Декрет за елиминацију Додика

Иако је, под притиском Бошњака, одустао од наметања политичких измена Изборног закона БиХ, Кристијан Шмит дао је широка овлашћења Централној изборној комисији БиХ да из изборне трке за предстојеће опште изборе елиминише све неподобне кандидате

Да би ускладио интересе Хрвата и Бошњака, тачније, првима дао нешто од онога што им бројнији партнери ускраћују у федералном браку, лажни високи представник Кристијан Шмит планирао је да, користећи „бонска овлашћења“, наметне политичке и техничке измене Изборног закона у БиХ.

БОШЊАЧКО НЕЗАДОВОЉСТВО Од политичких измена, које је требало да донесу промене у функционисању Федерације БиХ, Кристијан Шмит је, под притиском незадовољних припадника најбројнијег народа дејтонске творевине (демонстрације неколико хиљада Бошњака испред представништва ОХР-а у Сарајеву), наводно само привремено одустао. Али је зато потписао декрет којим се, између осталог, дају широка овлашћења Централној изборној комисији БиХ, у чијем саставу доминирају представници СДА и партија „конструктивне опозиције“ Српске, да из предстојеће изборне трке елиминише неподобне кандидате. Што би, о чему се већ отворено говори, требало да омогући Западу и његовим домаћим партнерима да админстративним мерама спрече Милорада Додика да и даље игра кључну улогу у политичком животу Републике Српске и Босне и Херцеговине.
Пре него што анализирамо овај нови планирани удар на кључног политичара мањег БиХ ентитета, треба пронаћи одговор на питање зашто је Шмитов план о измени Изборног закона БиХ толико разљутио Бошњаке да су представници свих њихових политичких партија, као и обична раја на скупу организованом у граду на Миљацки, оштро изразили противљење таквом пројекту незваничног гувернера Босне.
Према информацијама које су се пре почетка демонстрација у Сарајеву појавиле у медијима, Шмит је желео да у измењени Изборни закон прогура „етнички цензус“ који би дао већа права Хрватима, односно намеравао је да убаци промене које су се односиле на функционисање домова парламента Федерације БиХ, избора руководства тог ентитета, као и Уставног суда Федерације Босне и Херцеговине.
Такве „јеретичке идеје“ биле су неприхватљиве за присталице „грађанске БиХ“. Они су се на протесту позивали и на недавну резолуцију Бундестага којом се немачки парламент заложио за трансформацију дејтонске творевине у државу која ће бити по мери искључиво њеног најбројнијег народа. Уз захтеве да се о споменутом предлогу високог представника изјасне амбасаде САД и Велике Британије, Бошњаци су с протестног окупљања поручили гаулајтеру из Баварске да „овакве промене Изборног закона, које су утемељене на етничкој дискриминацији, покуша имплементирати у Немачкој“.

[restrict]

ШМИТОВА ЕКСПЛОЗИЈА У ГОРАЖДУ Под притиском Бошњака, али и прихватајући савете које је добио од својих наредбодаваца, Шмит је одлучио да одступи. Саопштио је да је лидерима странака у Федерацији БиХ „оставио времена за договоре и политичке измене Изборног закона“, не искључујући могућност да, уколико то изостане, он поново посегне за својим овлашћењима. Овакав његов потез изазвао је велико незадовољство Хрвата, док је за њихове моћније партнере из принудног федералног брака раздвајање политичког од техничког дела измене Изборног закона било „потпуно прихватљиво“.
Ни Шмит, међутим, није могао да дуго скрива незадовољство због тога што су, после Срба, и Бошњаци (макар привремено) довели у питање његов ауторитет неприкосновеног газде у БиХ и тако покварили пројектовану слику о улози високог представника из Немачке у решавању проблема некадашње централне југословенске републике.
Након што је у интервјуу „Вечерњем листу“ оценио да Босни и Херцеговини „нису потребне измене Дејтонског споразума, већ само Устава“ (не искључујући могућност да их сам наметне), бивши министар пољопривреде Немачке експлодирао је од беса приликом наступа у Горажду. Одговарајући на питање новинара о Изборном закону, реаговао је потпуно недипломатски и повишеним тоном назвао политичаре из БиХ – смећем.
„Смеће, потпуно смеће! Нисам дошао да седим и стојим овде, ја бринем за ову државу. Нисмо овде да играмо политичке игре. Политичари их играју и мени је више доста тога“, одапео је „отровне стрелице“ изнервирани политичар из баварске Хришћанско-социјалне уније.

 

ДОДИК У СЕПТЕМБРУ ПОНОВО КОД ПУТИНА Милорад Додик је, након састанка са амбасадором Руске Федерације у БиХ Игором Калабуховом, саопштио да ће крајем септембра поново отпутовати у највећу државу света и састати се с Владимиром Путином. Српски члан Председништва БиХ је на састанку с Калабуховом говорио о проблему изградње гасовода према Бањалуци. Давање зеленог светла за овај пројекат, према његовим тврдњама, већ 12 година на седницама Савета министара БиХ опструирају представници Бошњака. „Док смо ми на власти, а верујем да ћемо остати, неће проћи ниједан пројекат у БиХ док се не одобри питање проласка гасовода према Бањалуци“, поручио је Додик. На његову изјаву реаговала је министарка спољних послова БиХ Бисера Турковић тврдњом да „власти РС, преко председавајућег Савету министара БиХ Зорана Тегелтије, блокирају изградњу јужне интерконекције гасовода којим би Босна и Херцеговина престала бити зависна од руског гаса“.

ШИРА ОВЛАШЋЕЊА ЦИК Овакав недипломатски наступ Шмита изазвао је оштре критике и у Немачкој, што, наравно, не значи да ће се његова држава и колективни Запад одрећи услуга хер Кристијана у Босни. Јер његов главни задатак у овој земљи није да усклади интересе Бошњака и Хрвата већ да среди српски проблем и омогући што брже усисавање БиХ у НАТО. Пошто је главна препрека постизању тог циља „непослушни“ и „малигном“ руском утицају подложни Милорад Додик, предузимају се мере како би он, мимо изборне воље грађана, био одстрањен с власти. У том контексту треба посматрати и најновији Шмитов декрет којим се у оквиру техничких измена Изборног закона дају шира овлашћења Централној изборној комисији да с листе кандидата за предстојеће Опште изборе (2. октобра) одстрани све оне особе које, по њеној процени, крше изборни процес или Дејтонски споразум.
С обзиром на састав ЦИК БиХ, као и на не тако давну изјаву њеног председника Суада Арнаутовића да ће „(Милораду) Додику и (Драгану) Човићу бити забрањено учешће на изборима ако Кристијан Шмит каже да крше Дејтонски споразум“, уопште није нереално очекивати да ће пред државника из Лакташа бити постављена оваква рампа.
Сценаристи овог пројекта верују да административно избацивање Додика из изборне трке неће изазвати превелики отпор у мањем ентитету, али и да ће званични Београд мирно прихватити такву одлуку. После елиминисања „главног проблема“ странкама „конструктивне опозиције“ ће, према њиховим проценама, бити отворен пут до победе на октобарским изборима, након чега ће челници нове власти у Бањалуци као „реалполитичари“ дати зелено светло не само за улазак БиХ у НАТО већ и за промене дејтонског устава. Што би од Републике Српске направило празну љуштуру.

НОВИ ДЕСАНТ НА ДРВАР Контингент од 50 немачких војника придружио се трупама ЕУФОР-а у мировној мисији у БиХ, где је стигао са задатком који му је поставио Бундестаг: „Да спречи сецесију Републике Српске и сузбије малигни руски утицај.“ Занимљиво да је највећи део овог, по бројности скромног контингента Бундесвера, смештен у Дрвару, граду у коме су њихови преци обучени у униформе Вермахта 25. маја 1944. извршили неуспели десант чији је циљ било хватање Јосипа Броза Тита. Немци су свесни да поновни долазак њихових војника у БиХ није наишао на добар пријем међу Србима, због чега је Берлин, са образложењем да су „забринути због евентуалног формирања оружаних снага РС“, одложио реализацију раније донете одлуке о давању новца за касарну у Добоју, која се налази на територији Републике Српске.

ЧУВАРИ МИРА Да у Вашингтону има оних који желе да НАТО дође као чувар мира у БиХ и пре него што ова земља евентуално постане део Северноатлантске војне алијансе, показала је и иницијатива шесторо америчких сенатора – Џини Шахин, Роџера Вицкера, Тома Тилиса, Дика Дурбина, Бена Кардина и Крис ван Холен. Ови „пријатељи Босне“ предлажу да се у Конгресу САД донесе закон којим ће се обезбедити да НАТО распореди своје трупе у БиХ у случају да Русија у Савету безбедности УН у новембру блокира наставак мандата ЕУФОР-а. Сенатори су, јасно, овакав захтев образложили потребом да се спречи „ширење руског и кинеског утицаја на Балкану“, при чему су потпуно игнорисали међународно право које предвиђа да се овакве мисије могу само спроводити одлуком СБ УН или на позив земље домаћина.
Није, наравно, спорно да у БиХ има оних који желе да упуте такав позив НАТО-у, односно да Бошњаци чине све како би, без сагласности Срба, претворили некадашњи Босански пашалук у земљу чланицу западне војне алијансе.
Тако је министарка спољних послова БиХ Бисера Турковић у писму упућеном генералном секретару Северноатлантске алијансе Јенсу Столтенбергу затражила подршку НАТО-а, истичући како се њена земља „суочава с бројним изазовима у светлу актуелних дешавања у региону и Европи“. Норвежанин је у одговору адресираном на Турковићеву поручио да „НАТО развија сет мера, посебно скројених за БиХ, у складу са вашим потребама“. Мада није појаснио о каквим се мерама ради, нема никакве сумње да су оне уперене против интереса Републике Српске, чије је руководство Столтенберг у овом писму (премда га директно није именовао) означио као носиоца „сепаратистичке реторике и активности које прете да наруше успех Дејтонског споразума“.
На ову преписку је, као што се и могло очекивати, реаговао Милорад Додик. Саопштио је да је Турковићева „злоупотребила позицију министра спољних послова, пошто је Председништво БиХ једино надлежно за комуникацију са НАТО-ом и другим земљама о војним питањима“.
Најутицајнији политичар Српске је без сумње у праву кад се позива на устав дејтонске државе, али је невоља у томе (чега је Додик свакако свестан) што Столтенберг, као и други западни фактори свесно игноришу Устав БиХ кад год то омета реализацију њихових циљева. А они су, што смо се могли уверити протеклих деценија, готово увек у супротности с интересима Срба.

[/restrict]