МИРНА ПОВРШИНА НАЦИОНАЛНЕ ВОДЕ

Читам бескрајне апеле и петиције и схватам да је сваки потпис климање главом самом себи и мишљењу које је исто и пре и после тог апела, баш као и мирна површина националне воде која се ни пре ни после било ког потписа неће усталасати, а поред ће и даље цев нечијег мокрог чвора испуштати фекалије директно у ту воду

У начину на који се човек током живота интелектуално развија ништа се није променило од самог постања. И даље се деца уче на примерима које им дају родитељи или неки други узори. Не желећи да звучим осуђивачки, већ у жељи да делујем корективно колико је то могуће, не могу а да се не запитам зашто не дајемо примере деци која ће сутра морати да бију гомиле незавршених бојева који остају иза наших псеудопокушаја да ишта решимо. Остављамо српску младост без ичега у рукама и на тај начин донекле гарантујемо њен пораз у сутрашњим биткама од којих се многе можда десе и данас.

Није тешко погодити на шта конкретно мислим уколико посматрамо деловање српских интелектуалаца. Она друга, мање интелектуална и мање српска страна, има фондове, па ће своје наследнике и НВО одојчад оставити с нечим у рукама или џеповима, а ми својој деци, махом с много потенцијала, остављамо папире са списковима „српских интелектуалаца“ који су потписали први, пети, стоти апел или петицију.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

3 коментара

  1. Потпуно сте у праву, г. Ружићу! Ништа неће усталасати мртву националну воду отежалу од силних фекалија у које само тонемо! Фекалије “цивилизованог” света!
    А шта може да ради обичан човек сем да се понада – да ће петиције, кад-тад, постати онај корективни фактор који ће утицати на одговорне да, бар, не буду “необавештени”, тргну се, можда усправе кичму, покажу достојанство и истинску бригу за овај несрећни народ – без магле бескрајних тирада, глуме и увреда, док каравани пролазе…

    • Postovana gospodjo Jovicic, da li stvarno mislite da je gospodin Ruzic, u svom izvanrednom clanku, mislio samo na vladajucu strukturu, i da je samo njeno misljenje pogubno po nase drustvo?
      Olga Ilic

  2. Tоплица

    Сјајан, веома актуелан став о доминантној а јаловој пракси наших интелектуалних кругова, задњих деценија. И крајње је време да се овако проговори. Аутор је са превише разлога указао на залудност ове праксе, а чак је чудно да нико други ни не уочава промашај. Ми читаоци наравно, далеко смо од креирања свести маса и друштвених токова, али јасно уочавамо да у нашем друштву једноставно недостају карике које би преузеле ставове најумнијих и повезале се са најширим слојевима, са обичним човеком. Тај несрећник бачен је у дубоки запећак, занемарен неопевано, и остављено му је једино да живне кад му мангупи пред изборе баце 30 евра из хеликоптера.
    Нисмо наивни и знамо да су за тако нешто потребна материјална средства, простор на СМИ као основно. Велики брат иза ћошка будно мотри и не да да се у пирамиду моћи угура ико ко честито и квалитетно мисли и дела. Осуђени смо на неелиту.
    Но нешто се предузимати мора ! Шта и како. – ето наредне главне теме за све који сматрају да су дорасли, и поседују такву пасионирану енергију и жељу. Овако, стотине угледних интелектуалаца нешто пискара, а никога да упре прстом нити у ово унаказивање претрпане Престонице ! А да и не помињемо да се назире наставак праксе са Крајином, са страхом да иза Косова следи Црна Гора, Босна, Војводина . . .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.