ДЕСНА СКРЕТАЊА

ИЗБОРНИ ШОК У ШВЕДСКОЈ

Огромно изненађење догодило се на парламентарним изборима у Шведској – Шведске демократе, доскора маргинална „ултрадесна“ партија, освојила је 20% гласова и постала незаобилазан политички фактор у формирању владе. Резултат довољан да се широм Старог континента упале црвене лампице и доведе у питање шведски друштвено-политички пројекат толеранције и мултикултуралности. С друге стране, успех Демократа у Шведској (уз победу Ђорђе Мелони у Италији) још један је показатељ у ком смеру се крећу политички трендови у Европи

Када су се у недељу, 11. септембра, затворила биралишта широм Шведске и објављени прелиминарни резултати, уследили су шок, неверица и болно сазнање да шведско друштво полако „клизи удесно“. Шведске демократе, Либерали, Демохришћани и Умерени, партије које припадају десном полу политичког спектра, освојили су 176 од 349 посланичких места у Риксдагу, стварајући математички капитал за формирање „десне“ коалиционе владе. Најсензационалнији је успех Шведских демократа, убедљиво најбољи у њиховој историји, позиционирајући се као најјача странка деснице са 73 посланика. Партија која је на изборима 2010. године први пут ушла у парламент са 5,7 одсто освојених гласова, запањила је европску јавност и бацила рукавицу у лице свим „класичним“ политичким снагама у Шведској, како на „левици“, тако и на „десници“.

Довољно да се Шведска пробуди са сазнањем да „нешто није труло само у држави Данској“ већ да деценијско окретање главе од унутарполитичких проблема, попут неконтролисане имиграције и пораста криминала, долази на „наплату“ и у овој северноевропској монархији. Готово јеретичка помисао до пре само неколико година – да шведско друштво доводи у питање политику екстремне толеранције према имиграцији – ових дана постала је шведска стварност која сада подједнако брине леволибералне снаге у Шведској, али и водеће глобалне медије и политичке елите широм западног света. Сви они се питају шта се то десило са Шведском, симболом нордијског либерализма? Шта се то десило с концептом, или боље рећи догмом под називом „шведска изузетност“, оличеној у политици апсолутне толеранције према имигрантима, лабавој политици азила и сулудом преференцијалном третману свих оних који нису етнички Швеђани?

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.