Пол Антоан – Почетак петогодишње парализе Француске

У новој француској скупштини нема јасне опозиције, нема јасне већине, и биће тешко изгласати било који закон. Спољна политика ће остати углавном иста, када је реч на пример о односу према Русији, јер француска је и до сада дала врло мало оружја Украјини. Што се пак тиче озбиљнијег геополитичког ангажовања, Француска ће бити „недоступна“ наредних пет година, до наредних избора и потенцијално јасне већине у скупштини, пре свега због ситуације и фактора унутар државе и друштва

Пол Антоан је млади француски интелектуалац и политички делатник, као и велики пријатељ српског народа. Није претерано рећи да ће овај младић у времену које долази бити политички еквивалент ономе што за Србе на хуманитарном и културном пољу ради Арно Гујон већ деценијама. Разговарали смо с њим о актуелној политичкој ситуацији у Француској, након завршених председничких и парламентарних избора, али и о унутрашњим изазовима, рату на истоку Европе, Србији…

За почетак, шта нам доносе недавно одржани француски председнички и парламентарни избори?
Почнимо једном општом, техничком информацијом: у систему француске Пете републике председник је оно што зовемо „монарх председник“, веома је моћан, може да доноси одлуке о економији, војсци, моћнији је него нпр. амерички председник. Постоји одређена комбинација јаког председника, али и јаког парламента. Председник може да започне рат, пошаље војску негде, али га парламент ограничава. Тако, када је Француска послала војску у Мали, председнику није била потребна дозвола парламента за првих месец дана, након чега је морао добити одобрење за још трупа или повлачење. Поређења ради, да је Путин председник у Француској, не би могао радити овако како ради у Украјини, морао би добити дозволу парламента за то. Значи неопходно је имати у виду значај већине у парламенту.
У Петој републици имате две опције: прва је да имате стабилну већину, јер увек се може десити да вам неки посланик „пребегне“. Председник није на челу владе него на челу Француске, а премијер је на челу владе. Премијера предлаже председник а одобрава парламент. Прва опција је, дакле, да сте шеф државе и имате већину у парламенту, самим тим стабилну владу, и онда је све у реду.
Друга опција, која се догодила два пута: ви изгубите изборе – председник сте, али немате већину у парламенту и онда немате довољно посланика и влада ће вам бити опозиција. На пример, председник је конзервативац, парламент је социјалистички, значи и премијер ће бити социјалистички, то смо имали два пута у нашој прошлости, када је Ширак био председник а премијер социјалиста Алан Жипе. То није добар систем, али дешава се.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Један коментар

  1. diskurs: aktuelnosti

    MULTIKULTURALIZAM POTISKUJE NACIONALNI SUVERENIZAM

    “U novoj francuskoj skupštini nema jasne opozicije, nema jasne većine”? Zašto je to tako. Iz dva razloga: Prvi je što se probudila suverenistička-nacionalistička svest francuske nacije – da im preti gubitak nacionalnog identiteta i suvereniteta od preterane-ekspanzionističke multi-kulti i migrantske invazije. Zato je “desničarska snaga” Marin Le Pen skoro izjednačila na proteklim izborima sa Makronom. Može da se kaže da je Le Pen “moralni pobednik” jer su za nju uglavnom glasale suverenističke snage francuske nacije, dok su za Makrona, pretpostavljam, glasale, možda većina, miltikulturalne snage-doseljenici koji su protivnici desničarskih snaga. Što znači da su za Makrona glasali jako malo etnički francuzi koji u dugom vremenskom periodu neće imati šanse da adekvatno brane nacionalni identitet francuske nacije. Po suverenističkom pravu i logici, potrebno je da najmanje dve trećine etničkih francuza glasa za Makrona da bi se opušteno gledalo u budućnost, ali je to teško izvodljivo zbog vrlo negativne demografske strukture fracuske nacije.

    Da ne idem daleko, ima izvesne sličnosti i u izbornom sistemu Srbije. Na primer, na predsedničkim izborima: Ako je Vučić dobio 58% glasova od broja izašlih glasača, odnosno 2.250.000 glasova, od tog broja možda polovina nisu etnički Srbi (a ukupan broj glasača je 6,5 miliona) – postavlja se pitanje kako može manji broj glasova etničkih Srba (manjina od 1.125.000) da zaštiti srpske nacionalne interese na dug vremenski period, jer će biti preglasavani, i principom veta. Zašto veliki broj Srba, 2.3 miliona, nisu izašli da glasaju? Posebno je opasna bela kuga kod etničkog-srpskog naroda. Znamo iz prakse šta to znači na primeru Ustava iz 1974 godine, enormnog nataliteta Šiptara-Albanaca na Kosovu i metohiji i separatističke ideologije da se islamizira i otme srpska teritorija (posebna je kompleksna tema da se piše o uzrocima i posledicama pogrešne, rekao bih i izvesne , autošovinističke politika na štetu pravoslavaca-hrišćana (Srba, Makedonaca…). Kad sam kod toga, da navedem: Zašto je Šiptarska-albanska manjina 60-70 godina dobila fakultete u Univerzitet na albanskom jeziku, to nigde u svetu nema: proizvodili i indoktrinirali kadrove, prko noći skidali srpske kadrove, koristili naconalni ključ, na jednog Srbina zapošljavali 8-10 albanaca, I Srbi glasali na CK SKS da je “enormni” natalitet Albanaca “uzrok” (a ne “posledica”!) zaostalosti i nerazvijenosti Kosova – i cela Jugoslavija je ulagala u dugoročne fondove za navodno nerazvijeno i zaostalo Kosovo. Pored enormnog natalieta Albanaca u to vreme – nije se uzimala u obzir stroga muslimanska tradicija Šiptara da su zabranjivali ženama da rada na javnim poslovima (većinom pokrivale lice), ogradjivali dvorišta sa viokim zidovima (mogli su i dve kuće da naprave) da im neko ne gleda žene – sve ih to dovodilo u niži životni standad. – ZAŠTO je zbog toga država, Srbi, Makedonci “krivi”? – A sve su to separatistički iskoristili da albaniziraju, islamiziaju i, danas otmu, dobiju teritoriju Kosovo na poklon. Naivni pravoslavci-hrišćani nikako da se opamete, prvenstveno zbog bele kuge, nejdinstva i zanemarovanja vere i naconalnog identiteta! Odužio sam. Hvala na razumevanju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.