Декрет за елиминацију Додика

Иако је, под притиском Бошњака, одустао од наметања политичких измена Изборног закона БиХ, Кристијан Шмит дао је широка овлашћења Централној изборној комисији БиХ да из изборне трке за предстојеће опште изборе елиминише све неподобне кандидате

Да би ускладио интересе Хрвата и Бошњака, тачније, првима дао нешто од онога што им бројнији партнери ускраћују у федералном браку, лажни високи представник Кристијан Шмит планирао је да, користећи „бонска овлашћења“, наметне политичке и техничке измене Изборног закона у БиХ.

БОШЊАЧКО НЕЗАДОВОЉСТВО Од политичких измена, које је требало да донесу промене у функционисању Федерације БиХ, Кристијан Шмит је, под притиском незадовољних припадника најбројнијег народа дејтонске творевине (демонстрације неколико хиљада Бошњака испред представништва ОХР-а у Сарајеву), наводно само привремено одустао. Али је зато потписао декрет којим се, између осталог, дају широка овлашћења Централној изборној комисији БиХ, у чијем саставу доминирају представници СДА и партија „конструктивне опозиције“ Српске, да из предстојеће изборне трке елиминише неподобне кандидате. Што би, о чему се већ отворено говори, требало да омогући Западу и његовим домаћим партнерима да админстративним мерама спрече Милорада Додика да и даље игра кључну улогу у политичком животу Републике Српске и Босне и Херцеговине.
Пре него што анализирамо овај нови планирани удар на кључног политичара мањег БиХ ентитета, треба пронаћи одговор на питање зашто је Шмитов план о измени Изборног закона БиХ толико разљутио Бошњаке да су представници свих њихових политичких партија, као и обична раја на скупу организованом у граду на Миљацки, оштро изразили противљење таквом пројекту незваничног гувернера Босне.
Према информацијама које су се пре почетка демонстрација у Сарајеву појавиле у медијима, Шмит је желео да у измењени Изборни закон прогура „етнички цензус“ који би дао већа права Хрватима, односно намеравао је да убаци промене које су се односиле на функционисање домова парламента Федерације БиХ, избора руководства тог ентитета, као и Уставног суда Федерације Босне и Херцеговине.
Такве „јеретичке идеје“ биле су неприхватљиве за присталице „грађанске БиХ“. Они су се на протесту позивали и на недавну резолуцију Бундестага којом се немачки парламент заложио за трансформацију дејтонске творевине у државу која ће бити по мери искључиво њеног најбројнијег народа. Уз захтеве да се о споменутом предлогу високог представника изјасне амбасаде САД и Велике Британије, Бошњаци су с протестног окупљања поручили гаулајтеру из Баварске да „овакве промене Изборног закона, које су утемељене на етничкој дискриминацији, покуша имплементирати у Немачкој“.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.