Србији потребни раст ОИЕ и одржива енергетска транзиција

Закључци са 37. Саветовања „Енергетика 2022“

Време је да Србија добије дугорочни плански документ енергетике са сценаријима у којима је значајан удео ОИЕ, један је од закључака са 37. Саветовања „Енергетика 2022“ у организацији Савеза енергетичара. Оцењено је и да наука и струка треба да сагледају оптималан начин како кроз енергетску транзицију доћи до одрживих енергетских система. „Тај начин је садржан у декарбонизацији, децентрализацији и дигитализацији енергетског сектора и увек актуелној енергетској ефикасности“, закључено је на стручном скупу.
Главне теме Саветовања биле су изазови енергетске транзиције, регионално повезивање електропривреда, убрзање инвестиционих пројеката, као и бржа и боља сарадња енергетске струке и науке.
Председник Савеза енергетичара проф. др Никола Рајаковић указао је да садашњи тренутак захтева озбиљна решења струке и да је заједничка обавеза реафирмација енергетике. Он је подсетио на отворена питања као што су ковид, енергетска криза из последњег квартала 2021, децембарски удар у нашој енергетици и ратне игре у Украјини, те да сада имамо спиралу раста цена, уз незахвално краткорочно прогнозирање.
„Геостратешки интереси утичу на енергетику региона и важно је да у овом времену бринемо о резервама и као друштво и као појединци. Како енергија рационално да се користи ове зиме, да ли треба штедети или не? Мислим да треба штедети и да ми енергетичари морамо увек да разговарамо о енергетској ефикасности. Нема дилеме, треба штедети“, рекао је Рајаковић. „Дугорочно у енергетској транзицији следе нам 3Д – декарбонизација, децентрализација и то на страни и производње и потрошње, као и дигитализација.“
Милун Бабић, председник Скупштине Савеза енергетичара, подсетио је да Савез ове године обележава 103 године постојања, те да је веома значајно да у оваквим тренуцима енергетским системима управљају стручни и посвећени људи.
Др Владимир Шиљкут, саветник директора „Електропривреде Србије“ за пословни систем, истакао је да ЕПС има чврсто опредељење да направи заокрет ка обновљивим изворима енергије.
„Неће ићи лако, с обзиром на то да већи део производње јесте и биће дуго година ослоњен на угаљ. ЕПС је недавно завршио концепт зеленог пута Go green road који подразумева и рационализацију класичних извора, јаче ослањање на зелене изворе, инвестирање у ОИЕ и ослањање на хидро капацитете, као и пројекат на страни потрошње“, рекао је Шиљкут. „Припремљена је одлука о оснивању Стручног савета и тела ЕПС, а у припреми је оснивање Научног савета у којем ће бити представници научне заједнице. Тиме практично развијамо идеју да само уз уску сарадњу струке и науке имамо будућност енергетике.
Учесници Саветовања су закључили и да тржиште електричне енергије мора да омогући масовно увођење производње са ниским емисијама угљеника, а посебно производње из ОИЕ, уз обезбеђивање да флексибилни ресурси допуњују варијабилну производњу из ОИЕ где и када је то потребно. Оцена је и да ће се колебљивост цена електричне енергије вероватно повећати у наредним годинама, што указује на све веће потребе система за флексибилношћу. Међу решењима којима се тежи у наредном периоду су и редефинисање балансне одговорности за ОИЕ у смислу доношења правила, увођења опсега толеранције, успостављања техничких захтева за бољом прогнозом производње из ОИЕ и унапређења координације између динамике изградње преносне мреже и прикључења ОИЕ, што ће даље омогућити убрзану интеграцију ових извора у постојећи електроенергетски систем.
Предложено је и оснивање Виртуелног института за енергетску транзицију региона (ВИЕТР), који би допринео обнови стручног кадра у енергетском сектору. Радом ВИЕТР-а би координирао Управни одбор Савеза енергетичара, а његову научноистраживачку и стручну базу чинили би најпознатији стручњаци за енергетику са универзитета, института и енергетских предузећа из земаља Западног Балкана. ВИЕТР би, поред реализације студија и пројеката предлагао моделе едукације, стимулације и унапређења кадровске структуре у енергетском сектору и тако трасирао пут високошколског образовања у овој области.“
Од 21. до 24. јуна на Саветовању „Дугорочни и краткорочни изазови започете енергетске транзиције у Србији“ било је око 500 учесника, представљено је 90 радова, одржане су две панел-дискусије, а учествовали су представници факултета, института, електропривреда из региона, електроенергетских компанија…