ЛИНГВИСТИКА И АПОКАЛИПСА

Др ДРАГОЉУБ ПЕТРОВИЋ

(први део)

Комунисти су Србима послати с исте оне („вилсоновске“) адресе с које и Русима две године раније; и с истим циљем: пресећи сваковрсни успон Русије (пре свега) и православља и приредити основе за дефинитивни удар на православно Словенство у целини

Професор др Драгољуб Петровић, лингвиста, србиста и слависта, аутор драгоцених књига какве су, између осталог, „О говору Змијања“, „Говор Баније и Кордуна“, „Топонимија Куча“, „Ономастика Качера“, дијалектолог који је учествовао у изради „Општесловенског лингвистичког атласа“, „Општекарпатског дијалектолошког атласа“, „Речника српских говора Војводине“ и неколико других дијалекатских речника (Качера, Спича, Куча, Драгачева ) итд. Два пута је добио награду „Павле Ивић“, а поводом 65-годишњице живота посвећен му је специјални број „Зборника Матице српске за филологију и лингвистику“. Решењем Општинског судије за прекршаје у Новом Саду од 3. децембра 1985. године, због тога „што је у свом чланку објављеном у листу ‚Књижевне новине‘‘ број 696/85 од 15. 10. 1985. године… под насловом ‚Помиримо пријатеље – непријатељи су смирени‘… учинио прекршај вређања и омаловажавања социјалистичко-патриотских осећања грађана из члана 8 став 1 Закона о прекршајима јавног реда и мира, за који му се на основу истог прописа утврђује казна затвора у трајању од 60 (шездесет) дана“. Пресудом Суда части за резервне млађе официре, официре и војне службенике у Новом Саду од 19. априла 1988. године, „због дисциплинског преступа из члана 197 став 1 тачка 2 Закона о служби у оружаним снагама“, односно због тога што се налазио међу потписницима двеју иницијатива (1986): за оснивање Фонда солидарности и за издавање приватног листа Самоуправа, те што је као аутор чланка „Помиримо пријатеље – непријатељи су смирени“ (1985) „кажњен од стране судије за прекршаје казном затвора у трајању од шездесет дана“, осуђен је „на казну губитка чина резервног капетана“. Аутор је и низа критичких и полемичких књига о нашој и светској стварности, међу којима су „Зловременик“, „Осмуђена памет“, „Разобручено зло“, као и записа о страдању српског језика („Школа немуштог језика“, „Сумрак српске ћирилице: Записи о затирању српских националних симбола“, „Српски језички заперци“…). Повод за овај разговор било је стање српског језика данас и потрага за дубинским узроцима кризе света и Срба у том свету.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.