ДОДИК УЧВРСТИО ВЕЗЕ С ПУТИНОМ

Председник Руске Федерације на састанку у Москви назвао је госта из Бањалуке „пријатељем наше земље“, пожелевши му успех на изборима. Владимир Владимирович је такође изразио наду да ће изборни резултати „учврстити позиције патриотских снага у РС“

Милорад Додик се по други пут за само три месеца састао с Владимиром Путином (претходни сусрет је одржан у јуну у Санкт Петербургу), сада непуне две недеље уочи општих избора у БиХ, чији ће исход пресудно утицати на будућност Републике Српске, али и на политички статус овог политичара. Српски члан Председништва Босне и Херцеговине (на предстојећим изборима надмеће се за функцију председника РС) поновним одласком на разговоре с првим човеком моћне руске државе још једном је потврдио да, без обзира на притиске са Запада, не одступа од чврстог курса сарадње Бањалуке с Москвом, која је до сада у више наврата показала да је највећи заштитник интереса мањег ентитета дејтонске творевине.

Додик је, уосталом, једини од државника из европских земаља које се налазе у сфери утицаја „НАТО чизме“ пробио „блокаду“, успостављену на почетку руско-украјинског сукоба, и одважио се да оде на разговоре са „анатемисаним“ Путином. Ту чињеницу, као и упорност коју показује у Сарајеву одбијајући да се сагласи са увођењем санкција највећој земљи наше планете, умеју да цене у Москви, што је показала и срдачност с којом је Владимир Владимирович дочекао госта, али и начин на који је ова посета пропраћена у руским медијима.

[restrict]

ДЕМАНТОВАНА „КОНСТРУКТИВНА ОПОЗИЦИЈА“ Тако је угледни ТВ канал „Планета“ (чији је програм доступан и делу гледалаца кабловских мрежа у Србији) у свом централном вечерњем дневнику 20. септембра посветио готово пет минута извештају о сусрету Путина и Додика. И то у дану у коме су Доњецка и Луганска република, као и Запорошка и Херсонска област расписале референдум о прикључењу Руској Федерацији, уз шта су важне вести биле и одлука државне Думе да по хитном поступку допуни Кривични законик који се односи на дела учињена за време оружаних сукоба и непријатељстава (дан касније је објављен Путинов декрет о делимичној мобилизацији), те пријем који је, поводом предаје акредитива, приредио председник Русије за бројне нове стране амбасадоре у Москви. Третман који је гост из Бањалуке имао и код свог домаћина, и у руским медијима, на најбољи начин демантује тврдње челника „конструктивне опозиције“ РС Мирка Шаровића (о чему детаљније у наставку текста) „да је кратки сусрет у Кремљу био само Додиково предизборно сликање које је јавности требало да се представи као велики успех“.

Саговорници су у Москви разменили мишљења о политичким, економским и енергетским темама. Домаћин је не само назвао Додика „пријатељем наше земље“ већ му је на почетку састанка и јавно пожелео успех на предстојећим изборима изразивши отворено наду да ће се након гласања „позиција патриотских снага учврстити, што ће нам омогућити да даље развијамо плодну и обострано корисну сарадњу“. С обзиром на то да се Руска Федерација принципијелно не меша у изборе у другим земљама пружањем подршке некој од супротстављених домаћих снага, оваква „жеља за успехом“ Додика и „патриотских снага“ у РС јасно показује да је Кремљ свестан чињенице да би евентуална победа прозападне опозиције довела до кидања веза између „великог“ и „малог“ партнера, односно била штетна по интересе Москве.

Тешко је уосталом веровати да руском државном врху нису познате информације објављене у медијама Српске (уз фотографију документа који наводно потврђује да је новац одобрен од стране Стејт департмента) да је кандидаткиња опозиције за председника РС Јелена Тривић примила 10 милиона долара за изборну кампању од Бајденове администрације. Амбасада САД у БиХ је пожурила да демантује ту вест тврдећи да се ради „о фалсификованом документу“, што наравно не значи (чак и под претпоставком да је деманти тачан) да Американци могу уверити било ког озбиљнијег посматрача политичких дешавања у Српској да Тривићева и остали челници опозиције не „играју по тактовима“ Вашингтона и његових европских вазала.

Додик је након састанка у Кремљу саопштио да се разговарало и о продужењу мисије мировних снага Алтеа у БиХ, о чему би одлуку требао да донесе Савет безбедности УН. Од председника Русије је, како истиче, добио уверавања да ће, „уколико не буде неких скривених намера о проширењу мандата“, Москва дати „зелено светло“ за наставак мисије Алтеа. Гост из некадашње централне југословенске републике је, такође, замолио да се Републици Српској у наредној години под истим условима обезбеди досадашња цена гаса, на шта му је Путин одговорио да ће коначна одлука о томе бити донета у новембру или децембру. Али и најавио да ће „пренети свој став и подршку том приступу Гаспрому“, на основу чега се може претпоставити да ће захтев челника мањег ентитета БиХ вероватно бити прихваћен. Једна од тема разговора била је изградња гасовода кроз Републику Српску који опструише „бошњачки тандем“ у Председништву БиХ, одбијајући да се сагласи с реализацијом овог пројекта. Додик је најавио да ће, ако се опструкција настави, блокирати пројекте у другом ентитету, а од првог човека Руске Федерације је добио потврду да Москва стоји иза плана изградње гасовода, али и молбе „да се његова реализација убрза“.

 

ПОДРШКА РЕФЕРЕНДУМУ Можда највеће, али и најпријатније изненађење представљала је Додикова изјава дата руској агенцији „Спутњик“, у којој је отворено подржао референдуме Доњецке и Луганске републике о присаједињењу „мајци земљи“, те најавио могућност да посматрачи из РС присуствују том историјском изјашњавању грађана. Иако је извесно да Босна и Херцеговина неће признати резултате овог референдума, јасно је да став државника из Лакташа има велику тежину, односно да показује да он, иако се званично залаже за неутралну позицију БиХ у актуелном сукобу, заправо разуме жеље и потребе „руског света“ и планира да гради још чвршће везе с великом земљом. Могло би се закључити да најутицајнији политичар Српске верује у победу Русије у садашњем одмеравању снага са агресивном западном коалицијом, после чега би требало да буде успостављен нови међународни поредак у коме ће и „српски свет“ бити ослобођен „окова“ и притисака досадашњих хегемониста. Може се претпоставити да ће Додикова подршка референдумима у Доњецкој и Луганској републици изазвати негативне реакције и страних непријатеља и појединих овдашњих критичара, који ће га оптужити да подржавајући присаједињење отцепљених република Руској Федерацији заправо прекида досадашњу политику усаглашавања курса с „матицом“ пошто је сасвим извесно да званични Београд, не само због Косова и Метохије, неће одступити од подршке целовитости Украјине.

Индикативно је да је и лидер СДС-а Мирко Шаровић – уз на почетку текста изнете тврдње о „Додиковом предизборном сликању у Москви“ – покушао да девалвира домете боравка свога политичког конкурента у „стаљици“ оптужујући га да изјавама датим у Русији квари везе са Србијом. Шаровић је Додику ставио „у грех“ речи да је за „Републику Српску Русија пријатељ број један“, што је за лидера најјаче опозиционе партије мањег ентитета неприхватљиво јер се тиме гура у други план неприкосновена „матица“. Некадашњи председник РС је отишао тако далеко да је, настојећи да „главном проблему Босне“ припише недостатак љубави према „мајци свих Срба“, изрекао тврдњу да „Додик омаловажава подршку Србије нашим општинама и градовима“. Очигледно је да ови Шаровићеви напади немају само за циљ да Додику однесу гласове у завршници изборне кампање и покваре његове односе са званичним Београдом. Њима се, чини нам се, пре свега жели послати сигнал српском политичком врху како ће лидери садашње опозиције након (како очекују) победе на изборима водити „реалистичну“ и „одговорну“ (читај прозападну!) политику добре међусрпске сарадње, ослобођену „хипотеке“ авантуризма заступника „штетног руског утицаја“, дакле бити партнери (како они верују) „по мери“ Београда.

Милорад Додик је током разговора у Москви потврдио да је поуздан партнер и пријатељ Русије и у тешким временима, али је свима јасно да ће се „даље развијање плодне и обострано корисне сарадње“, о чему је приликом сусрета у Кремљу говорио Владимир Путин, моћи спровести у дело само уколико након избора у Српској на власти остану „патриотске снаге“.       

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *