Додиков дипломатски шамар Берлину

„Нисам глуп да не разумем да нови амбасадор долази да реализује њихову политику, а њихова политика је резолуција Бундестага. Немачка води политику сатанизације Срба. Ми не желимо да будемо поробљени. Они су нас побили у прошлом веку, али нас неће сада на овај начин побити“, поручује српски члан Председништва БиХ

Милорад Додик на седници Председништва БиХ није дао сагласност за издавање агремана новом амбасадору Немачке у Босни и Херцеговини Томасу Фичену, чиме је изазвао оштру реакцију „увређеног“ Берлина, али и показао да је спреман да се, не само вербално већ и конкретним потезима, супротстави агресивној антисрпској политици највеће државе Европске Уније. Није ово био први случај у коме српски члан Председништва БиХ ставља до знања Немцима шта мисли о њиховом непријатељском односу према Републици Српској и нашем народу, пошто је у јуну 2019. одбио да прими у опроштајну посету тадашњу амбасадорку ове земље у дејтонској творевини Кристијан Хоман. С образложењем да је дотична госпођа обављајући своју дужност у Сарајеву „више од три године радила на штету Републике Српске и српског народа“.
Од тада се однос Четвртог рајха у покушају према мањем ентитету БиХ још више заоштравао, што је резултирало слањем нелегалног високог представника Кристијана Шмита у град на Миљацки, ангажманом војника Бундесвера у некадашњој централној југословенској републици (са задатком да, у оквиру трупа ЕРУФОР-а, „допринесу спречавању сецесије РС“) и резолуцијом Бундестага о Босни и Херцеговини. Којом се, залажући се да се „укине термин конститутивних народа и уведе систем један човек један глас“, немачки парламент отворено ставио на страну оних који желе да поништавањем дејтонског устава и Републике Српске трансформишу БиХ у „грађанску државу“ по мери Бошњака.
Додик није скривао да су га управо овакви поступци Берлина мотивисали да „упали црвено светло“ за долазак новог немачког амбасадора. Он је, нимало дипломатским речником, оценио да „Немачка води политику сатанизације Срба“, те поручио да ова држава „нема право да се меша у унутрашње ствари БиХ“.
„Нисам глуп да не разумем да нови амбасадор долази да реализује њихову политику, а њихова политика је резолуција Бундестага. Па зато су послали Шмита да то „коригује“, послали су и војнике… Нисам ја отишао да водим политичке ратове по Немачкој, него они долазе овде. Видљива је аспирација нове немачке власти за доминацијом. Ми не желимо да будемо поробљени. Они су нас побили у прошлом веку, али нас неће сада на овај начин побити“, нагласио је први политичар Српске.

[restrict]

НЕПРИЈАТНО ИЗНЕНАЂЕЊЕ ЗА ВЛАДУ НЕМАЧКЕ Додиково одбијање да се сагласи с давањем агремана „хер Фичену“ изазвало је незадовољство и муњевиту реакцију Министарства спољних послова Немачке. Његов представник је – како је саопштио бошњачки портал „Истрага“ – на састанку одржаном с отправницом послова у Амбасади БиХ у Берлину Хајром Делић пренео „непријатно изненађење и разочарање Владе Немачке због неиздавања агремана Фичену“ и изразио очекивање да „Председништво БиХ у року од 48 сати објасни разлоге и позадину ове одлуке“. Уз тврдњу како је „овакво понашање неприхватљиво након 30 година билатералне сарадње две земље“, званични Берлин је запретио да ће, „уколико у кратком року не добије објашњење од Сарајева, преиспитати своје даље понашање и помоћ БиХ у постизању прокламованих спољнополитичких циљева, а најпре у добијању статуса кандидата за чланство у Европској унији“.
Према Бечкој конвенцији о дипломатским односима, БиХ није дужна да пружи образложење зашто није дала агреман предложеном амбасадору, али је очигледно да Немачка, баш као и остале велике силе колективног Запада, третира дејтонску творевину као свој протекторат или у бољем случају као послушника који је дужан да се повинује њеним захтевима. Додиковим одбијањем да се сагласи с давањем „зеленог светла“ Томасу Фичену није стављена тачка на овај случај пошто, у складу с постојећом процедуром, предстоји још један круг изјашњавања чланова Председништва БиХ о захтеву Немачке да Сарајево прихвати понуђеног амбасадора.

КРИВИЧНА ПРИЈАВА ПРОТИВ ЏАФЕРОВИЋА

Милорад Додик је поднео Тужилаштву БиХ кривичну пријаву против Шефика Џаферовића због тога што је његов бошњачки колега у Председништву БиХ „самоиницијативно, неовлашћено и без одлуке Председништва учествовао на самиту међународне Кримске платформе“, коју је организовао председник Украјине Володимир Зеленски. Претходно су друга двојица чланова Председништва БиХ одбила Додиков захтев да Џаферовић, као председавајући овом телу, не учествује у раду Кримске платформе, а такође су одбацили његов предлог да се Босна и Херцеговина прогласи неутралном страном у руско-украјинском сукобу. Џаферовић је у свом онлајн-обраћању пружио подршку кијевском режиму, нагласивши да се Босна и Херцеговина „придружила декларацији високог представника Европске уније о Криму“.

Остаје да се види хоће ли српски члан Председништва БиХ поново рећи НЕ захтеву Берлина, као и како ће у том случају реаговати власти из града у коме је некад била престоница Трећег рајха. Без обзира на коначан епилог „случаја Томаса Фичена“, несумњиво је да је Милорад Додик показао храброст и одлучност да се, не само вербалним већ и дипломатским методама, ухвати укоштац с моћном силом из Немачке, што баш у последњим деценијама није била одлика политичара из малих земља када комуницирају с „великим партнерима“ са Запада. Чињеница је да, осим „главног проблема Босне“, ниједан српски политичар на највишим државним функцијама (са обе стране Дрине) није у последњих 30 година овако оштрим речима говорио о Немачкој и другим западним силама, а још мање био спреман да коришћењем дипломатског „оружја“ које је употребио лидер владајућег „блока“ из Бањалуке покаже надменим противницима да и „мали“ у самоодбрани може задати неугодан ударац снажнијем непријатељу. Наравно, Додик је најновијим поступком још више учврстио Немце, али и остале „трансатлантске партнере“ у уверењу да га што пре треба одстранити с власти, што би могло да доведе до тога да Кристијан Шмит наложи Централној изборној комисији БиХ да елиминише српског члана Председништва БиХ из трке за предстојеће Опште изборе (2. октобра).

ДОДИК ТРАЖИ ДА ШМИТ БУДЕ ПРОГЛАШЕН НЕПОЖЕЉНИМ

Милорад Додик је на ванредној седници Председништва БиХ одржаној 2. септембра предложио да лажни високи представник Кристијан Шмит буде проглашен персоном нон грата у Босни и Херцеговини. Он је нагласио да друга два члана Председништва БиХ, Шефик Џаферовић и Жељко Комшић, „опструишу пројекте“ важне за РС, те оценио да „дубоку кризу у којој се налази БиХ неће решити предстојећи избори“. Додик је такође саопштио да ће „у наредна три дана одлучити хоће ли приликом поновног гласања у Председништву БиХ на агреман немачког амбасадора Томаса Фичена уложити вето, односно затражити заштиту виталног националног интереса“.

ПРЕДЛОГ ЗА СМЕНУ ТУРКОВИЋЕВЕ Дом народа Парламентарне скупштине БиХ усвојио је гласовима Додиковог СНСД-а и ХДЗ-а иницијативу којом се предлаже Савету министара БиХ да покрене поступак за смену Бисере Турковић, министарке спољних послова Босне и Херцеговине. Овај предлог је образложен тврдњом да је Турковићева „самовољно ванинституционално деловала, чиме је нанела штету БиХ“, а у суштини је последица искључиво бошњачког „курса“ актуелне шефице дипломатије у коме није било места за интересе Срба и Хрвата. Она је доследност у том опредељењу потврдила на недавном Бледском форуму, посвећеном европском путу земаља Западног Балкана, где је, уз отворено залагање за „грађанску БиХ“, оптужила Београд и Загреб да се „мешају у изборно законодавство Босне и Херцеговине“.
Заједничка иницијатива СНСД-а и ХДЗ-а је показала да се, бар за сада, не остварују предвиђања председника Хрватске Зорана Милановића да би одлука Београда о подизању оптужнице за злочине на Петровачкој цести могла негативно утицати на односе Срба и Хрвата у БиХ. Проблем је, међутим, у томе што би у случају смене Бисере Турковић (за шта је најпре потребна одлука Савета министара БиХ, а затим и потврда у оба дома парламента) њен наследник на послу министра спољних послова – према раније усаглашеном међустраначком и међунационалном договору о расподели функција – био кадар Странке демократске акције. А он би само наставио да иде путем своје претходнице, за шта би имао подршку како Бошњака, тако и моћних „пријатеља Босне“ чијим интересима одговара такав једнонационални „курс“ дипломатије БиХ.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *