Дипломатска бура због Пахоровог мука

Вучићеву „буквицу“, очитану Пахору, није могла да поништи сва халабука коју су подигли медији у Словенији. Његова опаска, фино срочена и завршена у помирљивом тону, још једном је указала на хипокризију западних политичара када се ради о поштовању међународног права

Политичари који се опраштају од високих државничких функција често поткрај мандата морају да истрпе снажну дозу непријатних истина због греха сопствене, протекле политике. То је недавно искусио и председник Словеније Борут Пахор. Уочи самита „Процеса Брдо–Бриони“ који годинама негује као сопствену политичку заоставштину, ове године заказану за 12. септембар на Брду код Крања, Пахор је посетио неке државе учеснице тог међународног скупа. Тако се поткрај прошле седмице обрео и у Београду, где је на новинарској конференцији дописник словеначке националне телевизије поново потегао питање „увођења санкција Русији“ од стране Србије, што би било остварење Пахорових снова, потврда његовог дипломатског умећа у очима ментора из Берлина, Вашингтона и Брисела.

[restrict]

Иако се домаћини у међусобним сусретима с високим гостима из Словеније већ 14 година труде да не примете „слона у соби“ – признање Косова изведено по диктату америчке администрације службеној Љубљани и под покровитељством словеначког председавања Европској унији фебруара 2008. године – овога пута није било тако; уследио је брутално искрен одговор Александра Вучића: „Како ја да објасним нашем народу да уводимо санкције Русији, а не уводимо против Словеније. Русија није прекршила територијални интегритет Србије, а Словенија јесте. Зашто онда да не уведемо санкције Словенији? Узео сам пример Словеније, која нам је пријатељска земља, али се то односи и на Француску, Америку… Молим вас да се некад ставите у наше ципеле и да размислите шта је реално. Председник Пахор је међу реткима који нас разуме.“
Пахор, који грубо кршење међународног права и територијалне целовитости Србије у примеру Косова вазда увија у дипломатске фразе о „пријатељству“ и лажна обећања о словеначкој помоћи Србије „на путу у Европску унију“, запрепашћен чињеницом да се ико усудио да му саспе у лице чињенично стање, није се одазвао на Вучићеву примедбу. Разлог за то није био кукавичлук, како су то прокоментарисали неки од Пахорових сународника у Словенији, већ проста рачуница – прво, није хтео да себи поквари прилику да можда на мала врата ипак испослује српско признање Косова, што би пропало уколико Вучић одустане од доласка на скуп на Брду код Крања 12. септембра. И друго, ништа мање важно: крајем октобра су заказани избори за новог словеначког председника и Пахор се после два мандата исељава из председничке палате. Зато му је остало још веома мало времена да на самиту на Брду код Крања покаже икакав пажње вредан успех који би му отворио шансу за неку добро плаћену функцију на међународном паркету. Што је кључно ако се зна да нема довољно година за пензију, нити се исказао као председник, замеривши се бирачима код куће јер је у важним приликама на домаћој политичкој сцени пропустио да се покаже одлучним, правичним и куражним. Нема сумње да би га у воде међународне политике најбрже винуло када би му успело немогуће – да надмудри Србију, па да призна Косово, или да бар уведе санкције Русији, још посебно јер се на Западу, као и већина словеначких политичара, рекламира као одличан познавалац Балкана, нарочито Срба.
У светлу реченог треба разумети и Пахорову помирљиву реакцију на Вучићеве речи: „Дошао сам у уочи 11. Самита иницијативе Брдо–Бриони да бих се с председником Вучићем посаветовао око свих важних питања. Два циља су за ових 11 година била, а и даље су приоритетна: европска перспектива Западног Балкана, као и мир и стабилност Западног Балкана.“ Иако се није непосредно одазвао на Вучићеву изјаву, само је узгред констатовао да се око неких питања с председником Србије „слаже да се не слаже“. Већина словеначких медија је испрва цензурисала Вучићеву изјаву, али не и словеначка јавна телевизија, чији је дописник испровоцирао српског председника. Тим поводом је Едвард Кадич, донедавни високи чиновник у влади Јанеза Јанше (сада првака опозиције), проблематизовао Вучићев став, питањем: „Шта је сад ово? О чему овај говори? Министарство спољних послова Словеније? Ово је инцидент!“

Уследила је лавина кивних коментара, махом су имали исти заједнички именилац: „Зашто се Пахор завио у мук, још ће испасти да је Србија у праву, а Словенија кршитељица међународног права!?“ Превладала је бојазан да се ћутање највишег представника Словеније може разумети као признање. Миха Погачник, међународни правник који је својевремено учестовао као високи представник Словеније у преговорима са Србијом о питању наследства СФРЈ, био је међу најгласнијима. И најратоборнијима: „Ово је озбиљна ствар, МИП Словеније мора, у складу с међународном дипломатском праксом, у року од неколико минута да пошаље протестну ноту у Београд и да из истих стопа позове на разговор амбасадорку Србије у Словенији Зорану Влатковић: објашњење, извињење, гаранције да се то више неће поновити.“
Када прва прозивка МИП-а Словеније који води Тања Фајон није уродила плодом, Погачник је наставио серију провокативних, чак увредљивих записа на твитеру на рачун Србије, не штедећи ни Пахора, уверен да би „на лицу места морао да протестује“ против Вучићеве изјаве. У истом стилу је проблематизовао и недавну изјаву министра унутрашњих послова Србије Александра Вулина. Подсетимо, поводом изјаве словеначког председника Борута Пахора крајем августа на отварању 17. Бледског стратешког форума да „Србија треба да одустане од ’српског света’“, Вулин је узвратио да та идеја „није званично опредељење ни политика Србије“, али да јесте „природна потреба Срба да буду јединствени и да, као на пример Немци, живе уједињени“, отуда „заступати тезу да су Словенци имали право да напусте Југославију, а да Срби немају право да одлучују о себи јесте лицемерно колико и неодбрањиво. Пахор не види претњу миру у покушајима укидања Републике Српске и мењању Дејтонског споразума, баш као што не види опасност ни у комадању Србије, али види проблем у идеји српског света“.

Револт без покрића

Шта дођавола има наш МИП да објашњава какав је став Словеније о питању Косова. То је већ дуги низ година јасно и формализовано. Србија треба да објасни шта су њен председник и министар унутрашњих послова мислили под увредљивим и међународно неприхватљивим и тешким оптужбама у својим изјавама… С обзиром на то да се у саопштењу Министарства унутрашњих послова Србије наводи да се СЛО отцепила, Словенија треба оштро да протестује. Између дисолуције државе (распад, теза Словеније – прим. аут.) и одвајања (сепарације, што је била Милошевићева теза – прим. аут.) са становишта питања сукцесије државе у међународном праву постоји заиста огромна разлика. Шта ради МИП Словеније који има дежурство 24/7?! По међународном праву, улога дипломатског протеста јесте да спречи претпоставку прећутног пристанка на тезу супротне стране! А ефекат протеста зависи од његове брзине. Чекање, по мом мишљењу, de iure и de facto штети позицији Словеније. Изјава Вучића правно обавезује државу и ствара озбиљне међународно правне последице.“ „Шта дођавола има наш МИП да објашњава какав је став Словеније о питању Косова. То је већ дуги низ година јасно и формализовано. Србија треба да објасни шта су њен председник и министар унутрашњих послова мислили под увредљивим и међународно неприхватљивим и тешким оптужбама у својим изјавама… С обзиром на то да се у саопштењу Министарства унутрашњих послова Србије наводи да се СЛО отцепила, Словенија треба оштро да протестује. Између дисолуције државе (распад, теза Словеније – прим. аут.) и одвајања (сепарације, што је била Милошевићева теза – прим. аут.) са становишта питања сукцесије државе у међународном праву постоји заиста огромна разлика. Шта ради МИП Словеније који има дежурство 24/7?! По међународном праву, улога дипломатског протеста јесте да спречи претпоставку прећутног пристанка на тезу супротне стране! А ефекат протеста зависи од његове брзине. Чекање, по мом мишљењу, de iure и de facto штети позицији Словеније. Изјава Вучића правно обавезује државу и ствара озбиљне међународно правне последице.“ 

Вулин је стога поручио Пахору да „пре него што настави да говори Србији шта и како да ради, најпре врати стаж, права и имовину Србима који су до грађанског рата живели или још живе у Словенији, а његова држава их је учинила правно невидљивим“, што је Погачник, као и већина словеначких политичара, протумачио као невиђен скандал. Зато је друга узастопна дипломатска заушница Србије на рачун словеначких аспирација да кроји српску политику, као и чињеница да Пахор није оштро реаговао на Вучићеве речи, за многе у Словенији представљала неопростив гаф актуелног словеначког председника. Погачник је зато накнадно проблематизовао и Вулинову констатацију да су после словеначког отцепљења почели сукоби на тлу некадашње Југославије који су однели на десетине хиљада живота. У том контексту му је засметало и саопштење словеначког МИП-а после „рибања“ српске амбасадорке у Љубљани поводом Вучићеве изјаве, уместо „јасног објашњења Србије шта су њен председник и министар унутрашњих послова мислили својим увредљивим, међународно правно неприхватљивим оптужбама на рачун Словеније?“.
Сличан тон је провејавао и у другим, пре свега опозицији блиским порталима и медијима попут домовине или државног СиОЛ-а. У Словенији се листом пренебрегава чињеница да са стручног становништва није спорно да је процес распада СФРЈ почео отцепљењем Словеније, који је накнадно довео до распада некадашње заједничке државе. Исто је и с „неприхватљивим оптужбама“ Србије да је Словенија прекршила међународно право јер је признала једнострано проглашену независност Косова. Ништа што је Вучић рекао није се косило с међународним правом, напротив. Уосталом, без пристанка „матице“ (Србије), према савременој пракси држава и у складу са (још увек) важећим нормама међународног права, нема законитог настанка нове државе. Доказ су упорни притисци на Србију, почевши од Немачке, преко Француске и других држава ЕУ до САД и Словеније – да „призна Косово“. У прилог томе говори и чињеница да чак и међународни суд правде у свом накарадном мишљењу о законитости декларације о независности Косова овај ентитет ни на једном месту не означава за самосталну државу.
Тако Вучићеву „буквицу“ очитану Пахору није могла да поништи сва халабука коју су подигли медијски вазали председника Словеније. Вучићева опаска, фино срочена и завршена у помирљивом тону, још једном је указала на хипокризију западних политичара када се ради о поштовању међународног права. Вучић је с мало речи јасно ставио до знања колико је лицемеран и непринципијелан однос једне групе земаља Запада према питању територијалног интегритета Србије и Украјине. Већи део чланица ЕУ у случају Украјине и још неких држава (Грузије, Шпаније) брани „интегритет државе“, док се у случају Србије служи дуплим аршинима, па за Србију иста правила наједном не важе. Зато описана кратка, али значајна епизода показује колико је за европске политичаре тешко суочавање са истином о незаконитом признању Косова. Баш зато их треба на то подсећати, кад год је то могуће.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *