ИЗЛОГ КЊИГЕ

Чедомир Попов

ВЕЛИКА СРБИЈА: МИТ ИЛИ СТВАРНОСТ

Catena Mundi

Ова књига Чедомира Попова појавила се први пут 2006. године. Она је била и остала најбољи одговор на вековне лажи о „великосрпском национализму“ – од аустроугарске до НАТО пропаганде. Истовремено, она приказује историју и развој српске националне идеје од 18. века до данас. У писању књиге академик Попов употребио је своје деценијско искуство и велику историографску умешност. „Велика Србија“ је синтеза која се простире од средине 18. до краја 20. века. Свака појава и догађај од важности за развој српске националне идеје описани су у овој књизи. Према речима аутора, књига је покушај да се у тој мисли и идеји сагледа онај феномен који се већ читав један и по век назива, оптужује, осуђује и анатемише као „великосрпска политика“, рођена у ватри националне револуције 1804–1815. и једва васкрсле српске државе. Како истиче Славенко Терзић, ова књига је не само драгоцена научна синтеза о једном важном историјском проблему него и својеврсна прегледна антологија српске и југословенске мисли током последња два века. Она доноси, први пут, на сажет и интелектуално супериоран начин све успоне и падове српске идеје и српских националних програма, са једним основним закључком књиге да „Велике Србије није било“.    

 

Слободан Рељић

МЕДИЈИ И ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ

Catena Mundi

Књига коју је сам Петер Хандке дефинисао као „последњи еп“ започиње убодом пчеле у приповедачеву ногу. То је за њега знак да мора кренути на пут. Време је да напусти Ничији залив, кућу у близини Париза, и запути се ка готово ненасељеном региону Пикардији у потрази за крадљивицом воћа. Девојка – неухватљив лик, полужена, полуфантазам – кренула је тамо са одређеном намером: да пронађе своју мајку. Следи је живописно, али снолико истраживање топографије, како физичког тако и душевног простора, које исцртава пролазак крадљивице воћа преко пограничних подручја Француске. Сваки случајни сусрет – са човеком који јури кроз шибље у потрази за својом изгубљеном мачком, са достављачем пице који оставља свој скутер да би јој постао сапутник на један дан – открива нам другачију страну јунакиње у маниру кубистичког портрета. Путовање крадљивце воћа и приповедачево на крају се преклапају, стапају, пресликавају у низ авантура, сусрета са људима и животињама, шокова услед контакта са нетакнутом природом, а све кулминира великом прославом. У прози ненадмашне прецизности, Хандке уздиже свакодневни живот до епских размера, славећи лутање које је само себи сврха, сва она скретања са пута која дају неочекиване погледе и дарове, попут воћа украденог из туђих башти. Тешко је пронаћи у целокупној историји период када су људи из наших крајева, наши претходници и бар по географском пореклу земљаци, толико утицали на судбину европске цивилизације и правац у којем ће се кретати свет. Ово је прича о тим људима и о том времену, о нашим крајевима под римском влашћу и значају који је овај простор имао на мапи историје.

 

Антонио Скурати

М. СИН ВЕКА

Лагуна

Први роман о фашизму у којем је главни лик Бенито Мусолини. Он је попут звери: осећа време које долази. Нањушио га је. Нањушио је исцрпљену Италију, уморну од демократије у агонији и неспособних политичара који учествују у њеној пропасти. Зато се ставља на чело паравојних милиција, преступника, паликућа и „чистокрвних фашиста“, који су најопаснији и најсуровији. У извештају Службе државне безбедности из 1919. описан је као „интелигентан, снажне грађе, иако болује од сифилиса, сладострастан, емотиван, смео, неко коме се људи на први поглед допадну или не допадну“. Он је Бенито Мусолини, бивши социјалистички вођа избачен из партије, неуморни политички агитатор, директор малог опозиционог листа. Био би романескни лик да није Италију завио у црно. Историографија је сецирала сваки аспект његовог живота. Нико, међутим, никада није говорио о њему и фашизму у роману. И то у роману у коме ништа није измишљено о периоду од 1919. до 1925, у коме Мусолини износи своје мишљење о Д’Анунцију, Маргерити Сарфати, Матеотију, и о мноштву сквадриста, ардита, социјалиста и анархиста тог доба. Резултат је документарни роман, импресиван по броју извора које аутор користи као и утиску који оставља. Пишући роман о фашизму, Скурати открива деценијама потискивану стварност истовремено обнављајући данас прекопотребно наслеђе антифашизма.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.