IZLOG KNJIGE

Čedomir Popov

VELIKA SRBIJA: MIT ILI STVARNOST

Catena Mundi

Ova knjiga Čedomira Popova pojavila se prvi put 2006. godine. Ona je bila i ostala najbolji odgovor na vekovne laži o „velikosrpskom nacionalizmu“ – od austrougarske do NATO propagande. Istovremeno, ona prikazuje istoriju i razvoj srpske nacionalne ideje od 18. veka do danas. U pisanju knjige akademik Popov upotrebio je svoje decenijsko iskustvo i veliku istoriografsku umešnost. „Velika Srbija“ je sinteza koja se prostire od sredine 18. do kraja 20. veka. Svaka pojava i događaj od važnosti za razvoj srpske nacionalne ideje opisani su u ovoj knjizi. Prema rečima autora, knjiga je pokušaj da se u toj misli i ideji sagleda onaj fenomen koji se već čitav jedan i po vek naziva, optužuje, osuđuje i anatemiše kao „velikosrpska politika“, rođena u vatri nacionalne revolucije 1804–1815. i jedva vaskrsle srpske države. Kako ističe Slavenko Terzić, ova knjiga je ne samo dragocena naučna sinteza o jednom važnom istorijskom problemu nego i svojevrsna pregledna antologija srpske i jugoslovenske misli tokom poslednja dva veka. Ona donosi, prvi put, na sažet i intelektualno superioran način sve uspone i padove srpske ideje i srpskih nacionalnih programa, sa jednim osnovnim zaključkom knjige da „Velike Srbije nije bilo“.    

 

Slobodan Reljić

MEDIJI I TREĆI SVETSKI RAT

Catena Mundi

Knjiga koju je sam Peter Handke definisao kao „poslednji ep“ započinje ubodom pčele u pripovedačevu nogu. To je za njega znak da mora krenuti na put. Vreme je da napusti Ničiji zaliv, kuću u blizini Pariza, i zaputi se ka gotovo nenaseljenom regionu Pikardiji u potrazi za kradljivicom voća. Devojka – neuhvatljiv lik, polužena, polufantazam – krenula je tamo sa određenom namerom: da pronađe svoju majku. Sledi je živopisno, ali snoliko istraživanje topografije, kako fizičkog tako i duševnog prostora, koje iscrtava prolazak kradljivice voća preko pograničnih područja Francuske. Svaki slučajni susret – sa čovekom koji juri kroz šiblje u potrazi za svojom izgubljenom mačkom, sa dostavljačem pice koji ostavlja svoj skuter da bi joj postao saputnik na jedan dan – otkriva nam drugačiju stranu junakinje u maniru kubističkog portreta. Putovanje kradljivce voća i pripovedačevo na kraju se preklapaju, stapaju, preslikavaju u niz avantura, susreta sa ljudima i životinjama, šokova usled kontakta sa netaknutom prirodom, a sve kulminira velikom proslavom. U prozi nenadmašne preciznosti, Handke uzdiže svakodnevni život do epskih razmera, slaveći lutanje koje je samo sebi svrha, sva ona skretanja sa puta koja daju neočekivane poglede i darove, poput voća ukradenog iz tuđih bašti. Teško je pronaći u celokupnoj istoriji period kada su ljudi iz naših krajeva, naši prethodnici i bar po geografskom poreklu zemljaci, toliko uticali na sudbinu evropske civilizacije i pravac u kojem će se kretati svet. Ovo je priča o tim ljudima i o tom vremenu, o našim krajevima pod rimskom vlašću i značaju koji je ovaj prostor imao na mapi istorije.

 

Antonio Skurati

M. SIN VEKA

Laguna

Prvi roman o fašizmu u kojem je glavni lik Benito Musolini. On je poput zveri: oseća vreme koje dolazi. Nanjušio ga je. Nanjušio je iscrpljenu Italiju, umornu od demokratije u agoniji i nesposobnih političara koji učestvuju u njenoj propasti. Zato se stavlja na čelo paravojnih milicija, prestupnika, palikuća i „čistokrvnih fašista“, koji su najopasniji i najsuroviji. U izveštaju Službe državne bezbednosti iz 1919. opisan je kao „inteligentan, snažne građe, iako boluje od sifilisa, sladostrastan, emotivan, smeo, neko kome se ljudi na prvi pogled dopadnu ili ne dopadnu“. On je Benito Musolini, bivši socijalistički vođa izbačen iz partije, neumorni politički agitator, direktor malog opozicionog lista. Bio bi romaneskni lik da nije Italiju zavio u crno. Istoriografija je secirala svaki aspekt njegovog života. Niko, međutim, nikada nije govorio o njemu i fašizmu u romanu. I to u romanu u kome ništa nije izmišljeno o periodu od 1919. do 1925, u kome Musolini iznosi svoje mišljenje o D’Anunciju, Margeriti Sarfati, Mateotiju, i o mnoštvu skvadrista, ardita, socijalista i anarhista tog doba. Rezultat je dokumentarni roman, impresivan po broju izvora koje autor koristi kao i utisku koji ostavlja. Pišući roman o fašizmu, Skurati otkriva decenijama potiskivanu stvarnost istovremeno obnavljajući danas prekopotrebno nasleđe antifašizma.