ЛИТИЈА И КОНТРАЛИТИЈА

УСТАНАК ПРОТИВ ЕВРОПРАЈДА

Да ли је тачна тврдња организатора и присталица „Европрајда“ да га држава Србија не може отказати, или забранити, а да не прекрши Европску конвенцију о људским правима чија је потписница?

Oтац модерног традиционализма, француски мислилац Рене Генон (1886–1951), да би објаснио сукоб модерног и традиционалног света, сковао је појам „контраиницијација“ који је био у супротности „иницијацији“. Како иницијација представља увођење некога у нешто, односно почетак другачијег живљења, новог квалитета живота, са хришћанског гледишта (али и са исламског, јер се Генон доста рано, незадовољан духовношћу коју му је пружало католичанство, приклонио суфи исламу), иницијацију би на макроплану представљала појава хришћанства, а на микроплану лично примање хришћанства у виду крштења и почетка литургијског начина живота. Контраиницијација, стога, представља свесну и вољну негацију традиције у најдубљем смислу те речи, извођење личности из иницијацијског модалитета.
За разлику од правог посвећења, односно „иницијације“ у свете тајне, хришћанства и традиције, „контраиницијација“ према Генону представља увођење у несвете тајне хтонског и демонског, па следбеници оснивача сатанистичког Ордо темпли оријентиса Алистера Кроулија на пример „Оченаш“ читају наопако. За колективни Запад, односно Вашингтонско-бриселску империју, могло би се рећи да је саздана на контраиницијацијским принципима свођења човека на потрошача, или „економску животињу“. (Девалвација људског још је приметнија у сржи „зелене агенде“, где се човек практично своди на паразита који уништава планету Земљу, која од човека преузима централно место у свету. Пре тога, у време хуманизма, човек је на централном месту заменио Бога.) Да би се човек свео на ниво бесловесног бића какво је потрошач, или „економска животиња“, потребно је уништавање сваког другог идентитета који га краси од националног до полног. За тај процес неопходно је потпуно „распамећивање“ читавих народа и извртање њихове традиције, историје и културе на принципима ниског (вулгарног), себичлука и кукавичлука огрнутих у плашт „универзалних вредности“ и „универзалних стандарда“ тржишта, демократије и људских права.
Адепти „контраиницијације“ сопственим самопоништавањем и поништавањем других теже да читав људски род подстакну на самопоништење, укину и сам универзум и стварност замене виртуелним, вештачким. Од вештачког бифтека, до вештачке интелигенције. У том контексту се може посматрати и идеологија „џендеризма“, односно стварања безброј разних лако променљивих „родова“ од којих на крају ниједан није прави, истински род, односно пол. Два природна пола треба да буду замењена стотинама, ако не и хиљадама „родова“ од којих ниједан није прави него вештачки. Поништавањем сваке природне, историјске, духовне или генетске аутентичности и ексклузивности, контраиницијација има за циљ да обухвати све и свакога, да премрежи читаву планету.

[restrict]

ШТА ЈЕ ЕВРОПРАЈД? У традиционалном хришћанском (па чак и геноновском) поимању ствари литија би требало да представља „иницијацију“ – укључивање појединаца кроз молитву и заједнички ход у хришћански, божански свет. Иако „Литија за спас Србије“ одржана у недељу, 28. септембра, формално-правно није права литија, пошто није имала благослов СПЦ и патријарха, она се може посматрати као „иницијација“, јер су њени учесници већином били носиоци хришћанског и традиционалног духа. С друге стране, геј параде, укључујући и најављивани и нејасно отказивани „Европрајд“, имају карактер „контраиницијације“, јер по својој суштини представљају изопачење традиционалног духа, изругивање Цркви и традиционалној духовности, па није погрешно назвати их и „контралитијом“, јер заправо те манифестације и представљају чисту супротност литији, као што је то и горепоменуто читање молитве „Оченаш“ уназад. Зато није случајно да се народима на читавом свету пропагирање „права“ ЛГБТитд. особа намеће као услов за учлањење у клуб „цивилизованих“ и „напредних“, јер се ради о кључној полуги (а тога је „парада“ суштински елемент) за рушење традиционалног морала и вредности, односно „контраиницијацијског силовања“.
Чак и ако одступимо од ових, за неке преуских, традиционално-хришћанских оквира и потпуно занемаримо аспект „иницијације“ и „контраиницијације“, не можемо а да не увидимо да се у инсистирању на одржавању „Европрајда“, упркос свим проблемима у овом тренутку везаним за њега и за државу Србију, ради о покушају силовања ове земље. Наиме, власт оличена највише у председнику Србије Александру Вучићу није се на одлагање, отказивање, забрањивање (или како год хоћемо да формулишемо одлуку коју је председник саопштио у суботу, 27. августа, и поновио три дана касније) „Европрајда“ позвала због њеног духовног него чисто материјалног карактера штетног по ову државу. „Угрожавамо право мањине, али у овом тренутку је држава притиснута многим проблемима, јер имамо проблема са сушом, свим полицијским могућим стварима, од свих криза које имамо… Просто, није у питању да ли су они јачи, једноставно, у једном тренутку не можете све да постигнете, и то је то. У неко друго, мало срећније време, када буде мање лажи“, рекао је Вучић.
С обзиром на све недаће које притискају државу и на то да су „литије“, односно прецизније демонстрације, против „Европрајда“ биле масовније од свих других демонстрација у последњих најмање десет година, ако не и дуже, јасно је да реално и разумно није тренутак за одржавање те манифестације, подржавали је ми, или не. Разумно би било да и организатори и присталице „Европрајда“ схвате да би у датим околностима инсистирање на одржавању и само одржавање тог скупа било више него контрапродуктивно и да би, како се то у народу лепо каже, дара била већа него мера и да би штета од таквог неузимања у обзир жеља (оправданих, или не – свеједно) већинског дела становништва њиховом декларисаном циљу пре штетило него одговарало. Да не говоримо о могућим сукобима на улицама Београда, од чега, нажалост, постоји реална опасност. Инсистирање на томе упркос свему, слепо праћење својих себичних интереса заиста представља ништа друго до „силовања државе“, којој многи учесници тих манифестација и овако желе смрт.

ОПРАВДАНОСТ ОТКАЗИВАЊА Од организатора и присталица „Европрајда“ могли смо ових дана чути позивање на то да је слобода окупљања основно људско право, као и на Европски суд за људска права у Стразбуру чије је смернице Србија дужна да следи. „Право на одржавање Прајда је Европски суд за људска права прогласио за основно људско право. Сваки покушај ’забране’ Прајда представља кршење Чланова 11, 13 и 14 Европске конвенције о људским правима коју је Србија као члан Савета Европе ратификовала“, рекла је председница Европског удружења организатора Прајда Кристина Гарина. „Председник Вучић не може отказати туђ догађај. Европрајд није отказан и неће бити отказан“, додала је она. Слично се изразио и координатор те манифестације Горан Милетић рекавши да „отказивање, или одлагање Европрајда није могуће“ и да ће се, уколико добију формалну одлуку о томе, „жалити суду“.
У Водичу кроз судску праксу Европске конвенције за људска права Европског суда за људска права посвећеном правима ЛГБТ особа јасно су, међутим, наведени случајеви када се од слободе изражавања и удруживања може одступити. Указује се, на пример, на Тачку 2 Члана 11 Конвенције (на коју се Гарина управо позива) где пише: „За вршење ових права (мирног окупљања и удруживања, прим Ф. Р.) не смеју се постављати никаква ограничења, осим оних која су прописана законом и неопходна у демократском друштву у интересу националне безбедности или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, или ради заштите права и слобода других. Овим се чланом не спречава законито ограничавање вршења ових права припадницима оружаних снага, полиције или државне управе.“ Дакле, супротно тврдњама ЛГБТитд. активиста, држава Србија има права чак и према Европској конвенцији за људска права да „ограничи“, односно забрани одржавање „Европрајда“ по више од једног основа. Према Вучићевом образложењу, то се може односити на питања националне безбедности у тренутку кризе око Косова и Метохије, јавне безбедности и спречавања нереда када постоји реална опасност да би могло доћи до сукоба учесника „Европрајда“ и његових противника, у извесној мери и због заштите здравља (о томе нећемо детаљније да нас господин Милетић не би поново тужио Савету, односно Комесаријату за штампу), а о моралу нећемо ни да говоримо.

[/restrict]