Партијске или народне слуге

Конституисање парламента

Већ приликом конститутивног сазива, Парламент Србије је показао да неће правити изузетке у односу на своју прошлост. Иако се ради о посредничкој демократији, посланици су изразили много већу страначку припадност него отворену лојалност народу који им је на изборима поверио мандат

Лутрију, којом су стари Атињани бирали међу слободним грађанима људе да их представљају у скупштинском већу како би одлучивали о политици Полиса, већ одавно замењују општи избори гласањем грађана. Мада ни данас многи од тих избора нису лишени лутријских ребуса, с обзиром на то да се многе одлуке које се тичу персоналних функција и њиховог деловања доносе изван овог високог тела.
Управо су ти спољни моменти, увијени у обланду формалних разлога, утицали да тек четири месеца од избора одлазећи председник парламента Ивица Дачић сазове 13. сазив Скупштине Србије. Првог дана (1. август 2022) верификовано је свих 250 мандата народних посланика и положене посланичке заклетве, да би другог дана атмосфера заличила на ону на коју смо навикли од увођења вишестраначја у наш политички живот. Најпре су се за то постарали испред Парламента представници покрета „Крени-промени“ и Савеза еколошких организација Србије (СЕОС), окупљени у време почетка конститутивне седнице, како би симболично поручили новим посланицима да радећи свој посао морају да имају у виду мишљење грађана.

[restrict]

ОЧУВАТИ ГРАНИЦЕ ПРИСТОЈНОСТИ Нема ко не поздравља чињеницу да се политичка борба из медија и с улица премести у скупштину све док је у „границама пристојности“, да ће скупштинска заседања бити интересантнија него претходне две године, када у посланичким клупама опозиције практично није било. Шароликост тек конституисаног парламента, од грађанске до националне опције, обећава узбудљивија и динамичнија заседања, мада је већ за прва два дана новог скупштинског сазива јавност у Србији могла да види шта може да очекује у наредне четири године. Назире се комплот од оштрих расправа власти и опозиције, разних могућих и немогућих предлога, преиспитивања постојећих одлука, а може се очекивати и устаљени ред прозивки, све с неизбежним етикетама и увредама.
А први већи гаф на самом заседању направио је најстарији народни посланик у новом сазиву Скупштине Србије Владета Јанковић, који је уједно и председавао конститутивној седници до избора председника парламента. Посланицима се обратио тако што је одржао мали али оштар политички говор о парламентаризму, поштеним изборима, легитимитету власти, уз низ замерки на рачун власти, што су представници опозиције наградили аплаузом а владајућа већина негодовањем и квалификацијом „злоупотребе назабележене у раду скупштине када је реч о конституисању, када је председавајући Скупштини, који је на том месту не захваљујући изборима већ крштеници, злоупотребио позицију на којој се нашао и одржао политички говор достојан трибине у Малом Мокром Лугу“, како је то описао шеф посланичке групе Српске напредне странке (СНС) у парламенту Миленко Јованов.
Након конституисања новог сазива Народне скупштине формирани су и посланички клубови, њих 15, а представници сваког од њих навели су основне смернице и циљеве за које ће се залагати у парламенту.
Новоформирана посланичка група „Европски региони – Војводина, Санџак, Прешевска долина“ себе наводи као једину у којој су искључиво посланици с листа мањина. Сам назив клуба садржи појмове који не фигурирају као званични називи регија које описују, чиме показују изразиту сепаратистичку тежњу, најбоље исказану кроз тврдњу Александра Оленика, са листе „Заједно за Војводину“, да Војводина није север Србије већ да се он налази на Сави и Дунаву. „Заједно за Војводину“ је у Скупштину ушла као листа хрватске националне мањине, док СДА Санџака окупља Бошњаке. Шеф нове посланичке групе је поменути Александар Оленик, а за две године место шефа ће преузети садашњи заменик Енис Имамовић (СДА Санџака). Војвођанска листа има два посланика, као и СДА Санџака, док је Камбери једини представник Албанаца у парламенту.
Председник Социјалистичке партије Србије (СПС) Ивица Дачић је најавио да ће социјалисти бити део парламентарне већине, али и навео да са СНС још није било разговора о конкретним персоналним решењима већ само о наставку сарадње, што ће рећи да од председника Вучића (не по његовој функцији већ политичком значају и снази) зависи и његова судбина и улога у новој власти странке коју води.
Све оно што је наговештено као очекивање понашања у новом парламентарном сазиву појавило се већ приликом бирања председника парламента и његових заменика.

БИТКА ОКО ОРЛИЋА Практично је цео дан трајала расправа у вези с избором новог председника парламента, чија функција је, према Уставу Србије, друга по значају. Најјача листа окупљена око СНС, „Александар Вучић – Заједно можемо све“ за функцију председника Скупштине Србије кандидовала је Владимира Орлића, који је у претходном сазиву био потпредседник парламента.
У његовој званичној биографији између осталог стоји да је у Обреновцу завршио основну школу, Математичку гимназију у Београду, дипломирао је на Електротехничком факултету Универзитета у Београду – Одсек за електронику, телекомуникације и аутоматику, Смер за телекомуникације, где је стекао и звање доктора наука електротехнике и рачунарства – на Одсеку за телекомуникације и информационе технологије. Члан је Српске напредне странке од 2008. године. Изабран је за народног посланика на изборима 2014, 2016, 2020. и 2022. године. Био је заменик шефа посланичке групе СНС у Скупштини Србије, а у прошлом сазиву био је потпредседник парламента.
И док су представници владајуће већине, најављујући подршку, истицали његове способности и искуство, опозиција сматра да му недостаје култура дијалога, због чега му неће дати глас, што ће рећи да расправа о Орлићевој кандидатури није могла да прође без жучи и политичких пикантерија.
Прво је шеф посланичке групе „Европски региони – Војводина, Санџак, Прешевска долина“ Александар Оленик рекао да они неће гласати за Орлића, јер га, каже, нису предложили ни грађани, ни посланици, већ председник СНС Александар Вучић, цинично закључујући да Орлић на „своје име и презиме не би прешао ниједан цензус“.
Било је још опозиционих критика и осуда Орлића, али је посебну пажњу привукла једна. Шеф посланичке групе „Зелено-леви клуб – Не давимо Београд – Морамо“ Радомир Лазовић је Орлића назвао „шампионом надвикивања и светском класом када је у питању лансирање увреда и претњи“, обраћајући се директно још увек актуелној премијерки, али и изабраној посланици са СНС листе: „Он је и песник, а видим, госпођо Брнабић, да се питате зашто је то важно. Као уметник он разуме стварност критичког пропитивања стварности у којој живимо. Зато, када гуши дебату, он то не ради јер не зна за боље, већ зато што зна да се ни најмањи глас опозиције не сме чути“, рекао је Лазовић.
Цитат је важан јер је, одговарајући Лазовићу, уз опаску да ће грађани који прате скупштински пренос, помислити да је он опседнут њоме, Брнабићка додала: „Поуздано знам да је говор који сте прочитали пре два дана лично писала Виола фон Крамон, тако да је Виола опседнута мноме“, рекла је Брнабић.
Тензија је расла ка крешченду јер је уследила опомена Брнабићки од председавајућег Јанковића да не износи тешке оптужбе уколико за њих нема доказе, али је она навела да није реч о оптужбама него о чињеницама. Јер, како каже, ту коалицију направила је Виола фон Крамон и то је јавно рекла. „Фон Крамонова их је угурала у парламент, да би им она писала говоре и причала кога да нападну“, рекла је Брнабићка.
А онда се посланик Народне странке Владимир Гајић јавио на тему повреде Пословника јер, како тврди, Ана Брнабић не може у исто време да врши две функције, да буде и посланик и премијер у техничкој влади.
Да ли због Гајићеве инвективе или нечег другог, Ана Брнабић је у вечерњим сатима, уочи самог гласања за председника парламента, поднела оставку (други у сличној позицији то још увек нису учинили – рецимо Вучевић, као градоначелник Новог Сада) и изазвала нове недоумице о питању њене политичке каријере. Односно, да ли је то знак да се она ипак сели у извршну власт.
Тек у вечерњим сатима на функцију председника Скупштине Србије изабран је Владимир Орлић, потпредседник Главног одбора СНС-а, за кога је гласало 154 од 230 посланика.
Ништа мања бура није била ни око избора за потпредседничка места, а у овом сазиву Скупштине треба да их буде седам. За опозицију је то, изгледа, питање свих питања јер су се у чаршији (друштвеним мрежама) још неколико дана уочи заседања појавиле „навијачке“ спекулације. Дојучерашњи саборци наставили су да упиру прсте једни у друге, уз неизоставне оптужбе „због сарадње са влашћу“.
Да ће избор потпредседника ићи тежим путем, јасно је било оног тренутка када је у заједничком саопштењу наведено да ће група од 35 народних посланика (Народна странка, ДС, „Заједно“ и Не давимо Београд) предложити потпредседника Скупштине Србије у име свих ових партија, и да ће то бити Зоран Лутовац. Саопштењем се огласила и, тиме повређена, ССП, рекавши да „две деценије уназад кандидате за потпредседника дају два највећа опозициона посланичка клуба“, као и да је „неписано правило да за предложене кандидате за потпредседнике, како опозиције тако и власти, гласају сви народни посланици“. Другим речима, посланичкој групи „Уједињени – ССП, ПСГ, Преокрет, Слога“, као највећој опозиционој посланичкој групи, треба да припадне једно потпредседничко место, и за ту функцију су предложили Борка Стефановића.
Свему је кумовала конфузија да ли се потпредседници кандидују према освојеним посланичким листама или према величини посланичких клубова. Једни броје посланике и сходно томе праве планове, а други се позивају на изборне листе, тврдећи да је број освојених гласова за листу критеријум за потпредседничко место.
Преко саопштења ће се сазнати и да друга по величини посланичка група – коалиција „Нада“, за функцију потпредседника кандидује Божидара Делића, уз напомену да уколико ДС, Народна странка, Не давимо Београд и „Заједно“ желе да имају свог кандидата за потпредседника, неопходно је да направе један заједнички посланички клуб уместо четири, како је то у медијима најављено.
Партије предвођене Народном странком (ДС, Не давимо Београд и „Заједно“) решене су у томе да објасне да је Зоран Лутовац изабран за потпредседника захваљујући потписима које су посланици ових странака и сакупили, а да би поткрепили ту тврдњу, показани су потписи посланика који су подржали још шест потпредседничких кандидата, што из власти што из опозиције, а као предлагач потписана је Сандра Божић, посланица СНС, која је такође изабрана за потпредседницу.
На том списку су и имена Снежане Пауновић (СПС), Елвире Ковач (СВМ), Божидара Делића (НАДА), Усаме Зукорлић (Странка правде и помирења) и Борко Стефановић (Уједињени за победу Србије).
Пресудило је правило Пословника да потпредседника формално предлаже најмање 30 посланика и за њих мора да гласа већина од укупног броја народних посланика. Наравно, свему претходи договор.
У два дана тек започетог рада Скупштине Србије било је више тензија и расправа него током целог заседања претходног сазива, проглашеног за једностраначки, због бојкота опозиционе већине, због чега је и дошло до ранијег избора актуелног парламента. Не би то био већи проблем када би се и све његове одлуке доносиле у овом за то намењеном здању. Уосталом, изузетака није било ни у прошлости. Увек су у Србији политичари, самим тим и посланици, били, пре свега, партијски војници, а не слуге народа.

[/restrict]