Маштање о преокрету

Да ли Срби још могу да се окупе и почну спасоносно да делују?

Када се ради о стању у коме се налазе српске земље, мало тога се променило од почетка 20. века до данас. Наш простор је био и остао раскомадан. Ми смо, углавном, окружени народима који нам не мисле добро. Но променио се – нажалост на много горе – наш капацитет да се с тим носимо. Били смо бујна нација с великом ослободилачком енергијом и државама посвећеним тој мисији, а данас смо биолошки и морално истрошени, а онима који воде ову земљу као да је прече геј додворавање западној елити, него ефективно (не мешајмо то са позерским) деловање у прилог опстанка српске нације.

СУМОРНА СТАТИСТИКА Пред почетак серије наших ослободилачких ратова (1912–1918) – када се велики део српских земаља налазио под влашћу Отоманског царства и Аустроугарске империје – православних Срба је у тим државама, као и у Србији и Црној Гори било пет милиона. Данас нас на Балкану, без оних који се у националном смислу декларишу као Црногорци, има око седам милиона. Са поменутим Црногорцима тек нас је 300.000 више (овде их сврставам у српски корпус не с намером да газим њихову вољу већ ради поређења са стањем почетком 20. века када њиховим прецима није ни падало на памет да су ишта друго осим Срби).
Да бисмо се подсетили каква нас је судбина снашла, добро је да број Срба пре 100 година и сада ставимо у шири контекст. У истом раздобљу – уз такође значајан биолошки пад услед ниског наталитета у последњим деценијама и велико исељавање у развијеније државе ЕУ у истом периоду – Румуна којих је заједно с Молдавцима (у царској Русији пописивани су као део тог народа) било 9,8 милиона, данас само у Румунији и Молдавији има око 20 милиона (или 18 милиона ако изузмемо оне који се данас у националном смислу изјашњавају као Молдавци). Што значи да су се удвостручили или скоро па удвостручили уколико узмемо у обзир последице бољшевичког етничког инжењеринга.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

3 коментара

  1. Tоплица

    На велику жалост многих од нас, актуелније теме и текста на њу, дамас на овом поднебљу нема, а како изгледа – једва да ће га и у следећим вековима бити. Утешно је и греје некакву наду, што се за њу ухватио велики човек. То буди наду да ће се покренути и други, од којих понешто зависи. При томе будимо реални; несмотрено смо у бројним јуришима, посејали у земљу праве пасионарије и остали смо ево овакви какви смо тренутно напоказ.
    Следимо уваженог ДА и прозивајмо власт ! Непрестано ! Тренутак је задњи, ако је и то, ми се топимо као снег на мајском сунцу. Окружени смо злим народићима подржаним споља, али и то је делом због нашег плачевног стања. Али овако без труда и напора да нестанемо – то је срамотно и за оне гробове где будемо лежали.
    Власти да једном престану да планирају нова насеља у Бгд-у јер је то за ову тему најпогубније. У Бгд-у нас је ионако много непотребних. Новац, зарађен или позајмљен, да почне да се мудро врти по свим крајевима. Уместо рушевних села, време је за модерне фарме и имућне фармере. То подразумева огроман рад, али путеви су утабани у земљама свуд около. Једино добра воља која нам волшебно недостаје. Ради буђења и опомињања власти, да ли би имало смисла формирати од интелектуалне елите једно тело које би се састајало и оглашавало саопштењима ? И заиста шта још, јер овај тренд се мора некако ублажавати.

    10
  2. unutrašnji dijalog

    Maštanje o preokretu

    Da li Srbi još mogu da se okrenu i počnu spasonosno da deluju (pitanje aludira na jedinstvo srpskog naroda u odbrani nacionalnih interesa i teritorijalnog integriteta i suvereniteta)? To pitanje za Srbiju je najznačajnije, broj jedan, treba da je na svim naslovnim stranama, ali nikako da se postavi na dnevni red.

    Za opstanak srpske nacije i očuvanje srpske države potrebno je u prvom redu srpsko “nacionalno, versko i političko jedinstvo” (kao što ga imaju Šiptari-Albanci koji separatističkom ideologijim ugrožavaju srpsku državu). Takvo jedinstvo Srbija nema od 50-tih godina do danas, a kako vidim trajaće još mnogo decenija. Zašto, široka je tema za obrazlaganje o uzrocima i posledicama.

    Verujem da milioni Srba maštaju o preokretu, očekujem i ja preokret, ali to ne može da dodje do izražaja zbog “političke diktature, cenzure i centralističku vlast” od 50-tih godina p.v. do danas. KONKRETNO ako analiziramo period od 2000-te godine do danas, Srbija nije nikako smela da rešava pitanje KiM diktaturom Beograda bez političkog učešća SPC, Srba sa KiM, nije nikako smela da prihvati Briselski sporazum kojim se Kosovu daju svi državni atributu (primopredaja teritorije koja se tumači kao “normalizacija odnosa” Srbije i Kosova: zašto nije normalizacija odnosa – da Vučić-Srbija postavi na agendu dijaloga u Briselu povratak 250.000 proteranih Srba? U svim pregovorima Brisel je upozoravao da su sva “otvorena pitanja” na stolu, i ona pitanja koja do sada nisu bila na stolu dijaloga? Zašto Vučić izbegava pitanje povratka proteranih Srba… kao nije realno i racionalno? A realno je da se cela teritorija preda Albancima a da pričamo okolo kako je Srbija sačuvala teritorijalni suverenitet. Stalno se govori o “našoj-srpskoj južnoj pokrajini” – a u Briselskom sporazumu nigde ne piše autonomna pokrajina Srbije KiM, nema ni jedna reč da piše Srbija? Lažemo sami sebe!

    Mi lažemo sami sebe – a Aljbin Kurti sprovodi separatističku politiku da se otme KiM, već su ga oteli Briselskim sporazumom uz pomoć-saglasnost Srbije! Očekuje se “sveobuhvatni obavezujući sporazum-kompromis (poglavlje 35) da se Kosovo učlani u SB UN. Da nije Srbija prihvatila i potpisala B. sporazum (dobila državne atribute i granicu) Kosovo i Zapad ne bi imali politički motiv da vrše pritisak na Srbiju da preda KiM i da se vrši nasilje nad Srbima! Zato imamo pretnje i nasilje oko registarskih tablica, ličnih karata, glasanje kosovskih Srba i na kosovskim i na srpskim izborima… a sve je povod Briselski sporazum u celini: primera radi: Sloboda kretanja od 11. tačaka, Integrisano upravljanje prelazima: Kosovo prepoznaje prelaze kao granicu (za Kosovo “granica”), a za Srbiju je “administrativna linija”(!). Kada Srbi krenu na administrativnu liniju – ne mogu da predju na Kosovo jer je za Kosovo granica? To nema nigde u svetu! Zašto se “tekst” Briselskog sporazuma prikriva od javnosti – nije dostavljen na javnu raspravu po svim tačkama u narodnu skupštinu, i referendum?

    MAŠTANJE O PREOKRETU: Srbi da se okupe i spasonosno da deluju? Kako vidim, redosled bi bio sledeći:

    1. Da se pod hitno odbaci Briselski sporazum koji proizvodi nasilje i diskriminaciju albanaca nad Srbima i otima srpsku teritoriju? ;
    2. Da se pregovori o “normalizaciji odnosa” Srba i Albanaca prebace na SB UN;
    3. Da Srbija u sklopu normalizacije odnosa obavezno na agendi dijaloga zatraži povratak na KiM 250-300.000 proteranih Srba;
    4. Da se onemoguće-zabrane političke odluke o KiM od strane pojedinca-lidera ili političke stranke;
    5. Da učestvo u političkom dijalogu i političkim odlukama o KiM preuzmu, pored državnih organa, i SPC, brojna srpska delegacija izabrana od Srba sa KiM bez uticaja iz Beograda, brojna srpska delegacija dijaspore, i stranački lideri za jedinstvenu Srbiju sa KiM kao sastavnim delom? To su tačke u najkraćem obliku koje treba ispuniti, pored dodatnih desetak tačaka o “principima” koje treba ispuniti po pitanju nacionalnog jedinstva srpskog naroda, borbe protiv opasne bele kuge u srpskom narodu, nekih “princima ramnopravnosti” na etničkoj osnovi koji negativno utuču na srpski nacionalni-pravoslavni identitet… da ne dužim, drugom prilikom. Hvala na razumevanju i objavi!

    10
  3. Unutrašnji dijalog o Kosovu

    Kako do preokreta

    kada je “otimanje” srpske teritorije KiM dovedeno pred svršen čin. Mogu li isti ljudi pod vodjstvom jednog čoveka, koji su ispregovarali nakaradan Briselski sporazum, da ostvare preokret?

    Nadovezao sam se ponovo na temu zbog Vučićeve inicijative “OTVORENI BALKAN” (mini Šengen) za ekonomsko povezianje – dat politički aktivizam – kojoj je prvi cilj bio očigledno “u sklopu “normalizacije odnosa” Srbije i Kosova za konačno “statusno” rešenje Briselskog sporazuma, koja uopšte nije pomogla da ubedi Albance (Kosovo) za prosperitet i budućnost svih gradjana, Srba i Albanaca na Kosovu. Vučićeva inicijativa O.B. je očigledno brzopleto smišljena, bez prethodnog dogovora i sa Crnom Gorom, BiH i Kosovom – da se ubrza “normalizacija” i konačno rešenje Kosovo (predvidnjeno kao šesta država O.B., samo se to prećutkuje. Vašingtonskim sporazumom tačka 5. KS je primljeno u mini Šengen. Pregovarači obe strane su prihvatili sporazum, zašto, kada Kosovo nije država?)

    Današnje konfliktne ratne tenzije i brutalne akcije kosovskih oružanih snaga jasno govore da je jedini cilj Albanaca osvajanje srpske zemlje Kosovo i Metohije. što se poklopilo i sa Američkim geopolitičkim interesima da uvuku ceo Balkan i Baltik pod NATO PAKT za prodor na istok, na Ruske granice, za potencijalno uništenje Rusa. Sve drugo je sporedno. To 70 godina srpski političari ne vide i ne shvataju. ZAŠTO Vučićev “Otvoreni Balkan” sada ne reši granićno/administrativni konflikt izmedju Srbije i Kosova: jel su administrativni prelazi “granica” ili “administrativna linija”? Ne može i jedno i drugo! Što dovodi do konflikta i nasilje nad Srbima. Da je Srbija na veme 2013. odbacila nakaradan veleizdajnički sporazum i tražila povratakna Kosovo 250-300.000 hiljada proteranih Srba, ništa se ovo danas ne bi dogadjalo, Kosovo ne bi dobilo sve atribute “države” i ne bi imalo motive da NASILJEM nad Srbima traži “sveobuhvatni kompromisni sporazum” za učlanjenje u SB UN-a i svim medjunarodnim organizacijama. Zašto se Vučić strogo drži i žuri da po svaku cenu da implementira Briselski sporazum kada će Kosovo postati zasebna “Nezavisna albanska-muslimanska država”?

    PANDORINA KUTIJA – otvorena. Nije džabe izrečeno nakon priznavanja nezavinosti Kosova od mnogih država – protivno medjunarodnom pravu, suverenietu i Ustava Srbije. Mnogi na tom planu vide trenutak-šansu da stvore probleme Srbiji po modelu Kosova. U tom pravcu neki mogu da iskoriste i “regionalizaciju” Srbije (velika greška što su “geografske” oblasti u Srbiji (primer Pčinjski okrug) preinačne u “regione” (koji imaju svoj cilj).

    Iz gore navedenog razloga, na poslednjoj skupštinskoj parlamentarnoj sednici (prisutna opozicija), poslanik iz Sandžaka (?) je naglašenim tonom skrenuo pažnju SA ZAHTEVOM “da od sada, u budućnosti, skupština Srbije i svi relevantni politički organi i institucije – tretiraju “Sandžak”. “Preševsku dolinu” i “Vojvodinu” kao “Evropski regioni Srbije” (kako je naglašavao: Evropski region Sandžak, Evropski region Preševska dolina, Evropski region Vojvodina (koja je po Ustavu Srpska pokrajina) – i nikako drugačije(!). Očigledno je dogovor izmedju njih: Šta to znači: – da može sutra EU (po diktatu Nato Amerike) da kaže: Srbija gazi ljudska prava i vrši diskriminaciju, ekonomsku zaostalost regiona… da stavi šapu na te regione pod svojom kontrolom, možda će ih naoružavati u cilju rasparčavanja Srbije, da se eliminiše svakakav, i ekonomski, i kulturni, i verski Ruski pristup na Balkanu i Baltiku? Srbija treba pod hitno da otkaže nakaradni Briselski sporazum kojim se otima KiM i proizvodi kontinuirano nasilje, diskriminacija i etničko čišćenje Srba dok još ima vremena. Odbaciti naziv “regioni” i vratiti srpske nazive “geografske oblasti Srbije”!? Da skratim, hvala na razumevanju!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.