ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ГОДИШЊИЦЕ ЗЛОЧИНАЧКЕ АКЦИЈЕ “ОЛУЈА” Беседа патријарха Порфирија: Памтимо, али наше памћење није злопамћење

Данас се обележава 27. годишњица “Олује”, акције хрватске војске и полиције у којој је 250.000 Срба протерано из Хрватске, а више од 1.800 убијено и нестало.

Нови Сад вечерас је у знаку сећања на жртве највећег етничког чишћења после Другог светског рата, и саосећања свих који су дошли да пруже подршку жртвама прогона и одају пошту страдалима и несталима током највећег злочина над српским народом у новијој историји.

Обележавање годишњице “Олује” у присуству државног врха почело је у 20 сати, а њој присуствује и председник Србије Александар Вучић.

У присуству државног врха Србије и руководства Републике Српске, интониране су химне Републике Српске и Србије – “Моја република” и “Боже правде”.

Вучић: “Олуја” Највеће етничко чишћење од Другог светског рата на европском тлу

Председник Србије рекао је да “годинама у Србији као да није било сведока о злочинима почињеним над нашим народом”

– Девету годину како на овакав начин обележавамо погром, тежак злочин и највеће етничко чишћење после Другог светског рата. Два су разлога због којих смо данас овде. Први је туга, због убијене деце, жена, страца, 250.000 прогнаних. Други је да би се та сведочења чула.

Вучић каже да смо сопственом народу наметнули осећај кривице због 18 година занемаривања сећања на српско страдање.

– Радили смо то готово читаво пунолетство, 18 година и није нам било боље од тога. Натоварили смо сопственом народу вечни осећај кривице, оравдали смо сваки злочин.. Чак су нам и мењали име, називали нас “хрватским Србима”, “босанским Србима”, “косовским Србима”, а ми смо само Срби и разлике међу нама нема. То што живимо у различитим државама, не значи да припадамо различитим народима

– Рећи ћу данас да је то време завршено и да нема више ћутања, најсветија је обавеза од које нећемо одустати – истакао је Вучић.

Додик: Само јединствени можемо да очувамо сећање

Српски члан председништва Милорад Додик рекао је да народ мора да се окупи.

– Девети пут смо овде, да кажемо да нећемо заборавити, а умало је било. Да није било господина Вучића који је покренуо иницијативу, заборав би био епски, остала би само породична и лична страдања. Девети пут кажемо да нам се неће поновити, али нам се поновило. Срби су прогнани, “Олуја” је погром, злочин, геноцид, етничко чишћење.

– Срби из Крајине полако у Србији и РС се опорављају, свесни да само окупљени и јединствени можемо да очувамо сећање и памћење.

Како каже, морамо да се окупимо око државног руководства Србије и Републике Српске и настојања да одбранимо и да знамо да једино ако нас буде неће бити више колона.

– Моја земља је Србија и Република Српска. Немам други идентитет и ту желим да будем. Једног дана као резултат свих страдања мораће да дође наше национално јединство. Тешка је судбина нас Срба, али морамо да се окупимо и да знамо да неће више бити колона ако нас буде бранила Србија. Нас су побили Хрвати, отимовали су на имовину.

Како је рекао Додик “Срби никада нису могли да живе другачије него са слободом”.

– Слободе нема ако немате државе. То најбоље видимо ми у Федерацији. Слобода је кључна реч наших живота.

Сања Вулић: Туга за родним крајем

Једна од страдалница из колоне Сања Вулић из Двора на Уни, дете из колоне, каже да су њена осећања помешана. Тугује за родним крајем, а осећа велику част и захвалност председнику Вучићу и званичницима, као и свим присутнима који не дозвољавају да егзодус падне у заборав.

 – Најранија сећања моја досежу до почетка 1990. година, када је почело малтретирање српског становништва. Сви лепи догађаји и звуци детињства су потиснути, звуцима рушења кућа и пуцњавом – рекла је Вулић.

Како каже, најтежи тренутак који је преживела јесте тај што је три дана гледала у колону и покушавала да пронађе свог оца.

– Тек четвртог дана стигао је и наш отац, укрцао нас је у стари градски аутобус у Бањалуци, и послао пут Србије. Он је остао и наставио трактором иза нас – рекла је Вулић.

Нјена мајка имала је сат времена да спакује ствари и напусти са породицом вековно огњиште. Кренули су пут Бања Луке.

– Гледамо страхоте у којима стари умиру, људи плачу и сахрањују их поред пута – сећа се Сања у сузама.

Како каже, прошло је 27 година, а Србија је Крајишнике прихватила, школовала и запослила.

Она је рекла да је поносна на људе који данас воде Србију, јер види светлу будућност за децу која су у њој рођена.

– Ја нисам рођена у Србији, али ово је моја држава, а Нови Сад је мој град. Ја сада видим светлу будућност за моју децу која су рођена овде у Србији – рекла је Сања.

Патријарх Порфирије: Не заборављамо жртве

Церемонија је почела парастосом за жртве коју служи патријарх српски Порфирије.

Патријарх Порфирије поздравио је све који су се сабрали, рекавши да сви који су ту деле мање или више сличну, или чак исту историју.

– Поздрављам све присутне у име Божије. Од владике Иринеја породица је из Далмације, одакле су многи од вас дошли. И моја породица се на сличан начин обрела на овој богатој српској покрајини. И многе друге владике и свештеници имају такву или сличну, личну и породичну историју. Због тога се ми таком добро суштински разумемо. Због тога се сећамо и окупљамо све године, најпре да би призивајући име Божје сви заједно молили њега да у жељном наручју упокоји нашу браћу и сестре, рођаке и суграђане, све, који су невине жртве страшних августовских дана 1995. године – рекао је Порфирије.

Како каже, не заборављамо жртве и разарања у “кристалној ноћи” у Задру и остале ужасе…

– Све су то камичци у мозаику наших страдања и распећа. Заједно са Сиском, Глином, Јасеновцем, са нама су данас и преживели сведоци страдања, који чувају и нама преносе памћење. Нјиховој жртви и страдању се клањамо и памтимо – рекао је патријарх српски.

Како је навео, морамо да памтимо њихова сведочења, како неко не би рекао да се то није десило и да није истина. Додаје, да неко не би рекао да су то биле хуманитарне акције и томе слично.