Енергетски споразум – Штрпкањем до независности

И најновијим споразумом с Приштином власти у Београду су показале да остају доследне свом принципу показаном у примени Бриселског споразума – Приштина добија „врапца у руци“ а Београд и даље само „голуба на грани“

Европска унија и Брисел скоро да више и не крију свој колонијалну политику и аспирације. Када је Балкан у питању, после зеленог светла Украјини и Молдавији за приступање европском блоку, најновији самит ЕУ земљама Балкана није донео ништа, упркос двадесетогодишњем ишчекивању. Али нескривена агилност је показана на другом плану.
„Београд и Приштина, уз посредовање ЕУ, управо су усвојили споразум о примени мапе пута за енергетику у Бриселу“, славодобитно је известио Мирослав Лајчак на твитеру, уз назнаку да се ради о споразуму између Косова и Србије. Била је то прва ствар око које су Београд и Приштина нашли заједнички језик од када Лајчак води дијалог као специјални представник ЕУ – медији су посебно нагласили.

СВАКО „ГУРА“ СВОЈУ ВЕРЗИЈУ ДОГАЂАЈА У саопштењу које је издала Европска служба за спољну акцију (ЕЕАС) наводи се да договорена „мапа пута“ поставља јасан временски распоред и конкретне кораке за имплементацију енергетских споразума из 2013. и 2015. године, који су, како се тврди, „само делимично спроведени са релевантним елементима који су још увек нерешени“. Тих година договорено је да би компанија Електросевер, која је основана на територији Косова и према косовским законима, требало да доставља и врши наплату струје грађанима у четири општине на северу. Међутим, Електросевер никада није добио потребну лиценцу косовског Регулаторног уреда за енергетику (ЗРРЕ).
То је у пракси значило да Срби са севера Косова струју нису плаћали 20 година. Док је Београд тврдио да утрошену енергију са севера плаћа ЕПС, Приштина је поручивала да снабдевање врши Косовски оператор за пренос и тржиште електричном енергијом. Због чињенице да се струја на северу није плаћала, само за 2021. годину губици су били 40 милиона евра.
Према ономе што је сада договорено у Бриселу, Електросевер добиће лиценцу за рад на Косову, а између осталог, Срби са севера почеће да плаћају струју. У споразуму од девет тачака предвиђа се да би Електросевер до краја ове године могао бити интегрисан у косовски систем. А у Београду тврде да је овим споразумом отворен пут за разговор о формирању Заједнице српских општина (ЗСО) на КиМ. Дакле, и даље свако у први план гура оно што њему одговара.
Проблем сеже у далеку прошлост када су се енергетски системи Србије и (данас силом одвојене српске покрајине) КиМ развијали у оквирима јединствене државе Југославије, па и данас постоји међузависност, с тим да ти системи нису у могућности да обезбеде сигурно снабдевање квалитетном електричном енергијом потрошача на КиМ.
Када је реч о начину решавања проблема везаних за транзит електричне енергије, српска и албанска страна су одувек имале различита полазишта, што се често манифестовало свађом, трвењима, па и физичким сукобима. Приштина изразито полази од става да је реч о систему производње и снабдевања струјом на „Косову“ и да „Косово“ треба и да га контролише. Чак и неки постигнути споразуми „чамили“ су на папиру без праве и јасне реализације.
У оквиру политичког дијалога из септембра 2013. године парафирани су аранжмани у области енергетике, којим су уређени односи Електромреже Србије (ЕМС) и Косовског електро-преносног система и тржишног оператера (КОСТТ). Аранжманом је предвиђено да ЕМС подржи настојање КОСТТ да постане засебан оператер система и регулациона област, а да Приштина заузврат српској страни омогући регистрацију два нова предузећа која би се бавила трговином електричне енергије на велико и снабдевањем и дистрибутивним услугама.
ЕМС се обавезала да ће међународно признати КОСТТ као јединог оператера преносне мреже на Косову који је одговоран за пренос електричне енергије до главних електромрежа кроз Косово и изван њега. Договорено је да КОСТТ повеже далековод од 110 киловата код места Валач и преузме контролу над том трафостаницом, односно конекцијом две преносне мреже. Али под условом да регулаторни орган обе стране изда лиценце које обухватају трговину (куповину, продају и транзит) и снабдевање електричном енергијом Косовској електроенергетској корпорацији (КЕК), Косовском предузећу за дистрибуцију и снабдевање електричном енергијом (КЕДС) и ЕПС-у.

[restrict]

КАД И У ЕВРОПИ САТОВИ КАСНЕ – ЗБОГ КОСОВА И даље су била спорна питања око власништва имовине, потраживања и дуговања а један од проблема је и чињеница да су косовске електране у лошем стању и производњом не могу да намире потребе, због чега је Електропривреда „Косова“ принуђена да је увози, па када немају избора, струју купују и од српских трговаца. Због овог политичког сукоба су у једном моменту чак и сатови у Европи каснили јер је КОСТТ одступио од програма рада у периоду јануар–фебруар 2018. године, када је овај систем перманентно и неовлашћено преузимао неуговорену електричну енергију из синхроне области „Континентална Европа“, односно из система Електромреже Србије.
Хидроелектрана Газиводе, на истоименом језеру које се простире делом у Србији, а делом на Косову у општини Зубин Поток, и трафостанице Валач су главни камен спотицања јер онај ко их контролише има под контролом енергетске ресурсе за север Косова, али и водне ресурсе за територију целог Косова. У овом споразуму се не помиње формирање фирме за управљањем језером Газиводе, што би вероватно имплицирало имовинска потраживања, као и код трафостанице Валач.
Кључ и проблема и решења је река Ибар која извире у Црној Гори код Рожаја, а затим тече правцем запад-исток до Косовске Митровице. Одатле Ибар прима своју десну притоку реку Ситницу и мења ток правцем југ-север до улива у Западну Мораву код Краљева. Дезинтеграција бивше СФРЈ је тако некада домицилну реку учинила међународном, а њен слив постао је прекогранични и у међународним односима носи специфичне изазове, што ће Американци у свом решењу и те како користити.

АМЕРИЧКИ ПРЕДЛОГ ПО ПРИНЦИПУ ПОДЕЉЕНОГ СУВЕРЕНИТЕТА Ако би се судило по америчком предлогу за решење проблема језера Газиводе по принципу подељеног суверенитета, могло би се наслутити да САД такав модел, вероватно, виде и за укупно политичко решење између Београда и Приштине. Управо тачка о Газиводама из Вашингтонског споразума је најзначајнија и као таква могла би бити репер и за даље преговоре, јер се ради о стратешком ресурсу који знатно утиче на све животне, економске и енергетске токове на Косову и Метохији.
Док се вода Газивода налази у Зубином Потоку, у коме већински живе Срби, фабрика за прераду воде налази се у Јужној Митровици, где живе Албанци. У међународном извештају из 2007. године оцењено је да би, ако би српско руководство затворило водоводне цеви Газивода, „Косово“ имало електричне енергије за снабдевање само кључних институција, попут болница. Вода из језера хлади турбине електране „Обилић“ које без њега не би радиле, а такође регулише снабдевање „Косова“ струјом.
Власништво над системом је спорно из разлога што се он градио из кредита Светске банке који је отплаћивала (и даље отплаћује) Србија. На српској страни је и техничка могућност преусмеравања реке Ибар којом се напаја језеро Газиводе, чиме би се оно исушило и тиме би се „Косово“ оставило без преко потребне воде.

НЕМУШТА ОБЈАШЊЕЊА КФОРА Што се тиче контроле и безбедности, све у својим рукама држи Кфор, међународне мировне снаге под вођством НАТО-а, и без његове дозволе косовске безбедносне снаге немају приступа северу покрајине. Па ипак, 2018. године косовске специјалне јединице РОСУ извршиле су прави десант на Газиводе, а Хашим Тачи, тадашњи председник назовидржаве Косово, провозао чамцем по језеру како би и на тај начин показао „суверенитет“ над Газиводама. Кфор је дао немушто објашњење, тврдећи да приликом посете Газиводама Тачија нису пратиле специјалне снаге.
И данас се то питање потеже у изјавама двеју преговарачких страна. Ко ће тачно управљати трафостаницом Валач – нејасно је и након што су Косово и Србија 21. јуна усвојили Мапу пута за имплементацију енергетских споразума, које су две стране постигле у оквиру дијалога о нормализацији односа. Обе стране тврде да је трафостаница Валач у њиховом власништву и да ће преко ње дистрибуирати струју у општинама на северу Косова у којој грађани дуже од две деценије нису плаћали струју. И док запослене у ТС Валач и даље плаћа Електромрежа Србије, ти радници упутства добијају из диспечерског центра Косовског оператора за пренос и тржиште електричне енергије, мада споразум сугерише да ће Валач бити интегрисан у косовски систем дистрибуције и производње електричне енергије.
Главни преговарач Србије Петар Петковић нагласио је да је ТС Валач у власништву Србије и да се тако нешто „никада није доводило у питање“. Као што је и Електросевер наш, то је српска компанија“, рекао је Петковић за РТС и додао да ће та „српска компанија трајно бити присутна у Валачу“, уз тврдњу да за тако нешто има гаранцију специјалног изасланика Европске уније за дијалог Мирослава Лајчака.

СУШТИНСКЕ РАЗЛИКЕ У СТАВОВИМА ДВЕ СТРАНЕ Електросевер ће, по речима Петковића, имати важне дистрибутивне услуге, попут издавања рачуна, наплате одржавање мреже и физичког повезивања потрошача, из чега он извлачи закључак о самосталности у снабдевању електричном енергијом на северу Косова и Метохије.
С друге стране, албански преговарач Бесник Бесљими ће рећи да усвојена „мапа пута“ за имплементацију енергетских споразума из 2013. и 2015. године омогућава фактурисање електричне енергије у четири општине на северу Косова, у „складу са косовским законима и регулаторним системом“.
И КЕДС, којим од 2013. године управља турски конзорцијум и има ексклузивна овлашћења да дистрибуира електричну енергију на целој територији Косова, да управља и одржава теренску имовину, наглашава да ће Електросевер морати да поштује косовска тржишна правила.
Све се враћа на Бриселски споразум јер је и ова „мапа пут“ његов део, што у Београду посебно наглашавају, циљајући на Куртијево омаловажавање и избегавање спровођења овог споразума. Питање је само да ли ми то понављамо исте грешке као и у осталим договорима из Бриселског споразума, попут управљања границом, судова и полиције предатих у надлежност Приштине и низа других споразума, као што је овај у енергетици.
Годинама власти у Београду „окапају“ како су из Бриселског споразума све учинили а да Приштина избегава оно главно и једино што се од ње тражи – формирање ЗСО. Ни нетом потписани енергетски споразум није био лишен жестоких критика и осуда. Председништво Покрета за одбрану Косова и Метохије саопштило је да се власт Александра Вучића потписивањем „Мапе пута за имплементацију енергетског споразума“ одрекла дистрибутивно-електроенергетског система Србије на читавој територији Косова и Метохије.
„Електро-енергетски систем је формално предат турској компанији, а суштински великоалбанској творевини Косову и њеним НАТО спонзорима, међу којима Турска игра једну од најважнијих улога“, наводи се у саопштењу које потписује неколико интелектуалаца, чланова председништва овог покрета. „Косову је коначно предат кључни електроенергетски објекат на северу Косова и Метохије – подстаница Валач, као и цела српска инфраструктура за пренос и дистрибуцију електричне енергије“, тврди покрет.
Не треба заборавити да је и око Бриселског споразума било великих проблема јер су се многи његови делови косили са Уставом Србије, па је јавности (чак и кроз Уставни суд), представљан као политички акт а не правно обавезујући уговор двеју страна који ЕУ гарантује, као трећа страна. Када је било очигледно да Шиптари избегавају да испуне свој део везан за ЗСО, у Београду се говорило да они тиме крше обавезујући међународни правни уговор. То су тврдили сви листом, нигде не помињући политички акт, превиђајући да је академик Милан Бартош још пре 70 година рекао да се смисао уговора види из његове примене. Србија га је доследно примењивала а Приштина само у делу који њој одговара.
Као да из тога нисмо извукли никакве поуке. Није ли и овим енергетским споразумом, по ко зна који пут, Приштина добила „врапца у руци“ а Београд само „голуба на грани“.

[/restrict]

3 коментара

  1. unutrašnji dijalog, glas naroda

    Energetski sporazum Beograda i Prištine (štrpkanjem do nezavisnosti)

    Na samitu u Briselu usvojena je “mapa puta za energetiku” Elektromreže Srbije EMS i Kosovskog prenosnog sistema i operatera KOSTT koja je dala licencu EMS da upravlja i održava trafostanicu “Valač”, i distribuira elektriku, uključuje nove korisnike, i Srbi da plačaju struju(!). Na Samitu, po izjavi Kurtija i kosovskih medija Vučić u sklopu sporazuma predlagao je Kurtiju da Kosovo daje ugalj Srbiji, a Srbija da proizvodi struju i za Kosovo. Taj predlog je odbijen. Očigledno iz razloga što Kosovo od samoproglašene države, sa finalizacijom Briselskog sporazuma nastupa kao država, dobilo sve statusne-državne atribute: kosovsku vladu, skupštinu, Kosovski Ustav, sve ostale institucije, integrisanu granicu, formira vojsku, traži preregistraciju registarskih tablica na Republiku Kosovo, ZSO upravlja po kosovskim zakonima, nema izvršna ovlašćenja, sa statusom kosovskih opština. Faktički, sporazumom teritorija KiM predata Albanskim-Šiptarskim muslimanima (odredjen status) – ali se to prikriva političkim sloganom: “sporazum o normalizaciji odnosa”? Zašto nije “normalizacija odnosa” da se vrate 250.000 proteranih Srba na kiM? Iako je u svim briselskim sporazumima “potencirano da su sva otvorena pitanja na stolu, na agendi za dijalog, čak i pitanja koja nisu bila do sada – Srbija nikad nije postavila na agendi “povratak proteranih Srba”, što dovodi do zaključka da Srbija po svaku cenu hoće da preda Kosovo zbog ulaska u EU (kao pitanje povratka nije racionalno, ignorisano od Prištine i Zapada.

    ENERGETSKI SPORAZUM: U Beogradu tvrde da je sporazumom otvoren put za formiranje Zajdnice opština sa srpskom većinom (ZSO)? Neverovatno. Pozicija ZSO je utvrdjena 2013, sa izvesnim korekcijama “potvrdjena je” 2015 godine kada je Vučić bio vrlo zadovoljan, a predsednik kancelarije za KiM je radosno izjavio da je Srbija pobedila sa 5:0? Nakon 2016, 2017… sve do danas (2022) stalno se potencira da Kosovo ne da Srbima ZSO? A svi sporazumi koji se u medjuvremenu sprovode svi su u kosist Prištine (Kosova), ništa u korist Srbije? A Srbij je sve sporazume iz dijaloga ispunila – nikako da se kaže šta je to “sve”? Pretpostavljao sam još od 2017… da se Zajednica srpskih opština čuva kao “alibi” za finalizaciju Briselskog sporazuma – kada će Kosovo “pristati da Srbima DA ZSO (koja će upravljati po zakonima i Ustavu Kosova kao i sve kosovske opštine)” – koje će u sklopu svih sporazuma o normalizaciji odnosa, i sa #orvorenim Balkanom” – uticati na proglašenje “KOMPROMISA” o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda (Srbije i Kosova) – za potpisivanje SVEOBUHVATNOG PRAVOOBAVEZUJUĆEG SPORAZUMA o normalizaciji odnosa – zaokružen državni status Kosova za učlanjenje u SB UN-a i svim medjunarodnim organizacijama. Na perfidan i prevarantski način Briselski sporazum je nametnut i prihvaćen od Srbije da Srbija preda Kosovo! Da skratim. Hvala na razumevanju!

  2. Стани, стани Ибар водо

  3. Božidar Anđelković

    „Посланици Европског парламента данас су великом већином гласова усвојили Резолуцију којом се изражава подршка чланству Београдског пашалука у ЕУ, под условом да уведе санкције Евроазијској унији. Од Београдског пашалука и Шумадије очекује се потписивање правнообавезујућег споразума о нормализацији односа заснованог на међусобном признању. Европски парламент понавља позив Београдском пашалуку да предузме кораке у циљу даљег повећања слободе медија.” (Брисел, 6. јула 2032.)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *