ИЗЛОГ КЊИГЕ

Др Зоран Аврамовић
КЊИЖЕВНИЦИ И ПОЛИТИКА У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Православна реч

Овом монографијом Зоран Аврамовић осветљава и обрађује једну веома деликатну тематску област. Политички ангажман писаца је нешто о чему се код нас пуно говорило, али се врло мало писало. Бар не овако компетентно, утемељено, отворено, без заобилажења и калкулација. Пишчев истраживачки приступ је веома свеж и провокативан, јер он ангажман српских књижевника сагледава из више оштрих углова са свим врлинама и бројним манама. Истовремено, он покушава да продре што дубље у разлоге наших, често трагичних подела, идеолошких, политичких, моралних, па и естетских. Дело професора Аврамовића шаље поруку о вечитости борбе између књижевности и политике. Ово је, заправо, прва систематизована књига на тему односа књижевности и политике из које се може много тога учити и разумети. Ово није само научно утемељено штиво о размирицама политике и књижевности већ и пропитивање колико се, кад и како тај однос уткао у историју српског народа. Различита схватања националног и државног питања данас су најдубља размирица наше политике, културе и књижевности.

Дејмон Галгут
У НЕПОЗНАТОЈ СОБИ: ТРИ ПУТОВАЊА
Дерета

Један младић креће на три путовања – по Грчкој, Индији и Африци – и на сваком стиче неочекивана искуства, која ће му променити живот. Путује с мало пртљага, једноставно. За људе који путују с њим и које успут среће – укључујући и згодног, мистериозног незнанца, групу безбрижних бекпекера и једну жену на ивици живаца ‒ он је Пратилац, Љубавник и Старатељ.
Наговештаји постапартхејдске моралне исцрпљености прожимају све три повезане приче које чине овај роман, док се младић грозничаво креће с места на место, из земље у земљу, у стању „акутне анксиозности“. Ова путовања, кроз спокој дивљине или махнитост на граничним прелазима, завршавају се неочекивано, и без обзира на сапутнике, у суштини су усамљеничка потрага за властитом сврхом.
Роман „У непознатој соби“ прича је о чежњи и осујећеној страсти, бесу и саосећајности, о трансформативној моћи путовања… и посвета људској потрази за љубављу.

Иван Иванић
НА КОСОВУ
Чигоја

Путопис Ивана Иванића о Косову и Метохији представља важан извор за познавање српских прилика у овим крајевима, како политичких, тако и црквених, друштвених и културних, у несигурним временима на почетку 20. столећа. Ове књегове „путне белешке”, поред Нушићеве књиге о Косову, која је претходила Иванићевој и такође настала као резултат његових конзулских искустава, и извештаја Милана Ракића, незаобилазна су сведочанства за упознавање са стањем српског народа, међуетничким и међурелигијским односима, економским и културно-просветним приликама, националном акцијом, односима са конкурентским покретима (албански, бугарски, грчки). Због тога поновно објављивање ове Иванићеве књиге и данас, поред занимљивости, има своју актуелност, сведочећи о неким „процесима дугог трајања”.

Серен Киркегор
ДЕЛА ЉУБАВИ
Службени гласник

У „Делима љубави“ Киркегора је водила сократска свест о читаоцу, у жељи да побуди његово разумевање, али и да га подстакне на акцију. Филозофски рад, написан да би био читан такорећи наглас, може бити изузетан почетак за проучавање Киркегорових списа и дочарање специфичног идеала љубави. Реч је о љубави према Богу и љубави према ближњима, и отуда се аутор усредсређује на питања односа између нас и других.