Партијске или народне слуге

Конституисање парламента

Већ приликом конститутивног сазива, Парламент Србије је показао да неће правити изузетке у односу на своју прошлост. Иако се ради о посредничкој демократији, посланици су изразили много већу страначку припадност него отворену лојалност народу који им је на изборима поверио мандат

Лутрију, којом су стари Атињани бирали међу слободним грађанима људе да их представљају у скупштинском већу како би одлучивали о политици Полиса, већ одавно замењују општи избори гласањем грађана. Мада ни данас многи од тих избора нису лишени лутријских ребуса, с обзиром на то да се многе одлуке које се тичу персоналних функција и њиховог деловања доносе изван овог високог тела.
Управо су ти спољни моменти, увијени у обланду формалних разлога, утицали да тек четири месеца од избора одлазећи председник парламента Ивица Дачић сазове 13. сазив Скупштине Србије. Првог дана (1. август 2022) верификовано је свих 250 мандата народних посланика и положене посланичке заклетве, да би другог дана атмосфера заличила на ону на коју смо навикли од увођења вишестраначја у наш политички живот. Најпре су се за то постарали испред Парламента представници покрета „Крени-промени“ и Савеза еколошких организација Србије (СЕОС), окупљени у време почетка конститутивне седнице, како би симболично поручили новим посланицима да радећи свој посао морају да имају у виду мишљење грађана.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.