Сви председникови кандидати

Нова Влада Србије

Што је више имена и калкулација око нових кандидата за владајуће функције, као и за смену са досадашњих, јавност је утолико више збуњена и ускраћена за праве информације које председник Вучић држи у тајности до последњег момента

После сваких избора уследи краћа или дужа политичка енигма и нагађања око формирања власти, кандидата за премијера и министре, као и оних који ће остати без функције и портфеља. Ево, скоро четири месеца од дана избора на свим нивоима нити је конституисана Скупштина Србије, нити Влада Србије и ресорна министарства, нити има јасних назнака које све политичке комбинације би могле доћи у обзир. А спекулације и нагађања која заокупљају медије и јавност не омета чак ни топлотни талас због кога у Србији горе и земља и небо.

РЕКОРДИ И РОКОВИ Ако је за утеху, у августу 2020. године формирана је белгијска влада чак 592 дана после одржавања избора, а претходни европски рекорд износио је 541 дан, такође после белгијских избора 2010. Пре Белгије, европски рекорд од 208 дана постизборног чекања да се формира влада држала је Холандија још од 1977. године.
У недостатку правих информација медији се баве формалним чињеницама и поређењима, па су тако уочили да су Србија и Словенија бирале народне посланике у истом месецу – априлу 2022. године, где се сва сличност и завршава јер је словеначка влада већ месец и по дана у функцији, док су у Србији тек окончане консултације око формирања владе са странкама које ће бити део будуће Скупштине Србије.
И, као да се успоставља једно ново правило – консултације су све дуже, а владе све краће. Јер, испоставиће се да је од поновног увођења вишестраначја Србија имала чак девет ванредних гласања за народне посланике. По правилу, узрок би за то требало да буду нестабилне владајуће коалиције, мада код нас ни то није прави разлог.
У Србији, закон прописује да владајућа странка или коалиција има рок од три месеца да формира владу од дана завршетка изборног процеса. Тај рок је, међутим, често много дужи јер и сам изборни процес уме да потраје. Не помажу ту ни обећања, попут оног председника Александра Вучића у априлу ове године када је најавио да ће влада у земљи бити формирана „значајно брже“ од три месеца. Давао је председник Вучић сличне изјаве и после парламентарних избора 2016. и 2020. године, када је Србија нову владу добијала и после читава четири месеца од изласка на биралишта.

[restrict]

ПОНАВЉАЧИ ИЗ ВЕЛИКОГ ТРНОВЦА Једино је прву владу коју је Вучић формирао, након убедљиве победе на изборима одржаним 16. марта 2014. године, Скупштина Србије изабрала већ до краја наредног месеца. Међутим, када је на изборима одржаним 24. априла 2016. листа коју је Вучић предводио добила 131 мандат и када је опет могао сам да формира власт, очекивало се да нова Влада Србије буде изабрана без много чекања. То је обећао и тада актуелни, али и будући председник Владе. И тада су се чуле реченице које подсећају на оне које је изговорио ових дана, с позиције председника Србије.
Последњи избори одржани су 3. априла 2022 године, али су због неправилности пет пута понављани у Великом Трновцу, због чега се конститутивна седница Скупштине Србије очекује крајем јула или почетком августа када би требало да се потврде мандати посланицима и изабере ново скупштинско руководство. Тек после тога креће да тече рок од 90 дана за формирање владе.
То је уједно био и разлог да председник Србије Александар Вучић, који по функцији даје мандат за премијера, тек половином јула почне консултације са странкама које су ушле у Парламент, наговештавајући да се с формирањем владе неће журити, што је касније и потврдио наводећи да ће покрајински парламент бити формиран до 1. августа, а републички парламент до 3. или 4. августа, док формирање нове владе очекује тек крајем августа.

КАНДИДАТСКА КОМБИНАТОРИКА Што је председник Србије загонетнији о питању формирања нове владе, то у јавности бујају „поуздани“ наводи о њеном устројству, коалиционој комбинаторици и персоналним решењима.
Према изјави шефа државе, у игри за председника Владе Србије су четири кандидата, од којих су два, како се може протумачити, досадашња премијерка Ана Брнабић и министар финансија Синиша Мали. Јавност већ неко време спекулише да би управо неко од њих могао да се нађе на челу извршне власти са седиштем у Немањиној 11.
Следећи те спекулације, уколико се Вучић буде одлучио да Брнабић остане премијерка, то, наводно, значи да ће влада бити орочена на неколико година, а уколико то буде Мали, могуће је да ће нова влада опстати и дуже.
Медији су писали да, осим Синише Малог и Ане Брнабић, нови мандатари могу бити и Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, и Горан Весић, бивши заменик градоначелника Београда, мада се најмање очекује да се у тој улози нађе досадашњи заменик градоначелника Београда Весић.

ВЛАДАЈУЋА ВЕЋИНА Наводно, мале шансе да води нову владу има и Ивица Дачић, лидер СПС, чији је изборни слоган био „Ивица Дачић – премијер Србије“, а кампања социјалиста сводила се на то да је за Србију најбоље да он буде премијер а Александар Вучић, председник државе. О СПС као коалиционом партнеру не говори јасно ни лидер напредњака Александар Вучић.
Он је у том контексту говорио о странкама мањина. И лидер Странке војвођанских Мађара Иштван Пастор је након разговора са Вучићем рекао да ће његова странка бити део парламентарне већине, да ће у Влади као и до сада имати државне секретаре, као и да очекују и да имају место потпредседника парламента. Дакле, не и министре.
С друге стране, Дачић изјављује да је увек спреман за сарадњу, а не треба изгубити из вида да је овај социјалиста и до сада био вешт политички трговац, иако се очекује знатно мања тежина СПС-а у Влади, наводно, због потенцирања сарадње са Русијом. Ипак, ова партија је знала да покаже значајну флексибилност и прилагођавање у односу на Вучићева очекивања и захтеве. Уосталом, зар није Дачић потписао Бриселски споразум? Не треба потценити ни адуте лидера СПС-а садржане у чињеници, поред значајно бољег резултата на изборима у односу на претходне, да је Ивица Дачић одустао од кандидатуре за председника Србије у корист Вучића, а и то што су одборници СПС потребни напредњацима за већину, и то танку, у Скупштини града Београда.
Најновије спекулације у вези са будућим положајем председника социјалиста крећу се од позиције министра одбране или спољних послова, преко премијера, до места председника Скупштине Србије на којем је Дачић и сада. Помиње се чак и његов повратак у Министарство унутрашњих послова, које је већ водио када је СПС био у коалицији са ДС од 2008. до 2012, мада је за то место „виђен“ и Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада.

КАДРОВСКА ПОЛИТИКА Гостујући на „Пинку“, Вучић је рекао да је задовољан радом претходне владе, посебно радом премијерке Ане Брнабић и Синише Малог. „Радили су под тешким условима и остаће упамћени у историји“, рекао је Вучић и додао, као уосталом и више пута до сада, да ће добар део министара из претходне владе бити замењен, а да ће нека имена остати иста.
Ако не остане премијерка, Ана Брнабић би, како се спекулише, могла да буде нова министарка спољних послова, или пак председница Скупштине Србије. Неки је виде и у улози амбасадорке.
Имајући у виду досадашња искуства, не може се искључити ни могућност да међу члановима владе буде и оних који нису страначки активни, односно, који су препознати као експерти у својим областима. Уосталом, зар и Брнабићка није на тај начин ушла у владу?
Према писању „Вечерњих новости“, које се позивају на незваничне информације, мандат је загарантован министрима финансија и пољопривреде Синиши Малом и Браниславу Недимовићу, као и актуелној премијерки, а знатно су ојачале шансе за останак у влади Маји Поповић (садашња министарка правде) и Јадранки Јоксимовић (актуелна министарка за европске интеграције). Најмање је осам министара под знаком питања, а међу њима су Анђелка Атанасковић, Томислав Момировић, Марија Обрадовић и Ратко Дмитровић.
Незваничне информације у својим предвиђањима иду тако далеко да као једног од нових чланова министарског тима виде и Марка Ђурића, који је тренутно на позицији нашег амбасадора у Америци. Спекулације иду тако далеко да се тврди како се он враћа из Вашингтона, и да би могао да преузме функцију шефа дипломатије коју тренутно обавља Никола Селаковић. То би наводно требало да поткрепи Ђурићев боравак у Београду, баш некако у време консултација око формирања нове Владе Србије, уз медијски „реп“ да би то било изненађење за јавност, будући да Ђурић није имао дипломатског, али ни богатог политичког искуства, осим његове, како кажу, беспоговорне подршке Александра Вучића. Наравно да му нико неће заборавити изјаву после потписивања једног од споразума у Бриселу да је Србија победила са 5:0.

СПОЉНИ УТИЦАЈИ Медији су писали, нарочито они прозападне оријентације, и да би из Владе могли да „лете“ и Александар Вулин, министар унутрашњих послова, као и Ненад Поповић, министр без портфеља, који су такође у јавности означени као велики поклоници Русије.
У свему томе је, наравно, најинтригантније питање политичке будућности Небојше Стефановића, (одлазећег?) министра одбране, будући да је већ дуже време под ударом страначких колега и таблоида који га оптужују да је прислушкивао председника Србије.
Е, ту већ на сцену ступају спекулације о спољном утицају на формирање владе, са упориштем и искуством из прошлости (формирање Владе Србије демократа и социјалиста на иницијативу америчког амбасадора Камерона Мантера). Наводно, поред Стефановића, Западу су блиски и премијерка Ана Брнабић, али и министарке Зорана Михајловић и Татјана Матић, па их зато можемо очекивати и у новој влади. Михајловићева је у том смислу проказана и у самој странци, а ни њене изјаве и понашање нису у супротности са тим ставовима.
„Мој став је и да ћемо морати да имамо јаснији став према рату у Украјини, да будемо рационални и да гледамо у будућност, немамо времена да гледамо у прошлост, јер се свет мења“, изјавила је Михајловићка ових дана.
Још од почетка рата у Украјини, Брисел шаље поруке Београду да од Србије очекује да се постепено усклади са европском спољном и безбедносном политиком, што укључује и увођење санкција Русији. Србија је једина држава кандидат за чланство у Унији која се није прикључила санкцијама Русији. Тако су све очи ЕУ сада упрте у формирање нове владе, од које се очекује да предузме кораке ка усклађивању са спољном политиком ЕУ.
Вучић је до сада одолевао таквим притисцима, изјављујући да ми имамо сопствену страну и да Србија неће угрозити своје националне интересе, који подразумевају и добре односе са Русијом, али да и даље остаје на европском путу, колико год то деловало контрадикторно.
Тако се у сусрет формирању нове Владе Србије, без обзира на њен састав о коме се још спекулише, назиру и обриси програма и политике коју ће власт на челу са СНС заступати – категорично „не“ независности Косова, калкулисање око увођења санкција Русији на основу развоја ситуације у Украјини и јачине притисака којима је Србија изложена, док ће главни задатак владе бити контролисање последица енергетске кризе која све више и нас угрожава. А у тој констелацији, све варијанте и комбинације су могуће. Дакле, све ће се знати у последњем моменту. Као, уосталом, и скоро сваки пут до сада.

[/restrict]