Британцима је обећана глад и хладноћа

Пише Виктория Никифорова

Градоначелник Лондона Садик Кан најавио је неизбежно. „Ове зиме“, рекао је, „стотине хиљада Лондонаца неће имати другог избора – да плате храну или грејање. Неће имати довољно ни за једно ни друго.
У ствари, ово је, како би Британци рекли, understatement – потцењивање. Још у мају се појавила статистика да је четвртина Британаца потхрањена. Па, или да се изразим политички коректним новоговором, „прескочио сам бар један оброк дневно“. Односно, у пролеће је било око шеснаест и по милиона људи, укључујући бебе и старије.

Од маја цене у Британији само расту, док плате стагнирају. Рачуни за грејање ће томе допринети на јесен. Блумберг је израчунао да ће просечно енглеско домаћинство у јануару плаћати 4.600 фунти годишње за струју и грејање, а до априла ће та цифра порасти на пет и по хиљада. Па шта да кажем, ово су три добре месечне плате.

Мере подршке Британцима – о њима је тешко говорити озбиљно.
Интернет сајтови који тргују робом са истеклим роком трајања су процветали. Њихови власници уверавају купце да је апсолутно безбедно јести такве производе: једино што „могу мало променити укус и текстуру“.
Влада не покушава да ограничи цену хране у супермаркетима – одлучиће тржиште. Плате се не повећавају, иако грађани редовно и масовно штрајкују. Бенефиције за компензацију “раста трошкова живота” изгледају искрено подругљиво.
Много се прича о субвенцијама за комуналне станове, али до сада ништа није урађено по том питању.  Надлежни обећавају да ће смањити трошкове за неколико стотина фунти, али није јасно колико ће смањити, јер су поскупљења непредвидива.
Очигледно је да већина Британаца неће моћи да греје своје куће и станове. Влада их позива да уживају у библиотекама и музејима. Проблем је што ће библиотеке и музеји зими имати рачуне за светло и грејање у стотинама хиљада фунти. Да ли ће их држава платити то је отворено питање.

Посебно је интересантно питање како ће се грејати болнице. У многима од њих, чак и пре било какве кризе, пацијенти су били приморани да леже у џемперима и одећи – толико је хладно на одељењима.
Градоначелник Лондона – иначе, пореклом Пакистанац – говорећи о хиљадама Лондонаца, мисли пре свега на социјално незаштићене грађане. То су пензионери, инвалиди, илегални мигранти, зависници, бескућници, психички болесници, избачени на улицу из болница.
Они су заиста у опасности. Раније су ови јадници могли бар понекад да преноће у склоништу, да се тамо мало нахране. Склоништа су сада пред затварањем због шестоцифрених рачуна за комуналне услуге.
Међутим, Садик Кан упорно понавља горке истине: зими ће не само бескућници обољевати и умирати од глади и хладноће, већ и сасвим обични Британци, бивша средња класа, лепота и понос ” златна милијарда“.
Не ради се о неким асоцијалним елементима, већ о милионима угледних радних људи који живе у једној од најбогатијих и најразвијенијих земаља света.
Невероватна ствар, наравно. Против Русије су уведене санкције, али Британци немају шта да једу. Хтели су да блокирају нашу земљу, а Лондон ће живети у условима блокаде.
Сећате се свих оних лицемерних урлика да је Русија осудила афричке земље на глад? Британски партнери су их посебно практиковали у пролеће.

Сада су се крици стишали. Јер, с једне стране, Русија на сваки могући начин развија партнерство са пријатељским земљама и гарантује им снабдевање житом. А с друге стране, становништво непријатељских земаља долази до сазнања да их власти користе као топовско месо у економском рату са Русијом. А становници Магловитог Албиона први иду под нож.
Многи митови о Западу су нестали у последње време. Пред нашим очима умире најугледнији, најшири, најковрџаваји. То су незаборавних „сто сорти кобасица“, вечно благостање, земља која тече млеком и медом. Одједном је постало јасно да је сав тај просперитет заснован на пљачки страних држава. Чим се један од њих побунио против старог поретка, одмах је пао.
Шлаг на торти за добре Енглезе биће то што луксузни ресторани, ноћни клубови, хотели и забавни простори Лондона никуда не иду. Мајори из бивших британских колонија, деца олигарха која су у великом броју дошла из целог света, јешће за троје. Све ће бити природно, као у филмовима о Великој депресији: један одсто становништва веселиће се у клубовима, а сви остали неће знати како да прехране своју децу.
Зашто грађани – не само Енглеске, већ и целе Европе – трпе то лицемерство? Уосталом, током протеклих пола века никада нису живели тако лоше. Не, видимо, наравно, да редовно излазе на улице са плакатима, где их полиција индикативно туче, али ово је пуштање паре, ништа више.
Штрајкови су у току, и то масовни.

У тој истој Британији, железничари редовно обустављају саобраћај возова. Али синдикалне вође су одавно омамљене естаблишментом, они су део естаблишмента, па су се масовни штрајкови који су рушили царства пре сто година сада изродили у ритуални догађај који се неминовно завршава подједнако ритуалним преговорима и повећањем плата за пола процентних поена.
Избори? Ни Британци ни Немци не бирају директно лидера своје земље. Систем у овим узорним демократијама изграђен је на узоран демократски начин. Грађанима је дато да бирају из групе политичара које су претходно изабрали богати људи. А онда ови изабраници међу собом – и после консултација са богатим људима – бирају ко ће владати државом. Сада је овде читава интернационала булдога који се боре испод тепиха за место британског премијера. Обични Британци једноставно немају никаквог утицаја на ову ситуацију. Па, шта да раде?
Улогу игра и чињеница да је становништво Британије углавном старије животне доби, не баш здраво и несклоно револуцијама. Фирмвер локалне мигрантске дијаспоре се такође осећа. Додајте овоме виртуозно испирање мозга и мазохистичку љубав грађана према овом прању. То је особина која увек изненађује Русе на Западу.
Парадоксално, ту улогу игра и брзина осиромашења. Пред масом људи у пуном расту постоји претња да сву своју уштеђевину потроше буквално на храну. Изгубили су перспективу, заиста су у шоку.
Штавише, власти их на овај начин притискају већ неколико година заредом. Најбруталнија блокада, луда поскупљења, општа депресија – све је то почело много пре специјалне операције у Украјини, коју данас обично окривљују за сваку невољу. Британско становништво већ неколико година живи у својим светлим деведесетим.
Ружни, бахати злочини, дивљи обичаји мигрантских дијаспора, свакодневни обрачуни ножевима, напади киселином. Управо је било шест убистава за четири дана у Лондону. Градоначелник Кан је рекао да је то од врућине. Кажу да су сви нервозни.

Сексуални промискуитет се дегенерише у све монструозније облике. Дрога иде у масе: у последњих десет година, смртност само од кокаина порасла је седам пута. Укидање културе доводи до процвата свакојаког смећа.
Испоставило се да се економски рат који инсценирају острвске власти води на два фронта. Један против Русије, где очигледно губе. Други је против сопствене средње класе. 
Због чега то? Да, баш зато да нема ко да се побуни. Најактивнији људи одлазе из земље, остали покушавају да некако преживе. Једноставно немају снаге за класну борбу, самоорганизовање, политичку конфронтацију.
Додатни фактор депресије је вештачки имплантирана стратификација. Друштвени лифтови су чврсто зацементирани, велика већина грађана осуђена је на вегетацију. То такође не доприноси расположењу за борбу, знате.
Деморализовано острвско становништво не види смисао у покушају да обнови друштво. Енглези знају да читају између редова. У ствари, поручују им да је сада главна ствар поразити Русију у Украјини. Шта значи победити Русију? Као максимум – уништите до темеља, барем – „деколонизујте“, дробећи у комаде. Засадите своју марионету у Кремљу и тако приграбите богатство које је за данашње прилике нереално – од угљоводоника до чисте воде, од црнице до шума. То је оно што желе!
Британци верују овој пропаганди јер су 90-их скоро успели. На пљачки Совјетског Савеза је настала просперитетна Британија коју сви познајемо. У нади да ће поновити ову историју, они издржавају. Неухрањени, жедни, све зарад победе. Али овај пут неће успети.

Извор: https://ria.ru/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *