ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ – Пад код Кавале

Сваку авионску несрећу прате и сумње да се иза њиховог узрока крију тајне и нелегалне активности. Некада с правом, а некада не

Већ више дана пажњу јавности заокупља пад теретног авиона близу Кавале у Грчкој који је преносио наоружање из Србије за Бангладеш, а свих осам чланова посаде је погинуло. Украјински авион „Антонов“ АН-12БК превозио је оружје српске компаније „Валир“, а украјинско Министарство спољних послова потврдило је да су приликом пада трагично настрадали украјински грађани.

УРЕДНЕ ДОЗВОЛЕ

Прве и неупитне информације биле су да је „Антонов“ полетео са аеродрома у Нишу у суботу око 20.40, да је летео преко Северне Македоније ка Јордану, одакле је планирано да се пошиљка транспортује до Багладеша. Међутим, пилот је контроли лета јавио да је дошло до квара због кога мора принудно да слети. Грчка команда ваздухопловства понудила је две опције за слетање – аеродром у Солуну, и код Кавале. Пилот је одабрао Кавалу јер је била ближе његовој тадашњој локацији. Ипак, авион се у лету запалио и убрзо срушио на поље у близини Кавале.
За све остало, и поред званичних изјава и обавештења, ређале су се спекулације и инсинуације, а све због деликатног терета који је украјински карго авио преносио. Чак и јавни иступ и изјава српског министра одбране Небојше Стефановића изазивала је подозрење јер је уследила тек сутрадан ујутру а не исто вече када се несрећа догодила.
А рећи ће министар да је лет имао дозволу за полетање од Ниша, са техничким слетањем у Аману, Ријаду, Ахмедабаду и планирано је да долети у Даку као коначно одредиште.
„Ради се о авиону Антонов 12 чији је власник фирма ‘Меридијан’ из Украјине. Имао је знак МЕМ3032. Власник робе је била приватна компанија ‘Валир’ из Србије. Овај лет је имао све уредне дозволе, све у складу са међународним прописима,“ истакао је Стефановић.

(НЕ)ЧИСТА ПОСЛА

Већ податак да је авион украјински а роба приватне компаније из Србије пробудила је сумње и појачала спекулације да можда и нису потпуно „чиста посла“; да је то можда и шверц оружја за Украјину, што су противници актуелне власти у Београду више пута инсинуирали.
Према подацима који се могу пронаћи на страници која прати летове свих авиона flightradar24.com може се видети да је овај авион 14. јула у вечерњим сатима долетео из Париза на Међународни аеродром Сарајево, где је и преноћио. Дан касније, 15. јула у јутарњим сатима је из Сарајева одлетео за Београд. Након Београда авион је летео за Анкару, а потом за Ниш и са тог лета се срушио код грчког града Кавала.
Уз то иде и информација да су комерцијални авиони, због рата у Украјини, углавном стационирани у иностранство и обављају услуге мимо Украјине, те да је и њихово одржавање због тога отежано и скоро неизводљиво.

САНКЦИЈЕ И БАНГЛАДЕШ

Другу сумњу буди фирма „Валир“, у чије име се преносио терет, (школских и светлећих минобацачких мина) коју су дежурна сумњала одмах довела у везу са познатим српским трговцем Слободаном Тешићем који је на проскрибованој листи УН и САД-а због нелегалног трговања оружјем. Наводно, фирма „Валир“ регистрована је само две недеље након увођења нових санкција Тешићу и његовом тиму, и остварила је завидан промет и профит иако је основана тек 2019. године.
Сумње су поспешили и Грци, тврдећи да је пилот, по пријави квара, хтео да се врати на нишки аеродром а да је потом дошло до катастрофе. Грчки медији саопштавају да ће Грчка уложити протест Србији због тога што није благовремено обавештена о наоружању у украјинском авиону, а да ту „има нешто што не штима“ наводе податак да је тужилац Врховног суда Грчке преузео случај, а не локални тужилац, као што је уобичајено.
Због поменутих сумњи и нагађања поново се огласило српско Министарство одбране и истакло да је „Република Србија испунила све међународне обавезе и поступала у складу са свим важећим међународним прописима“. Министарство такође наводи да „Република Србија није надлежна за дозволе за прелет туђих територија, јер је то суверена одлука сваке државе, којима се оператер у оваквим случајевима обраћа за прелетну дозволу“. А оператер је украјинска фирма „Меридијан“.
На крају се огласило и Министарство одбране Бангладеша и потврдило да су чекали ову испоруку, те да је авион носио „тренажне минобацачке гранате набављене из Србије за војску Бангладеша и граничну стражу“.