ДОНЕТА ПОВЕЉА СРПСКО–РУСКОГ БРАТСТВА

Потписима 122 српских интелектуалаца, политичара и активиста

Међу потписницима је и Емир Кустурица, академици Матија Бећковић и Василије Крестић, генерали Владимир Лазаревић и †Божидар Делић

Бројне истакнуте личности српског друштвеног живота донеле су и објавиле свечани документ у коме се истиче трајни и непролазни значај српско-руског братства, које је, како се наводи у тексту, „утемељио Свети Сава на заједничким духовно-моралним вредностима“.

У централном ставу повеље истиче се да је српско-руско братство приоритет наше независне спољне политике, одбране, економије и културе, од кога не може бити одступања и који је од великог позитивног значаја за регион, Европу и свет.

Такође се наглашава да српско-руско братство има саборни карактер и битан је фактор народног јединства.

Међу потписницима, односно доносиоцима повеље, налази се пет академика, 13 генерала и адмирала, више од 40 универзитетских професора и доктора наука, 15 истакнутих писаца и уметника, лидери парламентарних група „Нада“, „Заветници“ и „Двери“, народни посланици и чланови више странака, више ранијих министара, познатих новинара и уредника, као и читав низ руководилаца патриотских друштвених организација и друштава српско-руског пријатељства. Приметно је да међу потписницима има ветерана одбране земље од западне агресије на војном, политичком, дипломатском и културном попришту.

Иницијатори најављују и покретање посебног сајта srbratstvo.org који ће се бавити свим питањима српско-руске сарадње.

 

Проф. др Зоран Аврамовић, председник Културно-просветне заједнице Србије

Драгомир Анђелковић, публициста

Нићифор Аничић, председник Друштва српских домаћина

Адмирал Бошко Антић

Проф. др Слободан Антонић

Проф. др Синиша Атлагић

Милана Бабић, писац

Проф. др Милош Банђур, народни посланик XII сазива

Академик Матија Бећковић

Ђуро Билбија, главни уредник портала „Факти“

Академик Светислав Божић

Проф. емеритус Раде Божовић

Ђорђе Бојанић, уредник сајта „Српска историја“

Проф. др Милован Бојић, директор Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, ранији министар

Драгослав Бокан, председник Института за националну стратегију

Добривоје Будимировић Биџа, ранији народни посланик

Милорад Буха, председник Скупштине Републике Српске Крајине у прогонству

Жељко Васиљевић, председник Удружења ратних војних инвалида Србије и Покрета ветерана Србије

Проф. емеритус Мирко Васиљевић

Владица Васиљковић, адвокат

Миша Вацић, председник Српске деснице

Милена Вујовић, уредник на РТС-у

Владан Глишић, председник Народне мреже, ранији народни посланик

Ранко Гојковић, председник удружења „Руско сабрање у Србији“, уредник сајта „Саборник србско-руски“ (www.sabornik.rs )

Генерал Божидар Делић (1956–2022), потпредседник Народне скупштине Републике Србије

Проф. др Ирина Деретић

Споменка Деретић, новинар

Слободан Димитријевић, председник Националног покрета и почасни председник Српско-руског покрета

Др Милан С. Димитријевић, научни саветник, ранији савезни министар

Др Бранко Драговић, научни саветник

Боривоје Дракуловић, ранији народни посланик

Гојко Ђого, књижевник

Генерал Хаџи Милош Ђошан, потпредседник Удружења „Слобода“

Др Гојко Ђурашевић, директор Астрономске опсерваторије

Милица Ђурђевић Стаменковски, председник Српске странке Заветници, народни посланик

Пуковник Љубинко Ђурковић, командант одбране Кошара

Проф. др Мића Живојиновић, председник Центра за геополитичка истраживања „Српски одговор“

Ивана Жигон, председник Друштва српско-руског пријатељства

Проф. др Мирко Зуровац

Ђорђе Јанковић, председник Друштва српско-руског пријатељства и руских сународника „Наис“, Ниш

Др Слободан Јанковић, председник Српског демократског савеза

Проф. др Јован Јањић

Академик Иван Јевтић

Проф. др Зоран Јевтовић

Предраг Јеремић, издавач, председник Фондације „Александар Невски“

Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних, ранији савезни министар

Др Милош Јовановић, председник Нове ДСС, народни посланик

Миодраг Д. Јовановић, првак Опере Народног позоришта у Београду

Слободан Јовановић, ранији директор „Танјуга“

Никола Јовић, новинар

Вукашин Јокановић (1939–2022), потпредседник Удружења „Слобода“, ранији савезни министар

Проф. др Александар Јокић

Генерал др Лука Кастратовић, председник Извршног одбора Клуба генерала и адмирала Србије

Михаљ Кертес, ранији члан Председништва Србије, министар, помоћник савезног министра унутрашњих послова, директор Савезне управе царина и народни посланик

Генерал проф. др Митар Ковач

Генерал Видосав Ковачевић, председник СУБНОР-а Србије

Др Владимир Коларић, писац

Ђорђе Комленски, народни посланик

Милорад Комраков, новинар

Зоран Костић, књижевник

Мр Иван Костић, потпредседник Српског покрета Двери, народни посланик

Драгољуб Кочовић, ранији директор Балканске карате федерације и заменик министра

Академик Василије Крестић

Проф. др Миленко Крећа, ранији судија Међународног суда правде

Ратко Крсмановић, председник Огранка за Србију Мреже интелектуалаца, уметника и друштвених покрета за одбрану човечанства

Владимир Кршљанин, председник Покрета за Србију и Српског одељења Међународне словенске академије

Драгана Кузмановић, председник Друштва српско-белоруског пријатељства

Проф. др Бранимир Куљанин

Емир Кустурица, филмски уметник

Генерал Владимир Лазаревић

Радојко Љубичић, председник управног одбора Покрета 1389

Игор Маринковић, уредник портала „Правда“ и продукције „Хелм каст“

Проф. др Радмило Маројевић

Перко Матовић, председник Центра за националну политику

Генерал Миломир Миладиновић, председник Скупштине Клуба генерала и адмирала Србије

Драгољуб Милановић, ранији генерални директор РТС-а

Љиљана Милановић, новинар

Пуковник Анђелко Милићевић, члан председништва СУБНОР-а Србије

Проф. др Ана Миловановић

Томислав Миленковић, ранији министар

Горан Милиновић, ранији шеф кабинета председника Републике Србије и СРЈ

Проф. др Зоран Милошевић, председник Свесрпског словенског покрета

Др Бранимир М. Нешић, извршни директор Регионалног представништва Руске хуманитарне мисије на Балкану

Генерал Живомир Нинковић

Слободан Николић, председник Руске странке

Бошко Обрадовић, председник Српског покрета Двери, народни посланик

Младен Обрадовић, председник Светосавског савеза Образ и уредник канала Срби за Русе

Предраг Обрадовић, председник Друштва српско-руског пријатељства „Доситеј Обрадовић“, Панчево

Радован Панков, ранији министар и народни посланик

Проф. др Слободан Панов

Генерал Видоје Пантелић

Проф. др Срђан Перишић

Др Драган Петровић, научни саветник

Горан Петронијевић, адвокат, председник Центра за обнову међународног права

Владимир Пребирачевић, директор Српско-руског центра „Мајак“, Нови Сад

Генерал проф. др Радован Радиновић

Проф. др Јова Радић, ранији министар и народни посланик

Проф. др Бранко Ракић

Др Александар Раковић, научни саветник

Проф. др Александар Растовић

Проф. др Алек Рачић, председник Покрета српске саборности и потпредседник РАС академије

Вања Савићевић, оснивач и уредник портала „Восток“

Саша Савићевић, председник удружења „Хаџи Продан“

Генерал Спасоје Смиљанић

Проф. др Радош Смиљковић

Ненад Станковић, члан Градског већа Ниша задужен за инвестиције и ванредне ситуације

Симонида Станковић, уметник

Драган Станојевић, председник Покрета родољуба отаџбине и дијаспоре РОД

Слободан Стојичевић, писац

Драган Тодоровић, председник Источне алтернативе

Генерал Ацо Томић

Бојан Торбица, народни посланик

Дејан Уметић, председник Регионалног удружења српско-руског пријатељства Срем

Проф. емеритус Рајко Унчанин

Академик Коста Чавошки

Дане Чанковић, председник Српског народног покрета „Избор је наш“

Проф. др Зоран Чворовић

Проф. др Љиљана Чолић, ранији министар

Проф. др Миладин М. Шеварлић, почасни професор Волгоградског државног универзитета (ВолГАУ)

Александар Шешељ, заменик председника Српске радикалне странке

Горан Шимпрага, директор Медија центра Ногина и Куриноја Руски експрес

Недељко Шиповац, ранији савезни министар

СРПСКО-РУСКО БРАТСТВО: идеја водиља и организација за будућност СРПСКО-РУСКО БРАТСТВО је братска љубав и заветно и нераскидиво историјско савезништво српског и руског народа које је утемељио Свети Сава, на заједничким духовно-моралним вредностима. СРПСКО-РУСКО БРАТСТВО је приоритет наше независне спољне политике, одбране, економије и културе, од кога не може бити одступања и који је од великог позитивног значаја за регион, Европу и свет. СРПСКО-РУСКО БРАТСТВО је отворено за све народе добре воље. СРПСКО-РУСКО БРАТСТВО има саборни карактер и битан је фактор народног јединства. СРПСКО-РУСКО БРАТСТВО окупља личности и организације који су спремни да му активно доприносе.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *