ ИСТОРИЈЕ И ИСТИНЕ

МОХАМЕД НАБХАН, АМБАСАДОР ПАЛЕСТИНЕ У БЕОГРАДУ

Фотографије Милан Тимотић

Међународни поредак у којем живимо кројен је према интересима Запада, Америке и њених савезника. Они су били победници, они су кројили тај међународни поредак. Нама остаје само да се боримо за своја права. Наравно, то није лако јер информација, истина не доспева тамо где треба. Нарочито данас, кад један обичан човек тамо негде на Западу размишља о својој егзистенцији, о грејању током зиме која долази. Баш њега брига за судбину палестинске деце, рекао је у интервјуу за „Печат“ Мохамед Набхан, амбасадор Палестине у Београду.

Недавно сте се вратили из Палестине. Шта се сада догађа, каква је ситуација након недавних сукоба?

Ситуација у Палестини је врло компликована и експлозивна, јер се Израел понаша као лоше васпитано дете у дворишту суседа или у соби која је пуна стаклених играчака. Израелска авијација је недавно бомбардовала Алеп, који је веома близу турске границе. Њихов Генералштаб се хвали чињеницом да израелска армија „оперише у пет-шест земаља у исто време“ – на Западној обали, у Гази, Сирији, Ирану, Либану, додајући још једну земљу коју не бих да споменем. Поставио бих им питање шта они траже у свим тим земљама и зашто свакодневно убијају палестинску децу? Безбедност се не гради тако што хараш по неком подручју и рушиш где стигнеш! Ваша авијација може да стигне било где, али имате проблем код куће, нерешен проблем с Палестинцима. Поручио бих тим ужареним израелским главама и онима на Западу који их подржавају: Израел је створен међународним консензусом 1948. године. Тај консензус више не постоји, а постоји померање тла у којем свако може да изгуби живот. Боље да размишљају о будућности своје деце и свог народа, јер ово што они раде не гарантује никакву будућност. Будућност је у миру, а не у инвазији, у нападима, у рушењу, убијању. Палестински народ је ту вековима, хиљадама година, а они су тек дошли пре сто година и не могу да се понашају тако.

Мук или равнодушност међународне заједнице на сва ова дешавања траје и даље, и има поприличан континуитет. Како то коментаришете?

То је одраз немогућности икаквог притиска на Израел. У Израелу се власт дели између лоших и горих. Имају изборе у октобру на које народ треба да изађе и да бира између два табора: лошег, који влада сада, и лошијег који чини опозицију. Дајте вашим људима да бирају између здравог разума и лошег разума а не да бира између два лоша. И стога ми се чини да Израел нема добру перспективу. Не мрзим их, напротив. Гледам на њих као на људска створења која су патила у Европи у време Другог светског рата, и то није наша кривица. Они су дошли и једноставно су ту. Ми смо спремни с њима да живимо, али не тако да у континуитету будемо тлачени и убијани сваки дан. Од почетка ове године они су срушили више од петсто кућа. Њихова армија сваке вечери издаје извештај колико су људи ухапсили. У просеку ухапсе 20-25 људи дневно. То је терор! И од нас траже да га прихватимо. Не, нећемо. Наша ситуација није сјајна. У Гази превладава Хамас, чија је идеологија другачија од наше и базира се на религији. Они искоришћавају религију да би такође тлачили људе и држали их под притиском, али на овој страни, на Западној обали ми смо спремни да с њима разговарамо. Међутим, они нису спремни да преговарају с нама под изговором да немају са ким. Како? Председник Абас је с њиховим вођама постигао Уговоре из Осла пре 29 година. И за тих 29 година од тих уговора се ништа није остварило. Без обзира каква је ситуација, ми морамо да пронађемо мир.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.