ВЕЛИКИ САМИТИ ПОКАЗАЛИ ДА СВЕТ ИДЕ У РАСКОЛ Геополитика: Будући свет биће подељен на јединствени Запад и земље БРИКС-а

ВЕЛИКИ самити, политички и војни, који су одржани недавно, показују потпуни раскол међу моћним земљама Истока и Запада и отварају пут према подели, раздору и неизвесним сукобима, наводи “Геополитика”.

Самити Г7, БРИКС-а и НАTО-а показали су све веће разлике међу моћним земљама света, које је рат у Украјини само оголио.

У наизглед лежерној и опуштеној атмосфери пред телевизијским камерама чланице Г7, како себе називају најмоћније земље света, свим силама су се трудиле да покажу како и даље имају доминантну улогу и одређују правила.

Међутим, упркос нескривеном задовољству о успостављеном јединству по питању Украјине, нервоза је била на врхунцу, јер је свест о неизбежним великим глобалним променама дубоко присутна у свакој од земаља Г7.

Усред тог самита италијански премијер Марио Драги морао је пре времена да оде кући због кризе италијанске владе: коалициони партнер ” Покрет пет звездица” запретио је изласком из владе ако се Украјини настави испоручивати оружје и настави хаос са новим мигрантским таласом из Африке.

Нешто раније пала је бугарска влада, а у Бриселу су одржани масовни протести због погоршања социјалног стања. У Немачкој огроман и највећи светски хемијски концерн “БАСФ”, стар више од једног века, који је темељ немачке индустрије, због несташице руског гаса најављује затварање.

 
 

Апсурд је у томе што је руски гас Немцима надохват руке, у напуњеним цевима новог гасовода “Северни ток два”, спојеног са немачком територијом и спремним за експлоатацију у року од – одмах.

Али нова немачка влада одрекла га се и пре руске интервенције у Украјини.

У Великој Британији припрема се први општи генерални штрајк још од двадесетих година прошлог века. У међувремену је пао и Борис Џонсон.

У Француској је Макрон недавно изгубио контролу над парламентом оставши на изборима без чак стотинак посланика, а крајња левица и десница Марине ле Пен – обе снажно за суверенистичку француску политику, оствариле су историјске резултате, овладавши парламентом.

Истовремено, ЕУ најављује могућност укидања нужног консензуса по спољнополитичким питањима и увођења инструмента квалификоване већине као предуслова за будуће ширење ЕУ.

 
 

Хоће ли једна Француска желети да преда и тај једини преостали елемент суверенитета у време када су у њој споменуте суверенистичке политичке снаге по први пут надјачале оне атлантистичке, или можда пре прети фрегзит, наводи “Геополитика”.

Истовремено, у завршној декларацији БРИКС-а, све јачег супарника Г7, јасно се указује како свет више никада неће бити исти: усвојена је одлука о потреби осигурања нове међународне алтернативе америчком долару.

На састанку је учествовало чак 15 држава проматрача и могућих будућих чланица тог формата, између осталих Алжир, Етиопија, Египат, Индонезија, Мексико, Малезија, Tајланд…

Кина тренутно председава форматом БРИКС-а. Tај формат, од свега пет држава /Кина, Русија, Индија, Бразил, Јужноафричка Република/ али великих, окупља више од 40 одсто укупне светске популације и чини 26 одсто светског БДП-а.

 
Са Аргентином и Ираном то ће бити још и више, а Пекинг не скрива да у
БРИКС-у ускоро жели видети и Индонезију и Египат.

Није тајна да су за БРИКС заинтересовани и 130-милионски Мексико,

али и Уједињени Арапски Емирати и Садијска Арабија.

НАТО самит ставио је Русију на врх листе својих непријатеља, а Кину одмах иза Русије.

Како сада ствари стоје, свет ће вероватно у будућности изгледати овако:

Формираће се јединствени западни свет – предвођен англоамериканцима, где су други више-мање

покорни послушници са епитетом “савезника” или “партнера”, ради бољег психолошког ефекта.

Остали део света вероватно ће бити предвођен БРИКС-ом, који нема јасно дефинисану

организациону и хијерархијску структуру као Г7 или НАTО, али зато поседује снажну

заједничку идеолошку основу која се заснива на начелу “нисмо антиамериканисти,

али желимо доказати да се без Америке може”.

“Бриксовци” су својеврсни наставак посрнулог глобализма америчког типа, али на потпуно другој основи – која искључује формалног вођу и која жели деловати на међусобно корисним политикама економског и безбедносног карактера, закључује “Геопопитика”.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *