Превратничка тријада

фото: вечерње новости / Никола Фифић

Шта нам сугерише игнорисање и потцењивање афере прислушкивања председника Србије?

Некако се наместило да бројне бомбастичне афере које су захтевале хитно разјашњавање буду прва провера ефикасности и квалитета рада независног судства. С правом се очекивало да ће оно, као потпуно независно, бити далеко ефикасније. А испада да сада рад судова мање разумемо него раније. Не може се све пребацити на подручје високе правне стручности и лаичко неразумевање, јер неке потезе не схватају ни правници. Примедбе се углавном односе на приоритете, спорост и игнорисање потенцијалних опасности које угрожавају безбедност Србије. Уместо реализације често уследе чудне одлуке и потези који не разјашњавају и не санкционишу, па тако не отклањају опасности него их чине латентним. Да кренемо редом.

ВУЛИНОВА УЛОГА Огранак Кавачког клана који су у Србији водили Вељко Беливук и Марко Миљковић разбијен је буквално у последњи час. Да се кренуло сутра, вероватно би било касно. Да није било рокаде министара одбране и полиције, опште је мишљење стручне јавности да се председник Србије не би наносио главе. Да у ресор унутрашњих послова није дошао Александар Вулин уместо Небојше Стефановића, Србија би данас другачије изгледала. Водиле би је продужене руке организованог криминала или моћних западних обавештајних служби, али српске сигурно не би.
Као нови министар Александар Вулин је иницирао серију акција и отворио бројне афере које су уздрмале Србију. Прво, доказано је да је председник државе незаконито прислушкиван преко 1.800 пута у периоду од скоро две године. Друга афера је да је неко незаконито пратио и тајно снимао председниковог сина, и да покушава лажима и подметањима да компромитује њега и председниковог брата. Трећа афера била је везана за суров криминални клан који је киднаповао, мучио, масакрирао своје жртве и по систему „нема тела, нема дела“ млео њихова тела у машини за млевење меса и бацао их у Дунав.
Током претреса њихових база пронађена је велика количина различитог оружја, где су посебну пажњу привукли модерни снајпери и тешки митраљез 12,7 мм чија муниција пробија блиндирано возило. Тако је и настала афера атентат, где су и наше службе безбедности у више наврата упозоравале, али једном и Европол, да је планиран атентат на председника Вучића. По чистој логици уследио је закључак да је планиран насилни преврат у Србији.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.