Превратничка тријада

фото: вечерње новости / Никола Фифић

Шта нам сугерише игнорисање и потцењивање афере прислушкивања председника Србије?

Некако се наместило да бројне бомбастичне афере које су захтевале хитно разјашњавање буду прва провера ефикасности и квалитета рада независног судства. С правом се очекивало да ће оно, као потпуно независно, бити далеко ефикасније. А испада да сада рад судова мање разумемо него раније. Не може се све пребацити на подручје високе правне стручности и лаичко неразумевање, јер неке потезе не схватају ни правници. Примедбе се углавном односе на приоритете, спорост и игнорисање потенцијалних опасности које угрожавају безбедност Србије. Уместо реализације често уследе чудне одлуке и потези који не разјашњавају и не санкционишу, па тако не отклањају опасности него их чине латентним. Да кренемо редом.

ВУЛИНОВА УЛОГА Огранак Кавачког клана који су у Србији водили Вељко Беливук и Марко Миљковић разбијен је буквално у последњи час. Да се кренуло сутра, вероватно би било касно. Да није било рокаде министара одбране и полиције, опште је мишљење стручне јавности да се председник Србије не би наносио главе. Да у ресор унутрашњих послова није дошао Александар Вулин уместо Небојше Стефановића, Србија би данас другачије изгледала. Водиле би је продужене руке организованог криминала или моћних западних обавештајних служби, али српске сигурно не би.
Као нови министар Александар Вулин је иницирао серију акција и отворио бројне афере које су уздрмале Србију. Прво, доказано је да је председник државе незаконито прислушкиван преко 1.800 пута у периоду од скоро две године. Друга афера је да је неко незаконито пратио и тајно снимао председниковог сина, и да покушава лажима и подметањима да компромитује њега и председниковог брата. Трећа афера била је везана за суров криминални клан који је киднаповао, мучио, масакрирао своје жртве и по систему „нема тела, нема дела“ млео њихова тела у машини за млевење меса и бацао их у Дунав.
Током претреса њихових база пронађена је велика количина различитог оружја, где су посебну пажњу привукли модерни снајпери и тешки митраљез 12,7 мм чија муниција пробија блиндирано возило. Тако је и настала афера атентат, где су и наше службе безбедности у више наврата упозоравале, али једном и Европол, да је планиран атентат на председника Вучића. По чистој логици уследио је закључак да је планиран насилни преврат у Србији.

[restrict]

ПРОДОР У МУП И док смо се питали како је то све могуће, утврђена је најнепријатнија ствар, да су криминалци извршили дубок продор у МУП Србије и да су председника и државне институције угрожавали они који би требало да их штите, полицајци из УКП, посебно припадници Службе за специјалне истражне методе.
И тај продор криминалаца у МУП се може сматрати посебном афером, јер је хитна истрага захтевала да се МУП очисти од „кртица“ криминалних кланова, како би се уопште могле раскринкати друге афере. Све је то откривено и у доброј мери разјашњено у време мандата министра Вулина.
Нејасно је да ли претходни министар полиције а сада министар војни Небојша Стефановић стварно ништа о свему томе није знао, или је и сам у томе учествовао. Тешко је прихватити да ништа о томе није знао ни директор полиције Владимир Ребић, као стручно лице за обављање полицијских послова. И од свих тих побројаних бомбастих афера где су у питање доведени безбедност председника и стабилност Србије као државе, након преузимања предмета, тужилаштво и суд су дали приоритет суђењу криминалаца, што се може разумети (због броја жртава и невиђене суровости), и суђењима за злоупотребу службеног положаја и трговину утицајем, што се не може разумети. Такво одређивање приоритета и интензитета рада у најмању руку збуњује.

ПРИСЛУШКИВАЊЕ ПРЕДСЕДНИКА Разјашњавање афере прислушкивања председника је кључ свега. Ако се утврди ко је наручио и ко је реализовао прислушкивање, сазнаћемо да ли је у питању покушај компромитовања или атентата, и знаћемо да ли је планирана перфидна промена власти или насилни преврат.
Истрага се чинила као једноставан и рутински посао, јер у том свакодневном прислушкивању, преслушавању разговора, прављењу и достављању транскрипата одређеном лицу или лицима, морало је да учествује најмање 10-15 особа, и било је очекивано да ће неко проговорити и покренути лавину разјашњавања завере. Уосталом, савесни полицајац управо из те екипе, који је и сам учествовао у незаконитом прислушкивању, због незаконитог рада изгубио је поверење у цео систем МУП-а, и транскрипте с дискетама доставио директно председнику Вучићу још 2019. године.
Зато је Дијана Хркаловић дискретно смењена јер је била прва сумњива (иако она сада тврди да је то било због болести), и зато је извршена рокада министара, када је на чело ресора дошао Александар Вулин. Ту се очито видела и председникова сумња према министру Стефановићу, да ли у његово поштење или у његове способности, иако је права енигма то што тада није смењен.
Сада се чини невероватним да се овако важна истрага, где су шансе да се све разјасни биле велике, гурне у други план и да годинама у вези с тим нема нових информација. Да ли је то случајно? Да ли нека моћна рука штити заверенике? Када се размишљало о томе да ли су криминални кланови успели да изврше продор и у друге државне институције, закључак је био да ћемо то знати по чудним и збуњујућим одлукама и дешавањима. Сада је тога, што народ каже, пуна капа.

ОПТУЖБЕ ДИЈАНЕ ХРКАЛОВИЋ Рецимо, ових дана питање разјашњавање афере прислушкивања председника покреће Дијана Хркаловћ, која се сматра једним од главних актера незаконитих радњи. Она инсистира, иако је нико за то и не пита, нити је за то оптужена. Још каже да је свесна своје одговорности, али као главног кривца именује министра Небојшу Стефановића.
Зашто је сада одлучила да проговори, а да је хтела, да није нешто крила, и да је имала искрене и добре намере, могла је одмах све да разјасни и да поштеди Србију напетости и зебње. Како јој сада веровати и заборавити њене везе с тешким криминалцима? Како не помислити да је у питању нека нова игра и замајавање јавности и суда. Каже, штитила је Стефановића, била му је лојална, а сада на њега дрвље и камење, „препознаје му зло у очима“, и сада је лојална председнику Вучићу.
Тужилаштво и суд се и даље понашају према Стефановићу и бившем директору Ребићу као да су „свете краве“, и тврде да немају основе да их саслушају.
„Основу“ им је изненада створила Дијана Хркаловић и сада ће морати нешто да предузму јер је поднела кривичну пријаву против министра Стефановића у којој тврди да је он незаконито прислушкивао председника. То је урадила приликом саслушања од стране Сектора унутрашње контроле МУП-а, коме је суд наложио да саслуша и њу и министра Стефановића због изјава које су давали средствима информисања. И опет, у том новом захтеву, тужилаштво поново инсистира на лакшим делима а игнорише тешка – тражи да се разјасне злоупотребе инспектора Слободана Миленковића, „малог Сенте“. Не траже разјашњавање прислушкивања, али је то сада кроз своју кривичну пријаву учинила Дијана Хркаловић. Докази постоје, то су транскрипти, дискете и изјаве, иако се очекује да ће Хркаловић и Стефановић и даље играти пингпонг међусобним оптужбама.

СТРАХ ОД ПИТАЊА Небојша Стефановић, уместо да као министар сазове конференцију за новинаре да могу да му постављају питања, јавности се обратио преко јутјуба. Очито да се плаши незгодних питања јер она би се сигурно односила и на прислушкивање председника, а овако је могао поново ту тему да прескочи, као да га се то не тиче. И приликом доласка на саслушање у Сектор унутрашње контроле избегао је питања новинара, јер га Хркаловићка оптужује не само за прислушкивање него да је управо он штитио криминалне кланове. Министар једноставно све пориче, а ништа не објашњава. Можда је објашњење ове чудне заврзламе у бројним тврдњама да је у питању њихова тајна љубавна веза која се претворила у мржњу – да ли стварну, или фиктивну због промене тактике одбране.
Да је у питању промена тактике одбране, види се по томе што је Дијана Хркаловић изненада отпустила адвокате на чији рад нема никакве стручне примедбе и ангажовала Владимира Ђукановића, који није нарочито познато име у адвокатури. Познат је пак као дугогодишњи утицајан функционер СНС-а и пријатељ председника Вучића. Сада испада да је и пријатељ Дијане Хркаловић и да она једино у њега има поверења. Гле чуда, па и њега је прислушкивала као екстремисту? Ђукановић прихвата да буде њен бранилац и креира њену нову одбрану, иако је до сада владало мишљење да је његовом пријатељу, председнику Вучићу, радила о глави. Готово је сигурно да је сада у питању нова стратегија одбране Дијане Хркаловић, коју је смислио нови адвокат – да прича, да изађе у медије, и да укаже на правог кривца за аферу прислушкивање, која је, треба поновити, кључ свега.
Међутим, и лаике и адвокате збуњује зашто нови адвокат мисли да Дијана Хркаловић треба да се брани од нечега за шта није оптужена, јер ако би се на њено инсистирање судски процес стварно покренуо, ни она не може избећи одговорност, па ни казну. Или је можда циљ да се лоша слика створена у јавности о Дијани Хркаловић промени, јер Ђукановић као адвокат показује велику вештину да од „лоших“ прави „добре момке“.

ТОКОВИ НОВЦА Док се све наведене афере не разјасне, треба имати у виду „превратничку тријаду“ која је карактеристична за све преврате по свету, па тако и за Србију – страни фактор, унутрашње политичко-тајкунске групе које желе насилно на власт, и криминални кланови.
Сада само треба утврдити ко су они и каква је улога министра Стефановића и Дијане Хркаловић у реализацији њихових планова. Да ли су активно и свесно учествовали у томе, или су само преварени. Много се прича о њиховим богатству и луксузу у коме живе, па зашто од тога не почети у истрагама, ако већ не може другачије. То је често добар пут за истраживање криминалних веза, по принципу праћења токова новца. При томе не треба заборавити бившег директора полиције Владимира Ребића како би се утврдило због чега се није мешао у свој посао – из незнања, страха од мафије или личних интереса?
Ако бисмо процењивали значај појединих групација у „превратничкој тријади“, најлакше је наћи замену за криминалце. Тако да откривањем и елиминацијом само криминалне групе (која је, судећи по оружју, имала своју улогу и у стварању услова за преврат, и у самом преврату) проблем угрожавања државе и мирног живота грађана није решен.
Идејни творци који су евентуално осмислили преврат и увезали превратничке групације нису откривени, а мале су шансе да одустану ако виде, или ако утичу, да кључне истраге иду у погрешном правцу или тапкају у месту. Код процене њиховог данашњег утицаја и моћи није довољно утврдити колики је уплив и у остале државне институције остварила мафија него колико су то успеле да ураде и остале две групације из „превратничке тријаде“. Нема везе ко је успео да оствари продор и створи „кртице“ ако је циљ исти и ако се координација наступања врши из једног центра, који нажалост није откривен. Ту се апсолутно не сме потценити вештина страног фактора за који су компромитовање и уцена рутински посао. Или, рецимо, управо је „тријада“ сада највише заинтересована ко ће бити нови директор полиције, као и за то да онај ко их највише угрожава, министар Вулин, оде из ресора МУП-а.
Тако се поставља логично питање, да ли су министар Стефановић и Дијана Хркаловић уцењени, ако је нека моћна страна служба успела да се дочепа компромитујућег материјала о њиховој љубавној вези о којој прича цела Србија. Па и сама Хркаловићка јавно каже да је „за Стефановића боље да не спомиње њене интимне везе, јер ако она почне о томе да прича, њега ће заболети глава“. Такав материјал био би драгуљ за стране службе и оне би сигурно знале да га искористе. Да ли су успели, не знамо, али су им и те како били доступни кроз службене контакте и међународну сарадњу полиција. Зато министар Стефановић и Дијана Хркаловић једино истином могу да скину сумњу коју су сами на себе навукли ћутањем и прикривањем. А тако ће и поступити ако им је бар мало стало до Србије.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *