Суноврат кловна

Одлазак Бориса Џонсона

Наслов овог текста је превод наслова из енглеске штампе: Clownfall. Иначе је то пародија наслова 23. филма о тајном агенту 007 Џејмсу Бонду Skyfall. Добро је што се таблоиди нису сетили једног другог филмског јунака, легендарног Џона Инглиша у тумачењу дивног комичара Роана Аткинсона (Мистер Бин, Црна гуја). Ко је, у ствари, Борис Џонсон? Убитачни шармер Бонд или неспретни губитник Инглиш?

Борис Џонсон свакако није тај наивни кловн каквим га често представљају, а није ни Винстон Черчил или Маргарет Тачер, два друга конзервативна ратна лидера Британије које он спомиње као своје узоре. Но ипак, немојмо заборавити да је Борис Џонсон победио на изборима са огромном већином гласова… Шта год да мислимо о њему и изборном систему, ово јесте најдемократскији нама доступан процес који је дао легално изабраног и популарног (очигледно био) вођу који је сада смењен удруженом и координираном (?) акцијом медија и дела политичких и по свој прилици безбедносних структура.
Боџо (надимак који асоцира на енглеску реч за орални секс, blowjob, блоуџоб) је зглајзнуо због серије скандала које производи на индустријском нивоу. Но ништа то није случајно, све се то знало и када је постао премијер. Толико су заиста сви о њему знали и утолико је лако решити га се кад дође време. А време је, очигледно, дошло. Занима нас зашто баш сад?

[restrict]

КРЕАТИВАН ОДНОС ПРЕМА ЧИЊЕНИЦАМА Млађани Џонсон је још у раним дечачким данима много обећавао. Ево како је његов директор школе, чувеног Итона, Мартин Хамонд 1982. описао Борисово понашање и преданост класичним наукама: „Он мисли да га малтретирамо зато што га не сматрамо изузетним и што уопште има било какве обавезе… Према класичним наукама се понаша незаинтересовано.“ Хамонд је даље објаснио како дотични ученик показује дозу неодговорности и непажње према чињеницама. Ово последње је важно – непажња према чињеницама. То је тај итонски еуфемизам за – лагање. Млади господин Борис Џонсон је одмалена показивао склоност ка улепшавању чињеница у сопствену корист. То су обично особине слабића, манипулатора, и неморалних људи. Ето нама, дакле, идеалног кандидата за политичара великог калибра. Толико лаже да можемо да га сменимо кад хоћемо, имамо га у џепу. Тако размишља не само чувена „дубока држава“ него и сасвим јавна и призната Конзервативна партија, торијевци – Иначе светски прваци у смењивању својих премијера (Тачер, Меј, Камерон па и Џон Мејџор који је својевремено, 1995, дао оставку на место вође партије, али је служио као премијер до истека мандата 1997). Борис Џонсон, бивши градоначелник Лондона и сада већ скоро бивши премијер Британије, одувек има креативан однос према чињеницама и истини. Дивно. Да, било би дивно да је у руке узео тромбон, или кичицу па кренуо уметничким путем. Није добро ако треба да доноси одлуке о људским животима.
Но да видимо сад списак Боџових греха. Скраћени списак, наравно, јер нема овде довољно простора за све уметничке узлете. Ево, на пример, „Мирор“ је направио списак од 50 највећих лажи и глупости, Џејмс Обрајен са радио-станице Ел-Би-Си је набројао тридесетак… „Гардијан“ се фокусирао на мањи али садржајнији број прекршаја. Да видимо: божићне журке 2020. године у јеку закључавања – 18. децембра је правио журку у Даунинг стриту, што је испрва званична гласноговорница потпуно негирала, а сам Џонсон је информисао Доњи дом парламента да је Број 10 (резиденција премијера) стриктно поштовао све корона мере. Онда се појавио видео (2021), ниоткуда, наравно, како то већ бива, у ком се та иста из претходне реченице, Алегра Стратон смеје и каже како су журке, наравно, биле уз вино и мезе, али на одстојању, ха-ха (смеје се ту она). Подсетимо, то је било у време када се од грађана тражило да не посећују старе родитеље, ни пријатеље, ни рођаке, ни… А она је ко бајаги само вежбала наступ пред камерама у новој сали за медије…
Ко је платио реновирање резиденције премијера? Боџо нема појма, каже. Онда се у јавности појавила (ниоткуда…) воцап порука где Џонсон тражи од лорда Браунлоуа да одобри (финансира) даље радове на резиденцији. Значи, био је у директном контакту са човеком који је дао, поклонио, уступио („донирао“) паре. То реновирање – ролна тапета је 800, а стона лампа 5.000 фунти, све за дизајн који се прикладно назива „максимализам“. Ми бисмо рекли „кичерица“.
Као једну од безочнијих лажи у каријери будућег премијера Џонсона, „Гардијан“ истиче тврдњу током кампање за брегзит да Британија недељно даје Европској унији 350 милиона фунти и да је те паре боље инвестирати у домаћу здравствену службу. Краљицу је слагао 2019. Од монарха је, наиме, тражио да отпусти парламент на пет недеља. Виши суд је на крају реаговао и прогласио отпуштање парламента нелегалним. На питање да ли је лагао краљицу, Боџо је рекао: „Не, никако!“
За премијера Велике Британије (у оставци, ваљда) иначе се и не зна колико има деце из више бракова и љубавних веза. Прича се да не зна ни он сам. Председавајући Конзервативној партији Мајкл Хауард га је отпустио 2004. године. Боџо је лагао, наиме, о својој вези с новинарком Петронелом Вајат. Раније је отпуштен из „Тајмса“ јер је измислио изјаву историчара. И то је та дивна и помало несхваћена креативна Џонсонова црта. И друг Тито би се с овим приступом сложио, јер како је Броз говорио, „па не можемо се увек држати закона као пијан плота!“.

ПАРТИЈСКИ ШТИПАЧ Током изборне кампање 2019. године на сав глас обећавао је да ће до 2030. изградити четрдесет болница. До сада је започео изградњу – 4, и словима, четири. Но, као и обично, чашу препуни једна додатна можда сасвим малена кап. То је био Крис Пинчер, који је изазвао скандал првих дана јула ове године. Дотичног Пинчера је Борис Џонсон унапредио у оквирима конзервативаца да заводи партијску дисциплину (whip). Пинчер је био познат као хомосексуалац који воли да додирује, штипа (to pinch) друге мушкарце без њихове дозволе. Боџо се тада шармантно нашалио назвавши дотичног „штипач и по имену и по пракси“. Но када је пијани Пинчер напао (штипањем, ваљда) двојицу партијских колега у бару и завршио на насловним страницама таблоида уз пријаву полицији, Борис никако није могао да се сети детаља у вези са штипачем. Наравно. Онда је испливало да је истога заштитио и у време када је био министар иностраних послова. Не сећа се.
Дакле, приближавамо се крају серијала о лажима као изговору за смењивање Џонсона. Да само резимирамо. Човек је већ два пута отпуштен с посла због лагања. Једном као новинар и једном као политичар. Је ли ово трећи пут? Погледајмо сада другу страну овог политичког спектра. Ону која има сигурно много већу специфичну тежину, а чији се елементи слабо спомињу у медијима поводом случаја Џонсон.
Да питамо, на пример, Северне Ирце којима је Џонсон увео границу са остатком Уједињеног Краљевства (Британија) посред Ирског мора. Или да видимо у ком је стању национална здравствена служба. Колико је пара проћердано на непотребну корона опрему, колико је проневерено, како то да су сви ти уговори отишли савезницима, пријатељима и родбини чланова Конзервативне партије. Шта ћемо са ценом бензина за коју су, ево и Џо Бајден нам тако каже, криви Руси? Па онда инфлација, гужве на аеродромима, чека се нова пандемија, Борис се искида од бриге за Украјинце а о Британцима – ништа, као да не постоје. Како напредује спровођење брегзита? Да ли крај Џонсона означава и крај снова о брегзиту?
Морамо да приметимо да је медијско-политичка кампања (линч) против Бориса Џонсона почела пре неколико месеци. Рекло би се да је пословна и финансијска каста лондонског Ситија оценила да криза, од унутрашње ситуације до рата у Украјини, постаје неподношљива, да каста много губи и да зато Џонсонова влада мора да оде што пре. А то је, наравно, исти онај део лондонског Ситија који је и помогао Борису да дође на власт.
Такозвани глобалисти су пре свега финансијске структуре. Новац нема ни мириса, ни укуса, а ни националности. Поготово их нема непостојећи дигитални новац. Чему онда брегзит и све те глупости? Једина брига глобалистичких структура је безбедност, сопствена, наравно, под фирмом колективне. Треба нас заштитити од тероризма, ауторитарних режима, пандемија и климатских промена а за потврђивање вредности попут расних и полних. Свако може бити што год пожели, кажу. Да, осим да будеш богат, или на пример, Канађанин, Луксембуржанин, Швеђанин…
По Џонсоновој оставци, први који је истрчао у јавност као кандидат био је министар одбране Бен Волас. Широј јавности непознат политичар који је гле, ето неким чудом, одједном био фаворит јавности за место премијера. Први кандидат је први „војник“ земље. Занимљив узлет. Но није то толико ни битно у овом тренутку. Бодеже су сви повадили и вребају се у тамним сокацима. Нека их.

ГЛОБАЛНА БРИТАНИЈА Друга једна теорија, међутим, помиње стратегију Глобалне Британије која је најављена као нова постбрегзит перспектива. Та „глобална“ Британија треба да обнови сарадњу с традиционалним савезницима из Комонвелта и то није ништа друго него реанимација Британског царства с почетка 20. века. Уколико се брегзит окамени, онда ће и Глобална Британија доживети фијаско и остаћемо овде да се споречкамо с Французима и Немцима. Можда не у оквиру ЕУ, али сигурно у оквиру НАТО-а. У том случају, најјачи адут Британије је, парадоксално звучи али је тако, Русија. Што већа опасност од Путина, то се лакше управља европским „савезницима“. Ево, сад ће, на пример, сви по Европи куповати џемпере и ићи пешке, спремају се за зиму без гаса, без бензина, а могуће је и без хране. Све по старом рецепту да нема ништа боље и лепше од спољњег непријатеља.
Борис Џонсон је 8. јула одржао говор испред резиденције у Даунинг стриту. Није се никоме извинио ни за шта и назвао је сопствену Конзервативну paртију „крдом“ (herd). Џонсон је рекао да даје оставку на место шефа партије и да очекује да ће наследник бити изабран убрзо. „Убрзо“ је релативан појам. У случају Џона Мејџора било је то неколико година, мада се у овом случају очекује да избор новог вође партије и самим тим премијера Британије буде окончан до почетка октобра за када је заказана партијска конференција.

ПРОЦЕДУРА Како примећује добро упућени коментатор Ендру Мар, па Џонсон није уопште дао оставку на место премијера, он је само рекао… И то је тачно, но зато постоји Комитет 1922 коме се изгледа жури и који је већ покренуо процедуру за избор новог вође. Ићи ће то овако: кандидатуре се предају сер Грејему Брејдију, председнику Комитета 1922, до 18 часова у уторак, 12. јула. Сваки кандидат мора да добије подршку 20 посланика. Гласање почиње у среду, 13. јула, и одржаће се у парламенту у једној од просторија за комитете. Трајаће од 13.30 до 15.30 сати а резултат ће бити објављен исте вечери.
Посланици стављају гласачке листиће у металну гласачку кутију из 1922. године под будним оком сер Грејема и других чланова дотичног комитета, који ће осигурати да гласање буде поштено. Гласање преко пуномоћника је дозвољено оним колегама који не могу да гласају лично. Посланици који на овом гласању добију подршку од мање од 10 одсто парламентарне странке – 36 посланика – испадају из трке. У понедељак, 11. јула, Комитет 1922 расправља о томе да се почетни праг за испадање подигне са 10 на 15 посто. Свакако да би се убрзао процес. Други круг гласања ће се одржати у четвртак, 14. јула. Ту испада кандидат с најмање гласова. Након тога уследиће пауза од три дана пре него што ће у понедељак посланици добити прилику да унакрсно испитају кандидате.
За понедељак, 18. јула, планирана су три скупа – један од Комитета 1922 који ће бити отворен за све посланике Конзервативне партије, један од групе од 92 старија члана партије и један од анти-воук групе за Здрав разум (Common Sense group, заиста се тако зове). Наредни круг гласања планиран је за уторак, 19. јулa, када би се могло одржати једно, или два гласања, у зависности од броја преосталих кандидата. Завршно гласање је заказано за среду, 20. јул, a шефови странака се надају да ће до четвртка, 21. јула, два кандидата остати у процесу.
Званичници Централне канцеларије конзервативаца затим преузимају и организују серију окупљања у регионалним базама странке широм земље како би чланови могли да се упознају с два преостала кандидата, што ће омогућити хиљадама чланова с правом гласа да се упознају с политичким смерницама кандидата. Двеста хиљада чланова Конзервативне партије ће онда гласати поштом и то ће трајати до краја августа а победник ће бити проглашен у понедељак, 5. септембра. И најзад, нови вођа конзервативаца и премијер Британије имаће два дана да се припреми за састанак са лидером опозиције, лабуристом сер Киром Стармером.
Намеру да се кандидују до сада је најавило десетак министара: Пени Мордонт, Риши Сунак, Мајкл Гоув, Надим Захави, Стив Бејкер, Суела Бревермен, Бен Волас, Лиз Трас, Саџид Џавид и Џереми Хант. Није сасвим погрешно рећи да су на овом списку отприлике сви министри, од одбране до здравља. Све Брут до Брута што би рекао Цезар.
Џонсон, дакле, има још времена да подели аристократске титуле члановима своје породице, пријатељима и свима онима којима је нешто дужан. Но то и није нешто посебно необично и ствар је опште културе и фолклора.
Као што видимо, Борис је препун недоследности и противречности. Не заборавимо, међутим, да је својевремено писао против бомбардовања СРЈ. Тако је. То је био новинар Џонсон. Онда је у последње време ишао да се сусретне с ветеранима рата на Фокланду (Малдиви), што је у јавности протумачено која његова аспирација да буде ратни вођа попут Маргарет Тачер и Винстона Черчила. У складу с таквим амбицијама је обећао безрезервну подршку Украјини, љубио се и грлио са (З)Еленским, денунцирао Русе на сваком кораку.
Приче о његовом непоузданом карактеру нису довољне да оправдају његов пад. Одувек је, како смо видели, био такав па је зато посао и добио. Је ли се спрема промена правца кретања? Ништа драматично, рекли бисмо. Лађа ће и даље пловити у истом смеру. Може доћи до благих коректура, али премијер Британије не одлучује много о суштини тог кретања. С друге стране океана имамо несрећног Џоа Бајдена који не одлучује апсолутно ни о чему и улогу председника доводи до коначног апсурда о ком не треба да расправљају политички аналитичари, већ психијатри и филозофи.
Додатни мотив свакако може бити и тај да се велика чистка пред наредне изборе, по старом торијевском обичају, одвија управо сад. Треба им кандидат који ће победити на наредним изборима, а тренутна је процена да ће Борис до тада накупити толико негативних поена да ће бити неупотребљив.
Медији славе Џонсонов пад. Сећамо се истих тих медија током кампање за брегзит коју је Џонсон успешно водио, или током његове инаугурације за премијера. Медијске куће, дакле, углавном манипулишу симптомима док је болест сакривена дубље у организму. Да ли ће кловна заменити неки гвоздени лутак с мачем у једној и кубуром у другој руци? Мудрог, поштеног и искреног је тешко више замислити на местима и функцијама попут ове. Можда се тај нови одлучи и за стриктније корона мере, нова закључавања, а све у функцији овог трећег светског рата који се полако увлачи у свакодневицу.
Спремамо се за зиму. Требаће дрва, зимнице, жита и сланине. Можда и џебане. Биће то дуга зима. А за њу нам је најмање крив Боџо. Да окривимо Џејмса Бонда и Џонија Инглиша? Што да не, ионако је све ово око нас неки матрикс са елементима вечног понављања истог. Ево, на пример, Новак Ђоковић опет осваја Вимблдон. Аустралијанци су тај проблем решили – забранили му да игра. Мораће сад и ови овде, да додају Србе на онај руски списак. Ми смо на том списку одувек и били само нам то до сад нико није рекао.

[/restrict]