Енергетски споразум – Штрпкањем до независности

И најновијим споразумом с Приштином власти у Београду су показале да остају доследне свом принципу показаном у примени Бриселског споразума – Приштина добија „врапца у руци“ а Београд и даље само „голуба на грани“

Европска унија и Брисел скоро да више и не крију свој колонијалну политику и аспирације. Када је Балкан у питању, после зеленог светла Украјини и Молдавији за приступање европском блоку, најновији самит ЕУ земљама Балкана није донео ништа, упркос двадесетогодишњем ишчекивању. Али нескривена агилност је показана на другом плану.
„Београд и Приштина, уз посредовање ЕУ, управо су усвојили споразум о примени мапе пута за енергетику у Бриселу“, славодобитно је известио Мирослав Лајчак на твитеру, уз назнаку да се ради о споразуму између Косова и Србије. Била је то прва ствар око које су Београд и Приштина нашли заједнички језик од када Лајчак води дијалог као специјални представник ЕУ – медији су посебно нагласили.

СВАКО „ГУРА“ СВОЈУ ВЕРЗИЈУ ДОГАЂАЈА У саопштењу које је издала Европска служба за спољну акцију (ЕЕАС) наводи се да договорена „мапа пута“ поставља јасан временски распоред и конкретне кораке за имплементацију енергетских споразума из 2013. и 2015. године, који су, како се тврди, „само делимично спроведени са релевантним елементима који су још увек нерешени“. Тих година договорено је да би компанија Електросевер, која је основана на територији Косова и према косовским законима, требало да доставља и врши наплату струје грађанима у четири општине на северу. Међутим, Електросевер никада није добио потребну лиценцу косовског Регулаторног уреда за енергетику (ЗРРЕ).
То је у пракси значило да Срби са севера Косова струју нису плаћали 20 година. Док је Београд тврдио да утрошену енергију са севера плаћа ЕПС, Приштина је поручивала да снабдевање врши Косовски оператор за пренос и тржиште електричном енергијом. Због чињенице да се струја на северу није плаћала, само за 2021. годину губици су били 40 милиона евра.
Према ономе што је сада договорено у Бриселу, Електросевер добиће лиценцу за рад на Косову, а између осталог, Срби са севера почеће да плаћају струју. У споразуму од девет тачака предвиђа се да би Електросевер до краја ове године могао бити интегрисан у косовски систем. А у Београду тврде да је овим споразумом отворен пут за разговор о формирању Заједнице српских општина (ЗСО) на КиМ. Дакле, и даље свако у први план гура оно што њему одговара.
Проблем сеже у далеку прошлост када су се енергетски системи Србије и (данас силом одвојене српске покрајине) КиМ развијали у оквирима јединствене државе Југославије, па и данас постоји међузависност, с тим да ти системи нису у могућности да обезбеде сигурно снабдевање квалитетном електричном енергијом потрошача на КиМ.
Када је реч о начину решавања проблема везаних за транзит електричне енергије, српска и албанска страна су одувек имале различита полазишта, што се често манифестовало свађом, трвењима, па и физичким сукобима. Приштина изразито полази од става да је реч о систему производње и снабдевања струјом на „Косову“ и да „Косово“ треба и да га контролише. Чак и неки постигнути споразуми „чамили“ су на папиру без праве и јасне реализације.
У оквиру политичког дијалога из септембра 2013. године парафирани су аранжмани у области енергетике, којим су уређени односи Електромреже Србије (ЕМС) и Косовског електро-преносног система и тржишног оператера (КОСТТ). Аранжманом је предвиђено да ЕМС подржи настојање КОСТТ да постане засебан оператер система и регулациона област, а да Приштина заузврат српској страни омогући регистрацију два нова предузећа која би се бавила трговином електричне енергије на велико и снабдевањем и дистрибутивним услугама.
ЕМС се обавезала да ће међународно признати КОСТТ као јединог оператера преносне мреже на Косову који је одговоран за пренос електричне енергије до главних електромрежа кроз Косово и изван њега. Договорено је да КОСТТ повеже далековод од 110 киловата код места Валач и преузме контролу над том трафостаницом, односно конекцијом две преносне мреже. Али под условом да регулаторни орган обе стране изда лиценце које обухватају трговину (куповину, продају и транзит) и снабдевање електричном енергијом Косовској електроенергетској корпорацији (КЕК), Косовском предузећу за дистрибуцију и снабдевање електричном енергијом (КЕДС) и ЕПС-у.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

3 коментара

  1. unutrašnji dijalog, glas naroda

    Energetski sporazum Beograda i Prištine (štrpkanjem do nezavisnosti)

    Na samitu u Briselu usvojena je “mapa puta za energetiku” Elektromreže Srbije EMS i Kosovskog prenosnog sistema i operatera KOSTT koja je dala licencu EMS da upravlja i održava trafostanicu “Valač”, i distribuira elektriku, uključuje nove korisnike, i Srbi da plačaju struju(!). Na Samitu, po izjavi Kurtija i kosovskih medija Vučić u sklopu sporazuma predlagao je Kurtiju da Kosovo daje ugalj Srbiji, a Srbija da proizvodi struju i za Kosovo. Taj predlog je odbijen. Očigledno iz razloga što Kosovo od samoproglašene države, sa finalizacijom Briselskog sporazuma nastupa kao država, dobilo sve statusne-državne atribute: kosovsku vladu, skupštinu, Kosovski Ustav, sve ostale institucije, integrisanu granicu, formira vojsku, traži preregistraciju registarskih tablica na Republiku Kosovo, ZSO upravlja po kosovskim zakonima, nema izvršna ovlašćenja, sa statusom kosovskih opština. Faktički, sporazumom teritorija KiM predata Albanskim-Šiptarskim muslimanima (odredjen status) – ali se to prikriva političkim sloganom: “sporazum o normalizaciji odnosa”? Zašto nije “normalizacija odnosa” da se vrate 250.000 proteranih Srba na kiM? Iako je u svim briselskim sporazumima “potencirano da su sva otvorena pitanja na stolu, na agendi za dijalog, čak i pitanja koja nisu bila do sada – Srbija nikad nije postavila na agendi “povratak proteranih Srba”, što dovodi do zaključka da Srbija po svaku cenu hoće da preda Kosovo zbog ulaska u EU (kao pitanje povratka nije racionalno, ignorisano od Prištine i Zapada.

    ENERGETSKI SPORAZUM: U Beogradu tvrde da je sporazumom otvoren put za formiranje Zajdnice opština sa srpskom većinom (ZSO)? Neverovatno. Pozicija ZSO je utvrdjena 2013, sa izvesnim korekcijama “potvrdjena je” 2015 godine kada je Vučić bio vrlo zadovoljan, a predsednik kancelarije za KiM je radosno izjavio da je Srbija pobedila sa 5:0? Nakon 2016, 2017… sve do danas (2022) stalno se potencira da Kosovo ne da Srbima ZSO? A svi sporazumi koji se u medjuvremenu sprovode svi su u kosist Prištine (Kosova), ništa u korist Srbije? A Srbij je sve sporazume iz dijaloga ispunila – nikako da se kaže šta je to “sve”? Pretpostavljao sam još od 2017… da se Zajednica srpskih opština čuva kao “alibi” za finalizaciju Briselskog sporazuma – kada će Kosovo “pristati da Srbima DA ZSO (koja će upravljati po zakonima i Ustavu Kosova kao i sve kosovske opštine)” – koje će u sklopu svih sporazuma o normalizaciji odnosa, i sa #orvorenim Balkanom” – uticati na proglašenje “KOMPROMISA” o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda (Srbije i Kosova) – za potpisivanje SVEOBUHVATNOG PRAVOOBAVEZUJUĆEG SPORAZUMA o normalizaciji odnosa – zaokružen državni status Kosova za učlanjenje u SB UN-a i svim medjunarodnim organizacijama. Na perfidan i prevarantski način Briselski sporazum je nametnut i prihvaćen od Srbije da Srbija preda Kosovo! Da skratim. Hvala na razumevanju!

  2. Стани, стани Ибар водо

  3. Božidar Anđelković

    „Посланици Европског парламента данас су великом већином гласова усвојили Резолуцију којом се изражава подршка чланству Београдског пашалука у ЕУ, под условом да уведе санкције Евроазијској унији. Од Београдског пашалука и Шумадије очекује се потписивање правнообавезујућег споразума о нормализацији односа заснованог на међусобном признању. Европски парламент понавља позив Београдском пашалуку да предузме кораке у циљу даљег повећања слободе медија.” (Брисел, 6. јула 2032.)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.