Najskuplja serija svih vremena nije trebalo da bude snimljena!

TV SERIJA „GOSPODARI PRSTENOVA: PRSTENOVI MOĆI”

Vizuelno superioran i basnoslovno skup proizvod Bezosovog „Amazon studija”, desetodelni serijal „Gospodari prstenova: Prstenovi moći”, koji se „lagano” oslanja na kultno Tolkinovo štivo i njegove filmske ekranizacije, kako odmiču epizode pod sve je većim napadima kritike i sve slabijim ocenama publike, a što sve, iz raznih razloga, zaslužuje. Iako je rekorder po ulaganju u neki TV proizvod od kada je televizije, ovaj serijal neće biti upamćen samo po tome. Pominjaće ga pravi obožavaoci „Gospodara prstenova” kao nešto što nikako nije trebalo da bude snimljeno!

Ko ima bilo čega dobrog u vremenu u kojem nekolicina ljudi poseduje većinu svetskog bogatstva, to je što će neko od njih, makar ponekad, bez obzira iz kojih poriva, nešto od tog svog ogromnog bogatstva uložiti u umetnost. Ma kako ta umetnost u današnje vreme bila daleko od istinskih umetničkih vrednosti i koliko god taj proizvod koji se danas smatra umetnošću bio isprazan, bezvredan, nevažan i prolazan. Umetnost se sada, nažalost ili ne, uglavnom „konzumira“ putem televizije. I to ne one obične, prevaziđene već ove „nove“, koja se „skida“ sa interneta („strimuje“) i gleda „onlajn“ na telefonima, tabletima i kompjuterima. Najčešće na telefonima. Onako usput, površno, uz druge stvari. Uz posao i dokolicu istovremeno. Otud je ta vrsta umetnosti postala ista takva. Površna, lako svarljiva, za moždane vijuge dijetalna, bez iritiranja pameti i potrebe za ozbiljnijom pažnjom bilo koje vrste. I to smatramo umetnošću. Zapravo, tako je dirigovano od onih koji takvu umetnost proizvode i dostavljaju stadu. E u baš takvu umetnost je baš takav predstavnik savremene globalističke bogataške elite uložio najveću sumu novca do sada. Rezultat je tekuća serija „Gospodari prstenova: Prstenovi moći“ od deset nastavaka koju širom sveta „strimuje“ njegov striming servis koji svim silama nastoji da postane novi lider u ovoj oblasti omamljivanja potrošača. [restrict]

„Prenastavljanje” Tolkinovih „Gospodara prstenova” Da, Džon Bezos. Kažu, kontroverzni, ekscentrični, pohlepni, iritantni i intrigantni superbogataš koji je pokrenuo striming servis svoje zlatne koke „Amazona“ baš sa namerom da i u toj oblasti postane broj jedan i da nadmaši „Netfliks“ i sve ostale konkurente. Samoproklamovani manijakalni obožavalac „Ratova zvezda“ je svoje poslovno carstvo obogatio armijom slično detinjastih sledbenika-ulizica s kojima se zabavlja na radnom mestu pokušavajući svetu da dočara sebe kao večitog dobrodušnog dečka kome je zabava na prvom mestu. A nema veće zabave od zgrtanja milijardi. Jednu od tih milijardi, hiljada i hiljada milijardi zapravo, odlučio je da uloži u seriju „Gospodari prstenova: Prstenovi moći“. Ne, avaj, u neke nove iscetke i nastavke i „prenastavke“ svoje omiljene SF sapunice „Ratova zvezda“ već u „prenastavljanje“ čuvenih Tolkinovih „Gospodara prstenova“. Samo za prava korišćenja imena ovog štiva i nekih njegovih likova, jer to je sve što zaista ima veze s Tolkinovim delom koje videsmo oživljeno u filmovima „Gospodari prstenova“ i „Hobit“. Zapravo, preciznije, za ovakvo ceđenje limuna nazvano „Gospodari prstenova: Prstenovi moći“ Bezos je platio četvrt milijarde dolara. Za te pare je dobio pravo na štivo iz fusnota čuvene Tolkinove trilogije. Kompanije koje vode računa o ovom dragocenom Tolkinovom nasleđu su godinama bile u pregovorima s Bezosovim lakejima iz „Amazon studija“ i za masnu nadoknadu, a uvereni da preuzimanje ovako malog dela iz Tolkinovog pisanija neće oštetiti njegovu vrednost ukoliko Bezosovi pisci budu preterali u „modernizovanju“ materijala, konačno pristali da prodaju prava na korišćenje profitabilnog brenda. I to je sve što je trebalo Bezosu. Odbio je ponude nekih studija da zajednički uđu u ovaj poduhvat kako bi u slučaju uspeha u koji je bio ubeđen i ne samo jedini koji će na njemu zaraditi već mnogo više – što će se upisati na listu bogataških egomanijaka kao prvi koji je u TV seriju uložio rekordnih milijardu dolara. Dve godine i nekoliko meseci kasnije proizvod-rekorder je na tržištu.

Priča „Gospodari prstenova: Prstenovi moći“ je vraćena nekoliko hiljada godina unazad pre zbivanja iz Tolkinove trilogije koje smo videli u filmovima. Jedno vreme navodno aktivna ideja da i ovu seriju, kao i filmove, režira Piter Džekson je odbačena jer Bezos nerado sarađuje s velikim imenima, a verovatno i iz drugih, najpre finansijskih razloga. Kako god, a opet po Bezosovom običaju, angažovani su mlađi, poslušniji i svakoj vrsti manipulisanja prikladniji izvesni Džej Di Pejn i Patrik Makej. Imena koja nikome ne znače ništa, niti će kako god serija prođe na tržištu. A priča „Gospodari prstenova: Prstenovi moći“ je fokusirana na zbivanja u Srednjoj zemlji u vreme Drugog doba hiljadama godina pre „Gospodara prstenova“ u kojima su glavni likovi ljudi i vilenjaci u zajedništvu u borbi protiv zla oličenog u Numenoru. Zanimljivo je da su priču koja kroz deset epizoda serije traje preko deset sati razvili tek iz petominutnog prologa koji se pojavio u filmovima „Gospodari prstenova“ (gorespominjane debelo plaćene fusnote). Što se, dakle, tiče sadržaja i njegovog oslanjanja na Tolkinovo štivo, ova serija je kao barica naspram okeana i na tom mestu joj ne pomaže ni Bezosova milijarda, a ne bi ni mnogo više. Jasno je da je „Amazon“ iskoristio brend, a prodao nešto svoje u hamburgeru koji je sam stvorio koristeći ime koje bi trebalo da privuče publiku.

Sreća u ovom poduhvatu za Bezosa i njegovo ulaganje u ovu seriju je što je originalnost u modernoj zabavnoj industriji odavno izbačena kao neophodna stavka za privlačenje publike. Zapravo čini se da je uspostavljen obrnut vrednosni sistem. Brendiranje proizvoda, ma kako sadržaj bio besmislen i prazan, pa i nepostojeći čak, najvažniji je element u ponudi. Drugi iza njega je vizuelni efekat. Oči moraju da budu „pune“. Specijalni efekti, opsena, magija, akcija, sapunica, kao i svi neophodni stereotipi novog poretka prisutni su godinama u proizvodnji komercijalne ponude za zabavu idiotizovane i anestezirane publike. Jedan od glavnih zastupnika ovakvog shvatanja zabave za najširu publiku je upravo Bezosov „Amazon studio“, koji je među prvima uveo „transparentni vrednosni sistem“ prilikom angažovanja umetnika s obe strane kamere, a u kome su boja kože, pol i „seksualna orijentacija“ jedina merila. U svakom proizvodu, dakle, mora biti zastupljen proporcionalni broj svih boja i ostalih orijentacija. Tako je, naravno, i u „Gospodarima prstenova: Prstenovi moći“. Na kojim su sve mestima ubačeni crni i ženski likovi je smešno koliko i jadno i patetično. No to, naravno, nije jedina smetnja da se uloženi rekordni novac u ovu seriju dokaže kao sredstvo za umetničke i suštinske vrednosne pomake u savremenoj produkciji televizijske zabave. Iako i ovde, mada nekim čudom ipak manje, deluje kao da je sve smišljeno samo za promociju vrednosti novog doba, ima deonica koje liče na one iz vremena originalnih „Gospodara prstenova“. Drugim rečima, moguće je da se gledalac, povremeno makar, zaboravi čak i u ovakvoj površnoj razradi Tolkinovog sveta magije i maštovite „epske istorije“. Ipak, tu je mnoštvo detalja koji će vas podsetiti na onu pravu stvar, na onaj originalni „hamburger“ koji je i stvorio brend. Neko će možda biti oduševljen što se i ovakav Tolkin opet našao u ponudi industrije zabave. Mada, sudeći po prvim izveštajima o gledanosti i uopšte reakcijama publike i kritike na pojavu ove serije, ne deluje da je Bezos stvorio hit kakav je želeo. Na prvu epizodu je, na ime brenda, publika zaista reagovala kako se očekivalo jer ju je „skinulo“ skoro dva miliona domaćinstava samo u Sjedinjenim Državama. Međutim, čak skoro šestina njih je odustala od serije već posle druge epizode. Svi takmaci „Amazona“ su sa svojim hit serijama prošli mnogo bolje. A za Bezosa i ovaj njegov „istorijski serijal“ najgore i najnepodnošljivije je što je direktni konkurent „Kuća zmaja“ (pretpriča kultne „Igre prestola“, takođe aktuelan) privukao četvorostruko više domaćinstava! Mada treba uzeti u obzir da je ova serija emitovana u kablovskoj ponudi HBO-a, a ne na striming platformi.

 

Sve više zamerki Zanimljivije od ovih podataka koji i ne moraju da budu tačni ili bar to nisu u potpunosti je kritički osvrt na „Prstenove moći“. I gledaoci i dobar deo kritike, posebno kako serija odmiče, ima sve više zamerki. Najviše primedbi i jedni i drugi imaju na slabo pisanje, a onda na lošu ili čak očajnu glumu, što je bar jednim delom posledica pomenute „Amazonove“ politički korektne uravnilovke prilikom kastinga, a zamera se i na sporosti radnje koja pojedine delove priče guši, te zbivanja u seriji umesto zabave dosađuju gledaocima. Ali zato je vrlo zabavan napad na seriju jednog dela irskog gledališta koji zamera autorima serije što neki negativci govore irskim akcentom, što je još jedan doprinos nedopustivo negativnom stereotipu o irskom narodu već dugo prisutan u ostvarenjima industrije zabave. Eto i pored silne brige „Amazona“ o političkoj korektnosti njihovih proizvoda ovakve zamerke! „Gospodari prstenova: Prstenovi moći“ su pohvaljeni zbog svoje vizuelne superiornosti u odnosu na sve bivše i sadašnje televizijske konkurente. I specijalni efekti su na visini najboljih i najskupljih holivudskih bioskopskih hitova što, doduše, s obzirom na uloženi novac, i nije smelo da bude drugačije. Možda je ipak najslikovitija i najznačajnija opaska koja dolazi od najzagriženijih obožavalaca Tolkinovog kultnog štiva. Ova serija nije trebalo da bude snimljena – poručuju oni!

[/restrict]