Донбаска прекретница

Друга етапа Специјалне војне операције (руски званични назив) Оружаних снага Руске Федерације, у којој нападач остварује циљеве постепеним тактичким напредовањем и где се назиру индикатори првих успеха оперативног значаја, траје четири месеца. У складу с ранијим проценама, битка за Донбаски лук постаје прекретница рата

Руске снаге су прву етапу операције започеле 24. фебруара 2022. године стратегијским изненађењем које све време рата експлоатишу иницијативом на оперативном и тактичком нивоу. Великим маневрима (Z), дубоким уклињавањима (V) и широким обухватима (О), кроз развлачење украјинских снага на фронт ширине 3.000 километара, уз тактичке десанте и високопрецизне ракетне ударе, створени су услови за другу етапу операције, која је почела 19. априла. Тежиште ангажовања руских снага у другој етапи је у североисточном делу ратишта, нападом општим правцима Изјум–Славјанск и Луганск–Артјомовск (однедавно Бахмут).
Подељена су мишљења да ли је на украјинском ратишту у току оперативна пауза, при чему нема дилеме да ће у завршници Донбаске битке битака доћи до преломне тачке не само друге етапе већ, највероватније, и рата уопште.

ВАТРЕНИ ТАЛАС После више продора на североистоку тактичким правцима Изјум–Барвенково, Изјум–Долина, Красни Лиман – Јампољ, Стара Красњанка – Привоље, Александровка–Северодоњецк и Попаснаја–Верхнокајанка, руске снаге заузеле су Лисичанск, што води првом успеху оперативног значаја. У току су борбе за пробијање првог оперативног појаса украјинске одбране на линији Северск–Соледар–Артјомовск. Пракса је показала да руска пешадија споро продире кроз предњи крај одбране насељених места, али када уз разарајући артиљеријски ватрени талас (примењује се први пут после Другог светског рата) пробије прву линију одбране, по неписаном правилу следи брзо заузимање насеља.
У тактичком погледу Северск је својеврсна капија Славјанска и, осим борби у оближњим насељима Серебрјанка и Верхнекаменско, он је пред заузимањем.
Соледар представља тактичку капију Краматорска и борбе се, осим у околним насељима Белогоровка, Берестово и Јаковљевка, воде и у самом Соледару, где су руске снаге заузеле источну половину града, укључујући и важан комбинат „Кнауф“.
На правцу према Артјомовску борбе се, осим у Кодеми (његовој тактичкој капији) и околним местима Покровско, Семигорје и Весела Долина, воде и у Артјомовску, чија позиција има оперативни значај.
Предстојећим падом Соледара биће могућ и руски удар на Артјомовск са севера и његово брзо заузимање.
С руским снагама које напредују са истока садејствују јединице са севера из правца Свјатогорска и оне су током наступања заузеле Богородичноје. Борбе се воде у Пришибу, Сидорову и у шумским масивима северозападно од Славјанска. У тој зони уведене су свеже снаге и замењен је део јединица које су учествовале у заузимању Лисичанска, а првобитна нападна формација којом је руска страна започела другу етапу операције на североистоку највероватније је остала приближне јачине. Руски циљ је продужетак нападних дејстава према Славјанску и Краматорску ради окружења главнине украјинске оперативне групе „Свобода“ и њено уништење.

[restrict]

СЛАМАЊЕ ОДБРАМБЕНЕ ВЕРТИКАЛЕ Руска дејства на прилазима Харкову и према државној граници онемогућавала су тактичке испаде украјинских снага на територију Руске Федерације, а уништен је већи број диверзантско-терористичких група. У зони одбране руске државне границе, са предњим крајем на линији Козачја Лопањ – Липца – Веселоје – Терноваја Старица, ситуација је стабилна и нема индикатора који би указивали на офанзивна дејства украјинске стране.
Код Харкова борбе се воде за Уде (заузимање је у завршници), Салтовку, Дементјевку и Верхније Проходе, што указује на интензивирање руских дејстава према другом по величини украјинском граду ради везивања украјинских снага како се не би ојачала њихова одбрана у Донбасу.
На јужном делу фронта од Горловке до Николајева руске снаге су у дефанзиви, са повременим тактичким испадима ради спречавања уклињавања украјинских снага на правцу Гуљај Поље – Велика Новоселка и обезбеђења бока јединица које блокирају Авдејевку, Курахово и Красногоровку.
Руске снаге заузеле су место Пески у предграђу Доњецка и пресекле комуникацију Авдејевка–Константиновка, чиме су створени услови за полуокружење утврђене Авдејевке са око 20.000 бранилаца. Уз предстојећи пад Маринке, то неће утицати само на окружење града, већ и на укупни развој догађаја на украјинском ратишту. Могуће је да украјинске снаге у одбрани Авдејевке, као и у случају Лисичанска, пређу на задржавајућу одбрану уз напуштање града, јер ће у противном бити уништене. У овом делу ратишта борбе су све интензивније, посебно у Каменки и Њујорку (раније Новгород), што указује на једновремени руски притисак у две зоне: Славјанск–Краматорск–Артјомовск–Соледар и Авдејевка–Константиновка–Курахово–Маринка. Овладавање овом украјинском одбрамбеном вертикалом био би најзначајнији руски успех оперативног значаја и почетак слома украјинске одбране на истоку, са последицама стратегијског значаја.

ТРЕЋА ФАЗА Руска Федерација, по свему судећи, кориговала је ратне циљеве. Из изјава руских званичника виде се промене у реторици, чешће се помиње да би линија коју би до краја јесени достигли могла бити Харков–Запорожје–Николајев–Одеса–Придњестровље, што ће највероватније покушати да остваре у трећој етапи операције.
Руска страна демонстрира снагу и тиме што није прогласила ратно стање, извршила мобилизацију и прешла на ратни режим производње већ све решава у мирнодопским оквирима. Због тога је тренутно на територији Руске Федерације у току формирање 85 батаљонских тактичких група – из сваке федералне јединице по једна, од којих око 50-60 оклопних и 15-20 артиљеријских. Ради се о добровољцима са претходно одслуженим војним роком који ће свој однос са Оружаним снагама уредити уговором, а након обуке бити упућени на украјинско ратиште.
Од украјинских, проруски оријентисаних држављана формирана је Одеска бригада, која је већ ангажована у борбеним дејствима.
Руска држава у Украјини, као и раније у Сирији, Малију, Либији, Централноафричкој Републици и Казахстану, ангажује приватну војну компанију „Вагнер“. Ова група, према непотврђеним подацима, броји око 6.000 припадника и на украјинском ратишту постиже запажене резултате, где је последњи било ефикасно заузимање Термоелектране Угљегорск.
Због непрекидног гранатирања Доњецка, Јасиновате и Горловке (што има политичке импликације) у протеклом периоду руска артиљерија имала је успеха у контрабатирањима и неутралисању украјинске артиљерије. За руску страну је важно што је успела да уништи шест лансера ХИМАРС, 33 хаубице 155 мм и пет лансера противбродских ракета Нarpoon, као и да неутралише украјинске дронове у тактичкој дубини одбране њених снага.
Међутим, највећи губици украјинској страни наношени су у живој сили високопрецизним ракетним ударима.
Укупно је до оперативне паузе на украјинском ратишту било око 250.000 руских војника (150.000 припадника Оружаних снага Руске Федерације, 50.000 припадника народних милиција две отцепљене републике и 50.000 припадника Националне гарде). Користећи превласт у ваздушном простору и уз знатну премоћ у артиљерији, чија су дејства обележила другу етапу операције, руска страна први пут настоји да јој губици буду што мањи и приближила се америчкој стратегији по којој жива сила наступа само на „спржену земљу“. У досадашњем току рата погинуло је између 8.000 и 10.000 припадника руских снага, односно преко 25.000 је избачено из строја.

УКРАЈИНСКА ДЕЈСТВА Украјинска страна ни после шест месеци рата није повратила стратегијску иницијативу, изгубљену на почетку прве етапе. И даље се инсистира на одсудној одбрани, што у условима руске иницијативе и ватрене премоћи излаже Оружане снаге Украјине проблемима и великим губицима.
Да би се избегао котао Лисичанска, јединицама је привремено било одобрено извођење задржавајуће одбране. Суштина украјинске стратегије је у исцрпљивању руских снага, без обзира на сопствене губитке, ради стварања услова за контраофанзиву.
Украјинске јединице имају проблема у руковању наоружањем западног порекла због недовољне обучености и неадекватне логистичке подршке.
Након последњег таласа мобилизације њихово бројно стање је око 1.000.000 војника, од тога 700.000 у Оружаним снагама. У досадашњем току рата погинуло је између 50.000 и 60.000 припадника, односно преко 100.000 је избачено из строја. Украјинске јединице трпе несвојствено велике губитке у људству и техници, посебно код мобилисаних и недовољно обучених састава, при чему имају проблема с борбеним моралом.
Због великих губитака у непосредним борбама, као и због честих руских високопрецизних ракетних удара по центрима за прикупљање и припрему страних плаћеника, Министарство одбране Руске Федерације констатовало је смањивање њиховог броја са 7.107 на 2.741 (убијено 2.347 и побегло 2.019).

ЧЕТИРИ ЗОНЕ ФРОНТА Украјинско ратиште може се поделити на четири зоне.
Прва је шири простор Славјанска и Краматорска, где је главни правац напада руских снага. Од укупног броја батаљонских тактичких група ангажованих на украјинском ратишту (117, од којих 9 у резерви) руска страна је на овом простору ангажовала 54 (30 са севера и 24 са истока), што је скоро половина њених снага у Украјини, на фронту дужине 120 километара.
Руске снаге са три батаљонске тактичке групе изводе дејства код Харкова и са 16 одбрану државне границе североисточно од Харкова, што је друга зона.
Трећа зона је простор од Горловке до Никопоља, где 22 руске батаљонске тактичке групе бране линију фронта дужине 310 километара.
Четврта је простор северно од Херсона, где 13 руских батаљонских тактичких група брани линију фронта дужине 252 километара. Снаге су позициониране северозападно од Дњепра, што им даје одређене предности и слабости.
Град Херсон у залеђу добар је ослонац за одбрану, али осетљивост ових снага огледа се у постојању само три мостна места преласка преко Дњепра – Антоновски друмски (тренутно оштећен и ван употребе) и Антоновски железнички мост код Херсона и хидроелектрана с друмско-железничким мостом код Каховке.
Украјинска страна у првој зони изводи одбрану најквалитетнијим оперативним потенцијалом (Оперативна група „Свобода“, састава 13 бригада). У остале три зоне концентрисане су слабије украјинске снаге, којима се током припреме за другу етапу операције придружило још око 11 бригада из стратегијске резерве.

УКРАЈИНСКА КОНТРАОФАНЗИВА Уочавају се четири могућа украјинска нападна правца у јужном делу ратишта – два у трећој и два у четвртој зони. Први правац је Николајев–Херсон, други Гуљај Поље – Каховка, трећи Запорожје–Мелитопољ и четврти Курахово–Волноваха.
Као главни издваја се трећи правац, јер би се у његовом захвату брзим продором могло извршити расецање снага браниоца и излазак на Азовско море, с једним, евентуално два оперативна ешелона. Али то је уједно и правац где би снаге нападача биле најосетљивије на бочне ударе браниоца.
На остала три правца нападна операција захтевала би извођење у две фазе, што би захтевало два оперативна ешелона и резерву. На правцу Курахово–Волноваха напад би се реализовао ради избијања на комуникацију Доњецк–Маријупољ, а након увођења свежих снага дејства би се наставила ка Доњецку и Маријупољу.
Украјинска страна највероватније се определила да јој главни правац напада буде у четвртој зони. Правцем Николајев–Херсон ангажовале би се снаге за блокаду, а касније и за заузимање Херсона и два моста на Дњепру, док би се правцем Криви Рог – Каховка ангажовале снаге ради заузимања хидроелектране и моста преко Дњепра. У наредној фази нападна операција највероватније би се продужила увођењем свежих снага и продужетком дејстава ка југоистоку.
У међувремену, украјинске снаге су ради борбеног извиђања форсирале реку Ингулец код Андрејевке. Руске снаге су их потиснуле из Белогоровке, коју су држали последње две године, док се за Андрејевку воде позиционе борбе. Руске јединице су на криворошком правцу напале украјинске положаје у местима Киселевка, Потемкин, Партизански Первомајск, Луч, Посад-Покровски, Степова Долина, Шевченково, Нова Зора, Прибугско и Зеленодолско. Прокламована намера украјинске контраофанзиве делује контрадикторно с обзиром на упорне покушаје рушења мостова на Дњепру ракетама ХИМАРС, који су јој на главном правцу потребни за прелазак на наредну фазу нападне операције (поједини западни аналитичари тврде да су већ срушени).
Имајући у виду последице евентуалног украјинског неуспеха, закључује се да је најављена контраофанзива ризичан и највероватније изнуђен потез. Могуће је да њено најављивање у медијима има више пропагандно-психолошку него ослободилачку сврху, јер је чињеница да постоји потреба за смањењем руског притиска на Славјанско-Краматорску англомерацију. Поред тога, због последица антируских санкција на Западу је све присутнија „засићеност“ јавног мњења ситуацијом у Украјини, што води слабљењу подршке увозу наоружања, па се потенцирањем контраофанзиве тражи његова даља оправданост.
Украјинској страни је за успех у четвртој зони потребно најмање 10, а у трећој више од 20 врхунски увежбаних и опремљених бригада. Најелитније украјинске снаге због почетног руског стратегијског изненађења и опредељења политичког врха за одсудну одбрану од првог дана рата боре се у Донбасу. Без обзира на настојање Запада да увозом наоружања у Украјину бројчану квантитативну надмоћ њених Оружаних снага унапреди подизањем квалитета, то није могуће постићи за неколико месеци.
Осим тога, украјинске снаге су до сада углавном изводиле одбрамбена дејства у утврђеним фортификацијским објектима. У најављеној контраофанзиви, на простору који за разлику од донбаске англомерације чини степа, нападач би борбени распоред за напад морао развијати на отвореном простору. Имајући у виду изразиту руску ватрену премоћ у артиљерији и авијацији, украјинским јединицама су мале шансе за успех, што се ових дана видело и у мостобрану на реци Ингулец код Андрејевке.
Евентуални успех украјинске контраофанзиве био би погубан за руску страну, што она највероватније неће дозволити. У току је увођење свежих руских снага из правца Крима, чија би сврха на први поглед могла бити ојачавање одбране јединица које се бране на југу, што украјинска страна управо жели да постигне, јер би се тиме скренуо фокус са североистока.
Реално је очекивати ново стратегијско изненађење попут оног на почетку рата, којим је руска страна предухитрила украјинску. Могуће је и ново стратегијско обмањивање којим би руске снаге задржале иницијативу, а украјинским би се компромитовала замисао за контраофанзиву и на тај начин би биле задржане у позицији константног кашњења у потезима. Свеже руске снаге могу из покрета напасти Запорожје или Николајев. Међутим, оне могу бити ангажоване и за ојачање снага које нападају Авдејевку и Маринку. Није искључено њихово ангажовање на главном правцу – ка Славјанску и Краматорску, при чему би увођење са југа, из правца Крима (уместо из Белгорода), могло бити суштина изненађења и допринос не само слому дуго најављиване украјинске контраофанзиве већ и целокупне одбране у Донбасу.

Аутор је пуковник у пензији

[/restrict]