Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
У сенци сукоба у Украјини, још један замрзнути конфликт, на Косову и Метохији, прети да ће ескалирати у Европи, сматра високопозиционирани политичар у странци Марин Ле Пен Андре Котарац.
Он у ауторском тексту за француски недељник ” Валеурс Актуелес” истиче да су “барикаде, блокаде, косовске специјалне снаге, противавионске сирене и пуцњи 31. јула, у Митровици на северу КиМ, уз сукоб између српског становништва и албанских полицијских снага “горко личили на дежа-ви”.
Котарац, који је чест гост у француским медијима, иначе пореклом Србин, пише да је “варницу тог 31. јула изазвала одлука албанских власти на Косову, да на северу, где је већинско становништво српско, уведу регистарске таблице и косовске личне исправе уместо српских таблица и личних докумената”, преноси Танјуг.
Он подсећа и да је 2011. године закључен споразум о кретању између Београда и Приштине и да тај споразум косовским Србима ни на који начин није наметнуо усвајање пасоша и регистарских таблица, самопроглашене државе коју УН још увек не признаје, као ни више од половине њених чланица.
Он објашњава да та једнострана одлука Приштине, која у очима спољних посматрача може да изгледа небитна, свакако више није таква у контексту сукоба у Украјини и сукоба са Русијом, историјским савезником Србије.
Данас, по Котарцу, простор КиМ личи на нову сцену, на којој се одвијају операције у којима се супротстављају присталице НАТО-а и историјски савезници Руса, две стране које су већ актери у украјинском рату, а чије се последице осећају у свакодневном животу Европљана.
Подсећа и да је Москва одмах критиковала албански напад и подржала Србију, једину земљу која је кандидат за Европску Унију која није увела санкције Русији, иако је осудила напад на Украјину.
Он наводи и да осим афере са регистарским таблицама, треба разумети да су основни проблеми на КиМ и даље замрзнути и далеко од решења са позиција супротстављених страна.
По њему то су пре свега, немогућност Косова да добије међународно признање своје независности четрнаест година након једностраног проглашења, што, како каже, “очигледно звучи као неуспех за НАТО”.
“Више не постоји систематско дипломатско усклађивање, двадесет две државе су чак повукле своје признање независности Косова, попут Гане или Мадагаскара”, истакао је Котарац у тексту за ” Валеурс Актуелес”.
Још један камен спотицања по француском политичару, јесте немогућност повратка српских избеглица које су протерале албанске снаге ОВК, које су за САД биле званично терористичка организација све до напада НАТО-а на Србију, када изненада постају “неизбежан савезник” алијансе.
Наводи и да је током повлачења српске војске са КиМ у јуну 1999. године, више од 250.000 Срба протерано из својих села под претњом стрељања, када је теоретски требало буду заштићени од стране НАТО снага.
У прилог томе он износи и званичне бројке о кретању српског становништва између 1981. и 2011, по пописима становништва, и наводи да је у Приштини 1981. године живело више од 43.875 Срба, а да их је 2011. године било само 437, односно сто пута мање него тридесет година пре.
Пише и да је у Пећи, тај однос 332 у 2011. , наспрам 17.791 у 1981., а у Призрену, 231 према 11.651 након три деценије, уз напомену да недавни подаци чак говоре да их на овом локалитету има само 27, односно 400 пута мање за четрдесет година.
Котарац наводи и да су неколико година после рата, радикални Албанци уништили скоро 150 српских културних и верских споменика, укључујући и одређене манастире из 13. века под заштитом УНЕСКО-а и подсећа да је то много више него у пет векова турске окупације на овим просторима.
Поред ових злогласних разарања, како наводи, на КиМ се појавило више од 400 џамија, које су у великој мери финансирале земље Залива, а велики број џихадиста је отишао у Сирију, више него у било којој другој земљи, Европе, када се рачуна сразмерно броју становника, пише Котарац.
Враћајући се на актуелна дешавања на КиМ, он у тексту каже да су се после 31. јула, тензије смањиле, али и да је неизвесно колико дуго ће то трајати, пошто је спорна одлука администрације у Приштини одложена до 1. септембра.
Вести подстичу, наводи он, на размишљање о Сиријцима, Ирачанима, Авганистанцима – избеглицама – па чак и о могућности прихватања талибана (терористичка организација забрањена у Русији), попут Сандрин Русо.
“Али коме данас сметају српске, хришћанске и европске избеглице, које су пре 23 године протерали косовски Албанци? Хоћемо ли сутра, у срцу Европе, морати да чекамо заглушујућу буку артиљерије како би се чуо њихов тихи вапај?”, пита Котарац.
Француски политичар на крају свог текста поставља и питање да ли ће, ако се насиље појача у септембру, Европа бранити српски територијални интегритет на Косову као што то чини за Украјину, или ће наставити да брани албански сепаратизам, што би, како наводи, било потпуно супротно од онога што ради у Украјини.
НЕКОЛИКО ПОДАТАКА О ВАШИНГТОНСКИМ ГЛОБАЛИСТИМА
„Наднационална владавина интелектуалне елите и светских банкара свакако је пожељнија од националног самоопределења, које се користило у прошлим столећима“.
– Дејвид Рокфелер (David Rockefeller)
У овом контексту, потсетили бисмо на једну чувену изјаву америчког председника Џ.Ф. Кенедија (John F. Kennedy) и његове администрације од 23 маја 1961. године „да се Сједињене Америчке Државе не бране на обали Сан Франциска и „Америчкој тврђави“( “… pull back our defenses to San Francisco and a “Fortress America”…”), него у југоисточној Азији, у Вијетнаму. Кенеди је одлуком од 11 маја 1961. године послао у Јужни Вијетнам 500 војних саветника и започео рат са Северним Вијетнамом…“ (Види: The secret history of the war, “Newsweek”, New York, July 12, 1971, p. 21-22).
Данас се Сједињене Америчке Државе бране у америчкој империјалној бази у Бондстилу у Србији, на Косову и Метохији…
Такође, у овом контексту, цитирали бисмо књигу Andrew J. Bachevich-а коју је објавио под наловом „Washington rules – America’s path to permanent war“ – „Вашингтон влада – амерички пут ка трајном рату“, где дословно стоји:
„Ипак, испитивање последњих шездесет година војне политике и праксе САД открива важне елементе континуитета. Назовите их светим тројством: постојано уверење да минималне основе међународног мира и реда захтевају од Сједињених Држава да одрже глобално војно присуство, да конфигуришу своје снаге за глобалну пројекцију моћи и да се супротставе постојећој или очекиваној претњи ослањајући се на политику глобалног интервенционизма…“ (Види: Andrew J. Bachevich, Washington rules – America’s path to permanent war, New York, 2010, p. 14; George Tahtaras, American military empire, New York, 1971 ).
Међутим, кад смо већ на питању вашингтонског глобалног лидершипа, цитирали бисмо изјаву америчког председника Гранта (U. S. Grant) из 1872 године:
„Цивилизовани свет тежи ка републиканизму, ка народној владавини преко његових представника и наша велика република судбином је одређена, да служи као водич свим осталима… Наш творац спрема свет, да постане у одговарајућем моменту једна велика нација, која ће говорити само једним језиком и којој војска и флота више неће требати…“ (Види: Pierre Virion, Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre-eglise, Paris, France, 1967, p. 27; Russel B. Nye, This almost chosen people – Essays in the history of American ideas, Toronto – Michigan State University Press, 1966, p. 171).
Сматрамо да је овде потребно, да цитирамо још једну изјаву америчког сенатора Џемса Варбурга (James P. Warburg), коју је изговорио пред америчким сенатом у току 1950. године:
„Без обзира на то, да ли то неко хоће или неће, ми ћемо имати светску владу! Једино питање које се поставља јесте: да ли ће та влада бити успостављена на основу њеног прихватања или пак победом…“ (Види: Pierre Virion, Binetot g un gouvernement mondial? …, p. 255; Paul McGuire, The day the dollar died, Los Angeles, California, USA,2009, p. 79; William P. Hoar, Architects of conspiracy – An intriguing history, Boston – Los Angeles, 1984, 317; Willard Cantelon, The day the dollar dies, New Jersey, 1973, p, 62; G. Edward Griffin, The creature from Jekyll Island – A second look at the federal reserve, Westlake Village, California, USA, 2003; James Perloff, The shadows of power – The Council on foreign relations and American decline, Appelton, Wisconsin, USA, 1992, p. 61; William F. Jasper, Global Tyranny … step by step – The United Nations and the emerging New World Order, Appleton, Wisconsin, USA, 1992, p. 88; Daniel Estulin, The true story of the Bilderberg group, Walterville, OR, USA, 2007, p. 83; Gary H. Kah, En route to global occupation – A high ranking government liason exposes the secret agenda for world unification, Lafayette, Louisiana, USA, 1992, p.33).
Ова Грантова сигурност, а касније и Варбургова, имала је свакако своју основу у еволуцији тајних и јавних европских и америчких глобалних структура, које почивају на окултном, идолатријском и ритуалистичком апарату Високе Универзалне Масонерије, који је створен у Сједињеним Америчким Државама под именом „ПАЛАДИЗМА“ од стране дввојице истакнутих масона Алберта Пајка и Ђузепа Мазинија.