Најскупља серија свих времена није требало да буде снимљена!

ТВ СЕРИЈА „ГОСПОДАРИ ПРСТЕНОВА: ПРСТЕНОВИ МОЋИ”

Визуелно супериоран и баснословно скуп производ Безосовог „Амазон студија”, десетоделни серијал „Господари прстенова: Прстенови моћи”, који се „лагано” ослања на култно Толкиново штиво и његове филмске екранизације, како одмичу епизоде под све је већим нападима критике и све слабијим оценама публике, а што све, из разних разлога, заслужује. Иако је рекордер по улагању у неки ТВ производ од када је телевизије, овај серијал неће бити упамћен само по томе. Помињаће га прави обожаваоци „Господара прстенова” као нешто што никако није требало да буде снимљено!

Ко има било чега доброг у времену у којем неколицина људи поседује већину светског богатства, то је што ће неко од њих, макар понекад, без обзира из којих порива, нешто од тог свог огромног богатства уложити у уметност. Ма како та уметност у данашње време била далеко од истинских уметничких вредности и колико год тај производ који се данас сматра уметношћу био испразан, безвредан, неважан и пролазан. Уметност се сада, нажалост или не, углавном „конзумира“ путем телевизије. И то не оне обичне, превазиђене већ ове „нове“, која се „скида“ са интернета („стримује“) и гледа „онлајн“ на телефонима, таблетима и компјутерима. Најчешће на телефонима. Онако успут, површно, уз друге ствари. Уз посао и доколицу истовремено. Отуд је та врста уметности постала иста таква. Површна, лако сварљива, за мождане вијуге дијетална, без иритирања памети и потребе за озбиљнијом пажњом било које врсте. И то сматрамо уметношћу. Заправо, тако је дириговано од оних који такву уметност производе и достављају стаду. Е у баш такву уметност је баш такав представник савремене глобалистичке богаташке елите уложио највећу суму новца до сада. Резултат је текућа серија „Господари прстенова: Прстенови моћи“ од десет наставака коју широм света „стримује“ његов стриминг сервис који свим силама настоји да постане нови лидер у овој области омамљивања потрошача.

[restrict]

„Пренастављање” Толкинових „Господара прстенова” Да, Џон Безос. Кажу, контроверзни, ексцентрични, похлепни, иритантни и интригантни супербогаташ који је покренуо стриминг сервис своје златне коке „Амазона“ баш са намером да и у тој области постане број један и да надмаши „Нетфликс“ и све остале конкуренте. Самопрокламовани манијакални обожавалац „Ратова звезда“ је своје пословно царство обогатио армијом слично детињастих следбеника-улизица с којима се забавља на радном месту покушавајући свету да дочара себе као вечитог добродушног дечка коме је забава на првом месту. А нема веће забаве од згртања милијарди. Једну од тих милијарди, хиљада и хиљада милијарди заправо, одлучио је да уложи у серију „Господари прстенова: Прстенови моћи“. Не, авај, у неке нове исцетке и наставке и „пренаставке“ своје омиљене СФ сапунице „Ратова звезда“ већ у „пренастављање“ чувених Толкинових „Господара прстенова“. Само за права коришћења имена овог штива и неких његових ликова, јер то је све што заиста има везе с Толкиновим делом које видесмо оживљено у филмовима „Господари прстенова“ и „Хобит“. Заправо, прецизније, за овакво цеђење лимуна названо „Господари прстенова: Прстенови моћи“ Безос је платио четврт милијарде долара. За те паре је добио право на штиво из фуснота чувене Толкинове трилогије. Компаније које воде рачуна о овом драгоценом Толкиновом наслеђу су годинама биле у преговорима с Безосовим лакејима из „Амазон студија“ и за масну надокнаду, а уверени да преузимање овако малог дела из Толкиновог писанија неће оштетити његову вредност уколико Безосови писци буду претерали у „модернизовању“ материјала, коначно пристали да продају права на коришћење профитабилног бренда. И то је све што је требало Безосу. Одбио је понуде неких студија да заједнички уђу у овај подухват како би у случају успеха у који је био убеђен и не само једини који ће на њему зарадити већ много више – што ће се уписати на листу богаташких егоманијака као први који је у ТВ серију уложио рекордних милијарду долара. Две године и неколико месеци касније производ-рекордер је на тржишту.

Прича „Господари прстенова: Прстенови моћи“ је враћена неколико хиљада година уназад пре збивања из Толкинове трилогије које смо видели у филмовима. Једно време наводно активна идеја да и ову серију, као и филмове, режира Питер Џексон је одбачена јер Безос нерадо сарађује с великим именима, а вероватно и из других, најпре финансијских разлога. Како год, а опет по Безосовом обичају, ангажовани су млађи, послушнији и свакој врсти манипулисања прикладнији извесни Џеј Ди Пејн и Патрик Макеј. Имена која никоме не значе ништа, нити ће како год серија прође на тржишту. А прича „Господари прстенова: Прстенови моћи“ је фокусирана на збивања у Средњој земљи у време Другог доба хиљадама година пре „Господара прстенова“ у којима су главни ликови људи и вилењаци у заједништву у борби против зла оличеног у Нуменору. Занимљиво је да су причу која кроз десет епизода серије траје преко десет сати развили тек из петоминутног пролога који се појавио у филмовима „Господари прстенова“ (гореспомињане дебело плаћене фусноте). Што се, дакле, тиче садржаја и његовог ослањања на Толкиново штиво, ова серија је као барица наспрам океана и на том месту јој не помаже ни Безосова милијарда, а не би ни много више. Јасно је да је „Амазон“ искористио бренд, а продао нешто своје у хамбургеру који је сам створио користећи име које би требало да привуче публику.

Срећа у овом подухвату за Безоса и његово улагање у ову серију је што је оригиналност у модерној забавној индустрији одавно избачена као неопходна ставка за привлачење публике. Заправо чини се да је успостављен обрнут вредносни систем. Брендирање производа, ма како садржај био бесмислен и празан, па и непостојећи чак, најважнији је елемент у понуди. Други иза њега је визуелни ефекат. Очи морају да буду „пуне“. Специјални ефекти, опсена, магија, акција, сапуница, као и сви неопходни стереотипи новог поретка присутни су годинама у производњи комерцијалне понуде за забаву идиотизоване и анестезиране публике. Један од главних заступника оваквог схватања забаве за најширу публику је управо Безосов „Амазон студио“, који је међу првима увео „транспарентни вредносни систем“ приликом ангажовања уметника с обе стране камере, а у коме су боја коже, пол и „сексуална оријентација“ једина мерила. У сваком производу, дакле, мора бити заступљен пропорционални број свих боја и осталих оријентација. Тако је, наравно, и у „Господарима прстенова: Прстенови моћи“. На којим су све местима убачени црни и женски ликови је смешно колико и јадно и патетично. Но то, наравно, није једина сметња да се уложени рекордни новац у ову серију докаже као средство за уметничке и суштинске вредносне помаке у савременој продукцији телевизијске забаве. Иако и овде, мада неким чудом ипак мање, делује као да је све смишљено само за промоцију вредности новог доба, има деоница које личе на оне из времена оригиналних „Господара прстенова“. Другим речима, могуће је да се гледалац, повремено макар, заборави чак и у оваквој површној разради Толкиновог света магије и маштовите „епске историје“. Ипак, ту је мноштво детаља који ће вас подсетити на ону праву ствар, на онај оригинални „хамбургер“ који је и створио бренд. Неко ће можда бити одушевљен што се и овакав Толкин опет нашао у понуди индустрије забаве. Мада, судећи по првим извештајима о гледаности и уопште реакцијама публике и критике на појаву ове серије, не делује да је Безос створио хит какав је желео. На прву епизоду је, на име бренда, публика заиста реаговала како се очекивало јер ју је „скинуло“ скоро два милиона домаћинстава само у Сједињеним Државама. Међутим, чак скоро шестина њих је одустала од серије већ после друге епизоде. Сви такмаци „Амазона“ су са својим хит серијама прошли много боље. А за Безоса и овај његов „историјски серијал“ најгоре и најнеподношљивије је што је директни конкурент „Кућа змаја“ (претприча култне „Игре престола“, такође актуелан) привукао четвороструко више домаћинстава! Мада треба узети у обзир да је ова серија емитована у кабловској понуди ХБО-а, а не на стриминг платформи.

 

Све више замерки Занимљивије од ових података који и не морају да буду тачни или бар то нису у потпуности је критички осврт на „Прстенове моћи“. И гледаоци и добар део критике, посебно како серија одмиче, има све више замерки. Највише примедби и једни и други имају на слабо писање, а онда на лошу или чак очајну глуму, што је бар једним делом последица поменуте „Амазонове“ политички коректне уравниловке приликом кастинга, а замера се и на спорости радње која поједине делове приче гуши, те збивања у серији уместо забаве досађују гледаоцима. Али зато је врло забаван напад на серију једног дела ирског гледалишта који замера ауторима серије што неки негативци говоре ирским акцентом, што је још један допринос недопустиво негативном стереотипу о ирском народу већ дуго присутан у остварењима индустрије забаве. Ето и поред силне бриге „Амазона“ о политичкој коректности њихових производа овакве замерке! „Господари прстенова: Прстенови моћи“ су похваљени због своје визуелне супериорности у односу на све бивше и садашње телевизијске конкуренте. И специјални ефекти су на висини најбољих и најскупљих холивудских биоскопских хитова што, додуше, с обзиром на уложени новац, и није смело да буде другачије. Можда је ипак најсликовитија и најзначајнија опаска која долази од најзагриженијих обожавалаца Толкиновог култног штива. Ова серија није требало да буде снимљена – поручују они!

[/restrict]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *