ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА – Путуј, Европо, остави нас на миру

Да парафразирамо Кисинџера: тешко је бити непријатељ Европе, али бити пријатељ Европе захтева да будеш кретен каквог новија историја није видела! И пред каквом Европом се повлачи наша држава? Није ли Шолцова министарка иностраних послова Аналена Бербок изјавила: „Ако дам обећање људима у Украјини, онда желим то да испуним. Без обзира на то шта моји немачки бирачи мислили“

Бејаше година 1863, британски премијер лорд Палмерстон примио је у Лондону државног саветника Филипа Христића и рекао му: „Кнез Михаило се, изгледа, определио за ’пустоловну политику’ рата против Турске, да ради на стварању ’словенског царства’ или ’словенске конфедерације’, што Енглеска неће дозволити. Србија још није зрела за независност: сутра да постанете независни, ви бисте били играчка у рукама Русије и просто оруђе њено. Ми сматрамо садашње ваше буђење за опасно и не можемо га подржавати; али будите уверени, кад Србија толико ојача да уме ценити и чувати своју слободу и независност и водити самосталну политику, Енглеска ће тада бити међу првима да вас потпомаже.“

НА ЗАПАДУ ЗА СРБИЈУ НИШТА НОВО Тадашњи британски министар иностраних послова, оно што западна памет данас зове „малигни утицај Русије“, објасни: „Енглеска је за очување постојећег стања, ’а против сваке одлуке у корист Русије’.“ Тако су говорили Енглези у доба Pax Britanica која се утемељила после руске победе над Наполеоном.
A француски амбасадор у Цариграду П. Буре је Јовану Ристићу 1867. објашњавао да то што се Русија „залаже за начело немешања на Балкану“, значи „да је то опаснији систем, јер јавно истиче начело немешања, а испод руке распирује ватру, даје новац и оружје и подстиче устанак“. Сугерисао је Ристићу да је српски интерес да се „привеже“ уз западну силу. На Ристићеву примедбу да се западне силе баве Србима само узгред, а не стално и доследно као Русија, Буре је, према Ристићевим речима, одговорио „да се Запад мора нама постојано занимати докле год узмора пратити тежње руске (дакле, да није Русије, не би знао Запад ни за наше биће)“.
У књизи Славенка Терзића На капијама Константинопоља – Русија и Балканско питање у 19. веку има и шта мисли српски владар: „Кнез Михаило у писму Гарашанину средином 1867. коментарише изјаву италијанског конзула у Београду Сковаса да Руси користе Србе за своје себичне циљеве. Кнез пише да ако је то истина ’што западњаци веле’, онда Руси ’бар знаду то тако ујдурисати да је то у нашу корист или се то бар нама чини, а западњаци кад им устребамо као нпр. кад они хоће на војиште на Русију, они нам рекну: хајдете сад с нама па ћемо после гледати да и ви што добијете’.“
Век и по касније истоветан је однос Запада према Србима и Балкану. Иако су Енглеска и Француска само сенке оних сила, а Немачка после два тотална пораза у два светска рата од англосаксонских „савезника“ најудаљенија је од саме себе. Стигла је до тога да сама себи ставља омчу око врата.
А наши наследници кнеза Михаила? Е, то је посебна прича.

[restrict]

ПЉУВАЊЕ АМЕРИЧКОГ АМБАСАДОРА Они и даље упорно бауљају на „европском путу“ иако је то очигледно – слепа улица. У једном трену су сомнамбулистично извикивали „ЕУ нема алтернативу“, а онда су повукли слоган, али упорно остају са сомнамбулијом. Иако не само да је Pax Britanica сахрањена пре читав век него смо и над свежом хумком Pax Americana. Али то на њих не утиче.
Зато је отужно кад се остарели амерички амбасадор, кога су уместо у пензију послали у Београд, претећи обраћа политичарима у Београду: „Нема никакве сумње да Србија мора да се окрене Западу“! И онда Кристофер Хил објашњава да Србија „то мора да уради због своје деце, деце своје деце и из свих других разлога“. А посебно то мора јер та деца неће да Србија трпи овакве „савете“ Хила и компаније.
Али брижни Хил ту не стаје. „Истичући да САД подржавају жељу Србије да постане пуноправна чланица ЕУ, Хил је поручио и да би волео да Србија ’једног дана можда донесе и одлуку о прикључењу НАТО-у’.“ Боже, па ово се не би омакло ни председнику Бајдену.
На то бацање измета у лице Србима иде се даље: „Он је поновио став Вашингтона и Брисела да би Србија требало да се прикључи санкцијама Русији, свестан да је то за Београд комплексно питање из историјских разлога, ’али да сви морају бити начисто око тога шта је Русија урадила’.“ Начисто по Хиловој памети! Кад би се Срби питали, амбасадор Хил би за пола сата био persona non grata у српској престоници.
Али храбри српски естаблишмент – трепће и ћути. Јер Хил је, кад га је већ кренуло, „најавио да ће се и сам у неком својству наћи на Европрајду у Београду“.
Речено је то, баш дипломатски, 1. септембра, непосредно пошто је председник Србије јавно обзнанио да ће Европрајд бити одложен или како већ. Срби су чули забрањен. И после тога је „из Владе Србије саопштено да сматрају ’да у овом тренутку не постоје услови за безбедно одржавање манифестације Европрајд 2022’“, узимајући у обзир „тренутну политичку ситуацију у региону и свакодневне тензије које су присутне“.
Шта ли амбасадор Хил мисли о данашњој Србији? О њеним вођама? Можда му падне на ум да предложи да би уместо Ане Брнабић бољи мандатар био Горан Милетић, момче које овако суверено гура Европрајд. Можда оваква држава не би ни била гадљива на то.

ПОНИЖАВАЊЕ ПРЕД СЛОВЕНЦИМА Да свако сме да диже „ону ствар“ на такву владу, после неколико дана је показала Тања Фајон, неподношљиво тривијална спроводитељка европске политике, а сад на месту министра иностраних послова Словеније. Наиме, председник Србије је, током посете словеначког председника Борута Пахора Београду, питан од словеначких новинара зашто не уводи санкције Русији: „Русија није прекршила територијални интегритет Србије, Словенија јесте, а ми гледамо да имамо добре односе са Словенијом.“ Због те изјаве Министарство спољних послова Словеније је позвало амбасадора Србије на рибање.
Словеначка министарка је тај гест објаснила бескомпромисно: „Овде се изнова мора констатовати да када су у питању интереси словеначке државе, они морају бити заштићени. То је била веома апсурдна изјава, нажалост.“
Ј апсурдније је било реаговање министра иностраних послова Србије. „Не оспоравамо Словенији право да заузима став о било којем спољнополитичком питању…, али, исто тако, Словенија не би смела да ускраћује Србији право да штити сопствене државне и националне интересе.“ Не би смела? Шта ли то значи? Одговор је тако љутит и неделотворан, као бес проститутке која одбија непристојне речи о себи а да ни случајно не наљути муштерију. Напротив.
Лепо! Кад Словенија подржава сецесионизам у случају српске државе, она штити „интересе словеначке државе“. А Србија брине бригу да „има добре односе“ с непријатељском Словенијом.
Јесте Божји син пре две хиљаде година на Проповеди на гори рекао: „Не опирите се ономе ко је зао. Напротив, ако те неко ошамари по десном образу, окрени му и други“ (Мт 5:39). Али окретати и други образ Словенцима залудан је посао. И чин испод сваког људског достојанства. Те гадости којих се овај народ нагледао од словеначких политичара свих боја и словеначке гомиле тешко ће бити поништене да би неко одавде имао однос поштовања према тој државици чија је улога значајна само у хорском натпевавању у „колективном Западу“.
Кад вас малтретира мистер Хил, онда ћете наћи основа за то неправно „право“, али кад се падне дотле да вас малтретира господиња Фајон и господ Пахор, онда је то за народ који то гледа трауматично искуство. Дубоко трауматично!
Јер има тако безначајних држава у данашњој Европској унији као што је Словенија, али нема их баш много. Тешко ћете наћи међу ЕУ чланицама државе које показују озбиљно разумевање за најдраматичнија српска питања, али Словенија је увек и свугде чинила све најгоре по Србе и да би угрозила српску државу. Називати то пријатељством због „европског пута“ не може а да не доноси негативан однос народа према таквој власти. Све негативнији! На граници запаљивог.

ЕВРОСИЛЕЏИЈЕ И КОСОВО, ОПЕТ А тек каквим расколом народ–власт прети „помоћ“ главних лидера Европске уније Емануела Макрона и Олафа Шолца описана у отвореном писму председнику Србије Александру Вучићу. „У тренутку од пресудног значаја за безбедност на европском континенту и стабилност у региону Западног Балкана“ двојица евронасилника „уверени су да, у светлу руске агресије над Украјином, морамо да уложимо још снажније напоре, како би европска перспектива земаља Западног Балкана постала реалност и како би се решили дуготрајни билатерални и регионални спорови.“ Преведено: признајте Косово! Безусловно! Због мира у Европи! И да зезамо Путина! Ни у чему другом нам то не успева, па ви немате избора.
И како су, изгледа, двојица батинаша – по функцијама саветници за спољну и безбедносну политику – Јенс Плетнер и Емануел Бон то као у Кополином филму „Кум“ објаснили „поштованом Александру“, ту има само један избор – Европа је у рату и Србија мора да учествује у том њиховом (губитничком) походу и то тако да отпише Косово. Готово истоветна самоубилачка улога као Украјина. Само – Украјина је пријатељска земља, а Србија земља од које се прави пријатељска земља. Безуспешно, фала богу!
Чекајте! Да ли је ово могуће?
Од вас се очекује да и ви ударите на Владимира Владимировича и на Русију, а Унија ће вам средити да признате независност Косова!? Не, ово није виц из луднице. Ово је европска спољна политика.
Ко леже с децом устаје ујутро упишан, народна је изрека. Ко леже с Европом, очекује се да устане као корисни идиот. Први може да се подапере, а овај други…
Овај други може да организује Европрајд у Београду!
Без обзира на недвосмислено одбијање српског народа. Без обзира што се и држава „на европском путу“ ипак сетила да би ваљало, кад довде дође, послушати и народ, без обзира што је и патријарх Српске православне цркве због владика, свештенства и верујућег народа подржао државу… Без обзира што ће председник Србије ући у историју као политичар који је учинио највише за ЛГБТ популацију на Балкану. Чак је жену која воли да буде мушкарац три пута ставио да буде мандатар српске владе. Иако она не би победила ни на каквим изборима ни у којој месној заједници.

КО ВЛАДА ДРЖАВОМ Да парафразирамо Кисинџера: тешко је бити непријатељ Европе, али бити пријатељ Европе захтева да будеш кретен каквог новија историја није видела!
Појавила су се и директна питања: ко влада државом Србијом? Куда води овакво повлачење пред Европом?
И пред каквом Европом се повлачи наша држава? Није ли Шолцова министарка иностраних послова Аналена Бербок изјавила: „Ако дам обећање људима у Украјини, онда желим то да испуним. Без обзира на то шта моји немачки бирачи мислили.“ У исто време је објављено истраживање: 47 одсто Немаца се директно противи политици своје владе у Украјини. Хоће ли уопште бити те владе која не уме да решава своје проблеме а самоуверено диктира решење за Косово? Ни Макрон не цени више свој народ и не стоји боље.
На међународном плану имамо посла с владама које не поштују међународно право – у случају Косова Резолуцију 1244 Савета безбедности УН – а ми их не означавамо као агресорске. Време је.
Шта је решење? Хајде да размислимо тридесет секунди. Мада је и то губљење времена.
Они који су тако предано радили на држању овог народа и државе на „европском путу“ не питајући за цену – могу да јаве Макрону и Шолцу да више нису на „европском путу“. Стигли смо дотле да такав одговор нема алтернативу. У то се могао уверити сваки разуман шпијун власти који се прикључио литијама од Саборне цркве до Храма Светог Саве. То су десетине хиљада људи – не љутих него одлучних. Просто народ. Нико им није дао ниједан сендвич, није обећао да ће им запослити дете, нису их довлачили аутобусима… О неким стварима, а то су управо оне које тражи Запад – не може се разговарати: Косово, Република Српска, санкције Русији… А Европрајд се не тиче само шетње него дефинитивног прекида са ЛГБТ експериментом над нама и поништавања те законске регулативе и тих акција по школама.
Ако питате: како да се то чини? Погледајте Орбана. Довољно да се ухвати правац и начин комуникације.
А ако Европска унија, кад преживи зиму и све што је чека, и даље буде имала идеју о савезу са Србијом – јавиће се с неким нормалнијим предлозима. Свака друга одлука носи даље понижавање српских власти пред српским народом, а за које убрзано нестаје разумевања.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *