Крај ЕУ заваравања?

Република Српска представља тест онога што Србија сме и може да чини у прилог својих националних интереса и треба да буде оријентир за политику коју Београд коначно треба активно да поведе

Европски парламент је усвојио више него дрску резолуцију којом се наглашава да би коначни споразум између Београда и Приштине требало да буде „заснован на међусобном признању“. Уједно, од Србије се захтева да се усагласи са агресивном политиком коју ЕУ води у односу на Русију. Све то, само по себи, не би требало да нас превише забрине. Иако се ради о званичном документу једне од ЕУ институција, резолуције Европског парламента нису обавезујуће за чланице Уније, а тим пре за државе које нису у њеном саставу. Но пре тога нам је готово исте ствари поручио немачки канцелар Шолц, а земља коју предводи кључни је европски фактор ЕУ и без њеног (и америчког) амина у тај круг се не улази.

ЕВРОПСКА ПЕЋИНА Када све речено узмемо у обзир, јасно је и онима којима до сада није било, да се Србија дефинитивно нашла пред закључаном ЕУ капијом. Став немачке према нама је додатно поткрепљен већинским расположењем политичких чинилаца заступљених у Европском парламенту. Посредно, тако је исказано и опредељење преовлађујућег дела држава чланица Уније. Стога, надати се уласку у Унију, и причати о томе као је то стратешко опредељење Србије, убудуће је потпуно накарадно. И до сада је било умногоме натегнуто, али од сада је без трунке сумње бесмислено.
То што је званични Београд одмах после усвајања најновије резолуције о Србији јасно рекао да нам не пада на памет да уводимо санкције Русији и тим пре да прихватимо захтев да признамо лажну косовску државу – за похвалу је. Међутим, време је да кренемо даље од тога, уместо да, чега је било и у прошлости, само одбијемо прекомерно дрски захтев а онда наставимо са отужним ЕУ интегративним причама. Штавише, и давањем нових уступака ради њих. Тиме, уместо да мобилишемо националну енергију и чувамо сопствене интересе, наставили бисмо да је слабимо а њих крунимо. Нико нема право да тако ради.
И не треба се плашити због одбацивања ЕУ курса нових унутрашњих и спољних напада на Србију и оних који их воде. Када се ствари рашчисте и јасно поставе, атаци само могу да буду додатни импулс за јачање српске отпорне снаге. Већ сада, чак и грађанима који су опозиционо настројени али национална свест им није угашена, буквално болесно изгледају негативни коментари дела овдашњих прозападних политичких и медијских играча у вези с тим да власт није спремна да испуни ултиматум ЕУ. Све то изгледа као да је неко од Пашића 1914. тражио да клекне пред Бечом, те га је критиковао што то није спреман да учини. Таквим стварима нико здраве памети и чисте савести није спреман да аплаудира ни у данашњој, понекада национално збуњеној Србији.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

2 коментара

  1. Tоплица

    Осим оне Јоксимовићке, која све време делује како од стабала не види шуму, па нас дави процедуралним питањима око поглавља, не спомињући на шта се бројеви уопште односе, колико нас је заиста живело у обмани ? Зар још у време Тадића, његову паролу – И Косово и ЕУ – нисмо доживљавали као пуко преживљавање, куповање времена ? Можда је он, Тадић веровао ? Али још од тад, или бар од 2012., кренули смо да се реиндустрализујемо дижући зајмове и плаћајући оне који фабрике доносе. Не знамо да ли је могло дукчије, тад је деловало да није, но да ли се ишта ту мењало ? Небиша Катић оставио је сјајне текстове на ту тему, апелујући да се политика промени. А та економска политика очигледно нас је додатно везала у ланце Запада. Не знамо шта се сада може, али слутимо да поред свих објективних околности, код нас постоји и персонални ! Наша власт је наша у мери у којој се боји нашег револта иначе, рекло би се да је она од старта под нечијом контролом, а тај гура у супротном, нама мрском правцу. И све иде глатко јер су нас снимили без грешке и нашли да смо од ратова уморни, жељни одмора макар уз заваравањ каква још делују ! Но ми смо истовремено и власници ореола жртве светског тиранина ! Тај ореол доноси нам количину симпатија нове, надолазеће, позитивне у свему, светске енергије, и то морамо чувати као грумен драгуља у џепу ! А свиме што се задњих дана овде, под додатним притисцима интензивира, делује да баш то угрожавамо !

  2. Додик треба да преузме кормило и у целој Србији

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.