Зима експлозивног гнева

Главобоље Олафа Шолца чија се популарност драматично круни: Власти у Берлину страхују од масовних демонстрација које би могле да запљусну немачке градове, за шта има више повода и разлога, од којих се најчешће, као „буре барута“, спомиње превисока цена гаса

Oво сигурно нису лаки дани за немачког канцелара. Ледени ветрови све снажније шибају (у) његово лице. А тек долази ледена зима. У њој би Олаф Шолц и његова трочлана, несложна „семафор коалиција“ лако могли (можда неизбежно) да се суоче са експлозивним, социјалним, па тиме неминовно и политичким гневом грађана. Запаљива смеша подивљалих цена, посебно енергената, незаустављиве, готово рекордне инфлације, пандемије ковида која се опет разбуктава, рата у Украјини и све злослутнијих наговештаја могућег судара две велике силе, Сједињених Америчких Држава и Кине, око Тајвана, чини своје.
Олаф Шолц то већ осећа на сопственој (политичкој) кожи. Звижде му готово где год се појави. Медијски је посебно одјекнуло оно што се догодило у Нојрупину, вароши у покрајини Бранденбург. Његова странка, Социјлдемократска партија (СПД), организовала је скуп на којем је канцелар требало да грађанима и нацији саопшти „добре вести“. Оне о олакшицама у време енергетске кризе. Присталице га готово и нису чуле. Неколико стотина гневних грађана су просто загушили канцеларове речи. Звиждали су. Називали га „издајником“ и „лоповом“. Тражили „да оде“. Медији су у гневним људима видели присталице, и чланове, десничарске Алтернативе за Немачку. Странке која неспорно жели, и покушава, да искористи ситуацију. И ојача сопствену позицију. Не без извесног успеха: истраживања показују да би „алтернативци“ у овом часу могли да рачунају на дванаест процената гласова.
Шолцова популарност се заиста драматично круни. Најновије истраживање јавног мњења, чије резултате је управо обелоданио „Билд ам зонтаг“ (21. август), казују да су скоро две трећине Немаца (прецизније 62 одсто испитаника) веома незадовољни његовим радом.
Толико драстичан пад политичких акција се није догађао његовим претходницима у време „медених месеци“: Шолц је на канцеларском трону непуну годину. И што је најгоре, то (про)падање се убрзава. У марту је било осетно мање незадовољних канцеларом (39 одсто грађана) иако је и тај проценат био неуобичајено висок на самом старту нове владајуће коалиције.

[restrict]

БРОД БЕЗ КАПЕТАНА У сваком случају, при таквом (не)расположењу грађана, кад би се у овој земљи шеф владе бирао на директним изборима, Шолц не би постао канцелар. Веће шансе од њега у јуришу на најважнији политички положај (не и формално највиши: та позиција је, готово само протоколарно, резервисана за шефа државе) имали би зелени Роберт Хабек, министар привреде у Шолцовом кабинету, и чак Фридрих Мерц, лидер Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), странке која се још није опоравила (популарност јој и даље пада) од пораза на септембарским изборима минуле године, после дуге владавине (четири пуна мандата) Ангеле Меркел.
Та перцепција није добра за друштво и државу, сагласни су политички аналитичари. Реч је о опасности која би могла да подстакне и изазове немире. Јавност би могла, упозорава Евелин Бицек, професорка политичких комуникација на универзитету у Кобленцу, да стекне утисак да се налази на броду без капетана, а пред сантом леда. Оне звиждуке канцелару његови страначки пријатељи и већина медија приписују, за сад, радикалним („екстремним“) политичким групацијама здесна (Алтернатива за Немачку) и слева (странка Левице). Сам Шолц, као искусан политичар, зна да то није цела истина: осећа потмуло подрхтавање тла као наговештај могућих опаснијих потреса.
Расте температура и због рата у Украјини. И политике званичног Берлина у том контексту. Удружење занатлија источнонемачке покрајине Саксонија-Анхалт упутило је отворено писмо канцелару. Осуђујући руски напад на Украјину, занатлије су, у драматичном тону, опоменули Шолца да то, ипак, „није наш рат“. Изразили су забринутост за будућност њихове деце и унучади, за опстанак немачких предузећа и саме Немачке. И упозорили канцелара: немате право да жртвујете тешко стечени животни стандард грађана и сопствену земљу.
Много је негативног електрицитета у ваздуху. И варница би могла да плане сваки час. Због високе инфлације, која је за Немце, одвајкада, из историјских разлога, баук. Или, конкретно, због (пре)високе цене гаса коју већ сада многа домаћинства, не само она с нижим приходима, не могу да плаћају. Несклон драматизацијама и (пре)јаким речима, Шолц је управо драматизовао цену гаса: рачуни за грејање су буре барута за друштво.
Има оних који су у том канцеларовом упозорењу видели смишљену поруку упућену многима. Несложној коалицији, у којој свако почиње да вуче на своју страну, политичкој опозицији, бизнисменима и цивилном друштву: свако препуцавање у овом тренутку, и у оваквој ситуацији, иде на штету државе.
Медији последњих дана говоре на сав глас како се влада плаши, управо због цене гаса, и реалне могућности да га не буде, масовних немира и излива неспутаног гнева на улице немачких градова. Грозничаво се, због тога, праве ургентни планови који су, с једне стране, усмерени на штедњу енергије (од гашења уличне расвете до принудног смањења температуре у зградама) и, с друге стране, пружање олакшица домаћинствима и привреди. Барата се, у том контексту, с (још прецизно недефинисаним) „пакетима“ тешким десетине милијарди евра.
Да ни то, међутим, не иде лако, показује пример с одлуком да се осетно смањи ПДВ на цену гаса, са 19 на седам одсто. Наизглед добра одлука. Стручњаци, међутим, откривају контроверзности и противречности у њој. По оној да лева не зна шта ради десна. Једном руком се даје, другом узима. Да би подстакла штедњу, власт је најпре увела доплате на цену гаса. Кад је та цена експлодирала, уследила је одлука о олакшицама смањењем ПДВ-а. Председник берлинског Института за економска истраживања професор Марсел Фрачер је израчунао да ће олакшице трочланој породици, с једне стране, донети годишњу уштеду од пет стотина евра. Није мало. Њен годишњи цех за гас, због великог поскупљења, износиће, међутим, и поред ове олакшице, великих три хиљаде и шест стотина евра.

„РЕПОВИ“ СТАРЕ АФЕРЕ Олаф Шолц се минуле седмице суочио и с две личне невоље. Ниједна није угрозила његов канцеларски трон. Свака од њих је, међутим, ишчупала бар по једно перо из његових ионако покислих крила. Једна је имала и реску међународну резонанцу: заједничка конференција за медије с палестинским председником Махмудом Абасом. Друга је афера која вуче „репове“ из времена када је садашњи канцелар био градоначелник Хамбурга. Града који има статус покрајине. Она наизглед делује бенигније. Доводи у питање, међутим, поверење у оно што је пред градским већем (парламентом) на „саслушању“ рекао пре неки дан канцелар, и раније изјављивао када је био „само“ министар финансија. Опозиција сумњичи, наиме, канцелара да је, у својству првог човека великог лучког града, био благонаклон према једном банкару и пореским (милионским) дуговима његове банке. Шолц тврди да с тим нема никакве везе. Ђаво, међутим, као и увек, лежи у детаљу. Критичари су канцелара суочили с различитим изјавама које је давао кад је реч о овој афери. Да се, поред толико термина и сусрета, готово и не сећа оног с банкаром. Потом да је сусрет био кратак и веома формалан. Потом се присетио и о којим темама су причали.
Ако се из завичајног Хамбурга вратио с мање огреботина, конференција за медије с гостом из Палестине причинила је Шолцу заиста велике главобоље. Код куће. И посебно у Тел Авиву. Један од новинара искористио је прилику да поводом пола века од масакра израелских олимпијаца у Минхену, који су починили палестински терористи, пита госта хоће ли се сада извинити Израелу. Абас је кренуо у (контра)офанзиву: Израел је од 1947. године до данас починио педесет масакара у педесет палестинских места, педесет холокауста. Шолц, очигледно затечен, слеђеног израза, није реаговао. Гост и домаћин су се руковали. Конференција је завршена. А настала узбуна. Пљуштале су жучне и жестоке критике упућене канцелару. С разних страна. Сара Јудит Хофман, новинарка „Дојче велеа“, констатовала је, у веома критичном тексту, да је Шолц занемео кад није смео да то учини. Поређење с Холокаустом не сме, написала је, остати без одговора у Немачкој. Ни секунде. Занемела реакција Олафа Шолца показује да је нешто кренуло наопако у немачкој култури сећања. Кад год се ради о сећању на Холокауст, немачка влада има обавезу да реагује. Не сме да ћути. То што канцелар није одмах одбацио Абасове речи нанело је велику штету Немачкој. За то нема извињења. Лидери опозиције, конзервативци Фридрих Мерц и малерозни кандидат за канцелара Армин Лашет, оштро су, како се и очекивало, напали Шолца. Канцелар је морао, рекао је нови шеф Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), без задршке да противречи госту. И да га замоли да одмах напусти зграду.
Олаф Шолц је покушао да, иако закаснело, заустави лавину која је кренула. И бар умањи штету која је настала. Учинио је то преко твитера и у изјави високотиражном „Билду“. „Дубоко сам огорчен“, написао је, „због нечувених изјава палестинског председника Махмуда Абаса. Управо за нас Немце“, подсетио је канцелар, „релативизација Холокауста је неприхватљива и неподношљива.“ Осудио је „сваки покушај да се порекну злочини Холокауста“.
Званични Тел Авив реаговао је промптно. Премијер Лапид је констатовао да Абасу „историја неће опростити“. Израелски амбасадор у Берлину Рон Просер је оно што се догодило на конференцији за медије назвао „срамотом“: за такве изјаве на немачком тлу мора постојати нулта толеранција. Немачки канцелар је пожурио да, у телефонском разговору с израелским колегом, још једном оштро осуди изјаву палестинског председника. Израелац је очигледно био задовољан: захвалио је, опет посредством твитера, јавно Олафу Шолцу.
Афера с палестинским председником није тиме окончана. Медији пишу да берлинска полиција припрема кривичну пријаву против Абаса. Експерти, међутим, бију копља око тога колико је то смислено. Из министарства спољних послова стигло је објашњење, и упозорење, да гост ужива имунитет. И да је у Берлин стигао на званични владин позив. Они који друкчије мисле спомињу чињеницу да Абас не може полагати право на имунитет, као шеф државе, из простог разлога што Немачка, званично, не признаје Палестини статус државе…

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *