БЕОГРАД – ПРЕСТОНИЦА КУЛТУРЕ БАЛКАНА

У престоници отворени „Дани европске баштине“

Заменица градоначелника Весна Видовић отворила је прошле недеље изложбу у Ботаничкој башти поводом 130 година постојања велике стаклене баште коју су приредили Завод за заштиту споменика културе града Београда, Институт за ботанику и Ботаничка башта „Јевремовац“

Истовремено с отварањем изложбе посвећене Ботаничкој башти, отворена је и традиционална манифестација „Дани европске баштине“, која се ове године обележава под слоганом „Одрживо наслеђе“.
Весна Видовић подсетила је овом приликом да се „Дани европске баштине“ у Београду одржавају у континуитету од 2002. године.
„’Дани европске баштине’ део су манифестације Савета Европе и Европске комисије, којом се кроз бројне и разноврсне програме, бесплатне за посетиоце, популарише наше наслеђе које је део баштине европских народа. Као и претходних година, припремљен је велики број програма у разним областима и трајаће до 15. октобра“, рекла је Весна Видовић.
Она је истакла да туристичкој атрактивности Београда, богатству културне и туристичке понуде у значајној мери доприносе управо богатство и разноврсност културно-историјског и природног наслеђа које је обухваћено програмом.
„Манифестација доприноси промоцији драгоценог наслеђа, али и обогаћивању туристичке понуде Београда у области културног туризма, еко-туризма, активног одмора у природи и атрактивности Београда као дестинације. Програми промоције културног и природног наслеђа Београда позив су свима да упознају лепоте нашег града и допринесу одрживом деловању.“


Директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда Оливера Вучковић изјавила је да „Дани европске баштине“ у Београду ове године славе 20 година постојања.
„Историја стаклене баште је историја која говори о напретку и прихватању европских вредности у Србији у време династије Обреновића. Она је данас симбол друштвеног напретка, као и напретка науке, просвете, симбол стварања новог грађанског друштва и симбол припадности европским токовима у архитектури. Влада Србије је 2007. године, на предлог Завода заштиту споменика културе града Београда, усвојила одлуку којом је Ботаничка башта проглашена за културно добро.“

Александар Шапић:

Београд кандидат за домаћина EКСПО 2027. године

Градоначелник Александар Шапић састао се протекле седмице с делегацијом Међународног бироа за изложбе (Bureau International des Exposition – BIE) поводом кандидатуре Србије и Београда за домаћина Специјализоване изложбе EКСПО 2027. године.
Градоначелник је истакао да ће овај догађај бити подстицај инфраструктурном и економском развоју престонице и читаве земље, док ће у геополитичком смислу дати препознатљивост и могућност за даљи развој.
„Организовање овакве манифестације представља посебну врсту признања за сваку земљу и град, имајући у виду да у просеку преко 100 земаља учествује на овим изложбама и да их за време трајања посети исто толико шефова држава или председника владе. Зато се надамо да ће српска престоница добити шансу да покаже свету све своје лепоте, историју и културу“, нагласио је Шапић.
Он је подсетио да је Република Србија подношењем званичног писма председнице Владе Републике Србије јануара ове године изразила намеру да се кандидује за специјализовану изложбу 2027. године.
„Тема изложбе EКСПО 2027 Београд, која је презентована гостима, јесте ’Играј за човечанство: спорт и музика за све’. Потрудили смо се да кроз спорт и музику, области које превазилазе границе, приближимо Београд и Србију свету. С поносом могу рећи да ћемо, уколико наш град буде изабран, бити добри домаћини као што смо били у свим другим приликама.“

Зоран Љ. Николић
БГ приче I-III
ЛагунаМало је оваквих књига. Компјутерско новинарство потиснуло је она суптилна, знатижељна и трагалачка пера. По систему: све све се може наћи на Гуглу! Како се може постићи ексклузивност ако посустаје упорно истраживачко новинарство?
На срећу читалаца, новинар „Вечерњих новости“ Зоран Николић један је од ретких који „копа“ по Београду – вечитој инспирацији освајача, бранитеља, књижевника, историчара, глумаца, путника, намерника, јунака, кукавица, бродара, пустолова, боема, житеља, староседелаца, бескућника, богатих и сиротих, каријериста и научника, вољника и невољника, и свих оних који су стрмом Балканском улицом долазили са малим кофером који је био – и остао – препун великих нада.
У овој књизи Николић је сабрао део онога што скоро три године, као популарни додатак средом, објављује у „Новостима“.
Књига симболичног наслова „БГ приче“ много је више од репортерског записа. Пред нама је аутентични траг у времену, између корица су необични људи, занимљива историја, преплет прошлости и садашњости; ту су приче које одолевају кошави, занимања којих више нема, али и сви они симболи који овој престоници дају неодољив шарм.
Приче Зорана Николића имају магнетну привлачност јер су и подсетник, збир непознатих детаља, својеврсни предах, и путоказ онима који не познају овај живи град. И још нешто: оригинални албум фотографија које, такође, приказују Београд као неодољив град.

Текстови се објављују као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.